Paradoks kojim počinje beseda vladike Nikolaja Velimirovića za utorak 7. sedmice po Vaskrsu deluje kao da ruši uobičajena očekivanja: vavilonski car Navuhodonosor, neznabožac i osvajač, u tekstu proroka Jeremije nazvan je slugom Božjim. Upravo u toj naizgled neprihvatljivoj slici krije se ključ razumevanja jedne oštre duhovne poruke: u rukama Pravednog, čak i oni koji Ga ne poznaju mogu postati sredstvo opomene za one koji su Ga zaboravili.
Vladika Nikolaj ovu starozavetnu sliku razvija do granice nelagode, ukazujući na to da se istorija ne kreće samo kroz veru, već i kroz kaznu koja dolazi kada vera oslabi. U tom preokretu uloga, gde se odstupanje vernih kažnjava kroz delovanje nevernih, otvara se pitanje odgovornosti koje ne zastareva ni u jednom vremenu.
Beseda o tome kako se Bog služi nevernim da bi kaznio verne
"Navuhodonosor, car Vavilonski, sluga moj“, veli Gospod." (Jerem. 25, 9)
Nije li ova reč tvrda? Ko se može njom nahraniti? Cara neznabožačkog, cara idolopokloničkog, naziva Gospod slugom Svojim! Ako je sluga Božji onaj koji zna za pravoga Boga i koji se drži zakona Božjeg, kako može biti sluga Božji onaj koji ne zna za pravoga Boga i koji se ne drži zakona Božjeg?
Zaista, pravi je sluga Božji onaj koji zna za pravoga Boga i koji se drži zakona Božjeg, ali kada onaj kome je Bog dao znanje o Sebi, dao zakon Svoj, prevrati znanje u neznanje i zakon u bezakonje, onda Gospod uzima za slugu Svoga onoga neznalicu, da bi kaznio odstupnika. Jer, odstupnik od Boga gori je od neznabošca, i odstupnik od zakona Božjeg niži od rođenog idolopoklonika.
Zato, kada Izrailj, kao stara Crkva Božja, odstupi od Boga i zakona Božjeg, izabra Bog Navuhodonosora za slugu Svoga, da kazni Izrailja odstupnika.
Zato, kada hrišćanski narodi u Aziji i Africi, kroz mnogobrojne jeresi, odstupiše od Boga, uze Bog za slugu Svoga Arape, da kazni hrišćane, da bi ih urazumio.
I kada hrišćanski narodi na Balkanu odstupiše od Boga i Božjeg zakona, prizva Bog Turke za sluge Svoje, da kazni odstupnike, da bi ih kaznom urazumio.
Kad god verni odstupaju od Boga, Bog plete bič od nevernih, da urazumi verne. Pa kao što verni svesno i hotimično odstupaju od Boga, tako neverni nesvesno i nehotično postaju sluge Božje, bič Božji.
No, neverne uzima Gospod samo trenutno u službu protiv vernih. Jer za zemlju Navuhodonosorovu, veli isti Gospod, da će je pohoditi za njena bezakonja i obratiću je u pustoš večnu. Tada će se naći sluga protiv sluge. Jer Bog nije uzeo Vavilonce za slugu zbog njihove dobrote i vere, nego zbog izrailjske zloće i neverstva.
Gospode pravedni, pomozi nam Duhom Tvojim Svevišnjim da se uvek držimo Tebe jedinoga istinitoga Boga i Tvoga zakona, jedinog spasonosnog. Tebi slava i hvala u vekove vekova. Amin.
U besedi za subotu 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji veruju samo sili, razumu i materiji, ali se u času najveće nevolje vraćaju pred lice Boga od koga su se udaljili.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
U besedi za petak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na opasnost oslanjanja na prolaznu sigurnost, ljudsku moć i sopstvenu snagu umesto na veru koja jedina ostaje čvrsta pred životnim burama.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
