Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Dešava se da čovek sedi u tišini, dok mu misli idu u krug, sve brže, sve teže. Jedan problem se pretvara u deset, pa u stotinu, i pre nego što je i primetio, više ne reaguje na stvarnost, već na sopstveni unutrašnji pritisak. Dan koji je počeo kao običan završava se osećajem kao da je zarobljen u nevidljivim lancima iz kojih ne vidi izlaz.
U takvom stanju, u kojem se misao pretvara u teret, a briga u paralizu, pravoslavno predanje nudi odgovor koji ne polazi od pasivnog trpljenja, već od duhovne borbe. Upravo na to podseća jedna pouka Svetog Porfirija Kavsokalivita, koja problem ne negira, već ga preobražava kroz aktivan otpor i poverenje u Hrista.
- Kada te satana napadne i počne da te ugnjetava, nemoj ostati neaktivan, kao neki ljudi.
U toj slici borbe, Sveti Porfirije ne ostavlja prostor za pasivnost: misli koje čoveka zarobe nisu sudbina, već stanje iz kojeg se izlazi pokretom volje i okretanjem ka Hristu. A upravo tu počinje oslobađanje – ne u objašnjavanju tame, već u izlasku iz nje.
Dela svetih apostola, začalo 46 (21,26-32)
26. Tada Pavle uze one ljude, i sutradan očistivši se s njima, uđe u hram, najavljujući kad će se ispuniti dani očišćenja da bi se prinela žrtva za svakoga od njih. 27. A kad je trebalo da se navrši sedam dana, videvši ga u hramu oni Judejci što behu iz Azije, pobuniše sav narod i staviše ruke na njega, 28. Vičući: Ljudi Izrailjci, pomagajte! Ovo je čovek koji sve uči svuda protiv naroda i Zakona i mesta ovoga; pa još i Jeline uvede u hram i opogani sveto mesto ovo.
29. Jer behu videli s njim u gradu Trofima iz Efesa, i mišljahu da ga je Pavle uveo u hram. 30. I sav se grad podiže, i sleže se narod, i uhvativši Pavla, izvukoše ga napolje iz hrama; i odmah se zatvoriše vrata. 31. I dok tražahu da ga ubiju, dođe glas gore do zapovednika odreda da se uzbuni sav Jerusalim. 32. A on odmah uzevši vojnike i kapetane, pojuri na njih. Oni pak videvši zapovednika i vojnike, prestaše tući Pavla.
Jevanđelje po Jovanu, 53. zač. (16,2-13)
2. Izgoniće vas iz sinagoga;2. ali dolazi čas kada će svaki ko vas ubije misliti da Bogu službu prinosi. 3. I to će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene. 4. Ali ovo sam vam kazao da se, kada dođe čas, sećate ovoga da vam ja kazah; a ispočetka ne kazah vam ovo, jer bejah s vama. 5. A sada idem Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: „Kuda ideš?" 6. Ali zato što sam vam ovo kazao, žalost je ispunila srce vaše.
7. No ja vam istinu govorim: bolje je za vas da ja odem, jer ako ja ne odem, Utešitelj neće doći k vama; ako li odem, poslaću ga k vama. 8. I kad On dođe, pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud. 9. Za greh, dakle, što ne veruju u mene; 10. za pravdu pak, što idem Ocu svome, i više me nećete videti; 11. a za sud, što je knez ovoga sveta osuđen. 12. Još vam imam mnogo govoriti, ali sada ne možete nositi. 13. A kada dođe On, Duh Istine, uvešće vas u svu istinu; jer neće govoriti od sebe, nego će govoriti ono što čuje, i javiće vam ono što dolazi.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Glikeriju po starom i Svetog apostola Karpa po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Filipa Nerija. Muslimani obeležavaju Dan Arefata, dok Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
U predanju Pravoslavne crkve čuva se svedočanstvo o mladoj hrišćanki iz 2. veka čija je nepokolebljiva vera, prema crkvenom sećanju, prkosila tamnici, vatri i lavovima – i ostavila trag koji se obeležava 26. maja.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
