Dok hramovi od kamena mogu da se poruše, mnogo teže padaju oni podignuti u čoveku. Upravo o toj razlici između sile koja kažnjava i istine koja preobražava - govori beseda vladike Nikolaja Velimirovića za četvrtak 7. sedmice po Vaskrsu, tumačeći proročanstvo Svetog proroka Jeremije o propasti misirskih idola i konačnom slomu svega što je čovek postavio na mesto Boga.
Beseda o prorečenoj i zbivenoj propasti idola misirskih
"Kuće bogova misirskih popaliće ognjem." (Jerem. 43, 13)
Ko će to popaliti? Navuhodonosor, car vavilonski, sluga moj, govori Gospod.
Proročanstvo se ovo obistinilo: Navuhodonosor je pokorio Misir i kuće lažnih bogova, idola misirskih, popalio je ognjem. Popalio ih je, no nije ih uništio za svagda. Jer, došla je potom propast i Vavilonu, opet po proročanstvu svetoga proroka Jeremije, i Vavilon je postao, i do danas ostao, gomila, stan zmajevski, čudo i podsmijeh, da niko ne živi u njemu (51, 37).
Ali je u predanju, koje je zapisao Svetihttps://religija.republika.rs/tema/93436/sveti-epifanije-episkop-kiparski Epifanije Kiparski, ostalo i drugo jedno proročanstvo Jeremijino, o konačnom razorenju idola misirskih.
„Svi će idoli pasti“, glasi to proročanstvo, „i sve rukotvoreno će se skrušiti u ono vreme kada dođe ovamo Djeva Mati sa Mladencem, rođenim u pećini i položenim u jasle.“
I ovo proročanstvo sačuvali su sami žrečevi misirski, koji su od vremena Jeremije uveli bili u običaj slikati Djevu, kako počiva na postelji, i Njenog Mladenca, kako povit pelenama leži u jaslama.
Navuhodonosor, sluga, mogao je, po dopuštenju Božjem, samo kositi zlo, ali ne i čupati ga iz korena. No pokošeno zlo, kao i pokošena trava, ponovo raste.
A kada je Gospodar došao na zemlju, On je čupao zlo iz korena. Navuhodonosor, sluga, popalio je hramove i polupao idole, no hramovi su ipak obnovljeni i idoli novi napravljeni, jer nisu bili istrgnuti iz duša ljudskih.
A kada je Gospodar došao i zacario se u dušama Misiraca, hramovi i idoli su zauvek pali.
Isto tako i s neposlušnim i bogobornim Jevrejima: Navuhodonosor, sluga, odveo ih je u ropstvo na 70 godina, a uvređeni Gospodar rasuo ih je po svemu svetu, gde se u rasulu i danas nalaze, posle blizu 2000 godina.
I to rasulo naroda jevrejskog po celom svetu jasno je prorekao Jeremija. I tako je vreme opravdalo proroka Božjeg u svima rečima njegovim.
Gospode Svevideći, daj nam da se držimo reči Tvoga istinitoga proroka. Tebi slava i hvala vavek.
U besedi za utorak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ista Božja reč u jednom čoveku budi mir i utehu, a u drugom nemir i otpor, otkrivajući da odgovor ne zavisi od reči, već od onoga ko je sluša.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
