Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Dešava se da čovek sedi u tišini, dok mu misli idu ukrug, sve brže, sve teže. Jedan problem se pretvara u deset, pa u stotinu, i pre nego što je i primetio, više ne reaguje na stvarnost, već na sopstveni unutrašnji pritisak. Dan koji je počeo kao običan završava se osećajem kao da je zarobljen u nevidljivim lancima iz kojih ne vidi izlaz.
U takvom stanju, u kojem se misao pretvara u teret, a briga u paralizu, pravoslavno predanje nudi odgovor koji ne polazi od pasivnog trpljenja, već od duhovne borbe. Upravo na to podseća jedna pouka Svetog Porfirija Kavsokalivita, koja problem ne negira, već ga preobražava kroz aktivan otpor i poverenje u Hrista.
- Kada te Sotona napadne i počne da te ugnjetava, nemoj ostati neaktivan, kao neki ljudi.
U toj slici borbe, Sveti Porfirije ne ostavlja prostor za pasivnost: misli koje čoveka zarobe nisu sudbina, već stanje iz kojeg se izlazi pokretom volje i okretanjem ka Hristu. A upravo tu počinje oslobađanje - ne u objašnjavanju tame, već u izlasku iz nje.
Dela svetih apostola, začalo 46 (21,26-32)
26. Tada Pavle uze one ljude, i sutradan očistivši se s njima, uđe u hram, najavljujući kad će se ispuniti dani očišćenja da bi se prinela žrtva za svakoga od njih. 27. A kad je trebalo da se navrši sedam dana, videvši ga u hramu oni Judejci što behu iz Azije, pobuniše sav narod i staviše ruke na njega, 28. Vičući: Ljudi Izrailjci, pomagajte! Ovo je čovek koji sve uči svuda protiv naroda i Zakona i mesta ovoga; pa još i Jeline uvede u hram i opogani sveto mesto ovo.
29. Jer behu videli s njim u gradu Trofima iz Efesa, i mišljahu da ga je Pavle uveo u hram. 30. I sav se grad podiže, i sleže se narod, i uhvativši Pavla, izvukoše ga napolje iz hrama; i odmah se zatvoriše vrata. 31. I dok tražahu da ga ubiju, dođe glas gore do zapovednika odreda da se uzbuni sav Jerusalim. 32. A on odmah uzevši vojnike i kapetane, pojuri na njih. Oni pak videvši zapovednika i vojnike, prestaše tući Pavla.
Jevanđelje po Jovanu, 53. zač. (16,2-13)
2. Izgoniće vas iz sinagoga;2. ali dolazi čas kada će svaki ko vas ubije misliti da Bogu službu prinosi. 3. I to će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene. 4. Ali ovo sam vam kazao da se, kada dođe čas, sećate ovoga da vam ja kazah; a ispočetka ne kazah vam ovo, jer bejah s vama. 5. A sada idem Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: „Kuda ideš?" 6. Ali zato što sam vam ovo kazao, žalost je ispunila srce vaše.
7. No ja vam istinu govorim: bolje je za vas da ja odem, jer ako ja ne odem, Utešitelj neće doći k vama; ako li odem, poslaću ga k vama. 8. I kad On dođe, pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud. 9. Za greh, dakle, što ne veruju u mene; 10. za pravdu pak, što idem Ocu svome, i više me nećete videti; 11. a za sud, što je knez ovoga sveta osuđen. 12. Još vam imam mnogo govoriti, ali sada ne možete nositi. 13. A kada dođe On, Duh Istine, uvešće vas u svu istinu; jer neće govoriti od sebe, nego će govoriti ono što čuje, i javiće vam ono što dolazi.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Izjava predstavnika Gruzijske patrijaršije izazvala je burne reakcije, nakon što je naveo da su evropski zvaničnici od Crkve tražili podršku za pitanja koja izazivaju duboke podele u tamošnjem društvu.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Izjava predstavnika Gruzijske patrijaršije izazvala je burne reakcije, nakon što je naveo da su evropski zvaničnici od Crkve tražili podršku za pitanja koja izazivaju duboke podele u tamošnjem društvu.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
