Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Pravoslavna crkva u nedelju, 31. maja, proslavlja Duhove, odnosno Svetu Trojicu, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, dan Silaska Svetog Duha na apostole i rođenja Crkve Hristove. Ovaj veliki praznik, koji se obeležava pedesetog dana po Vaskrsu, u pravoslavlju nosi duboku simboliku duhovne obnove, zajedništva i susreta čoveka sa Bogom.
Sedmica koja prethodi Duhovima smatra se vremenom posebne duhovne pripreme. Vernici su pozvani na sabranost, molitvu, unutrašnje preispitivanje i smirenje, kako bi praznik dočekali otvorenog srca i čiste duše. Upravo o toj pripremi govorio je i mitropolit Antonije Blum, jedan od najznačajnijih pravoslavnih duhovnika 20. veka, čije su pouke i danas snažno prisutne među vernicima.
- Prazniku Svete Trojice, koji nam dolazi u narednu nedelju, treba da pristupimo na poseban način: da dođemo u svojoj nemoći, ali sa potpunom otvorenošću, sa čežnjom za Bogom, sa glađu i žeđu da Gospod dođe, da oživi dušu našu, da preobrazi život naš...
Provedimo, zato, ovu sedmicu sabrano i duboko; provedimo je u iščekivanju i molitvi, da bi, kada zajedno budemo pevali priziv Duhu Svetome: „Care Nebeski, dođi i useli se u nas“, to bila ne samo još jedna molitva, nego ispunjenje sve naše čežnje za Bogom, sve naše ljubavi prema Njemu; da se sva naša nemoć otvori pred Njim, kao što se duša otvara ljubavi i radosti.
I tada, ma koliko bili grešni i nemoćni, moći ćemo ponovo i na nov način da primimo veću meru blagodati, koja nas čini bližim i prisnijim Bogu, Onome Bogu koji je u slavu ušao u telu ranjenom našim grehom, još neisceljenom, jer greh naš i dalje prebiva u svetu - rekao je ranije mitropolit Antonije Blum.
U vremenu ubrzanog života i svakodnevnih iskušenja, praznik Duhovi pravoslavnim vernicima ponovo donosi podsećanje da se istinska snaga ne nalazi u spoljašnjem, već u tišini duha, molitvi i otvorenosti srca prema Bogu.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Đakon iz Katane prošao je kroz tamnicu, gladovanje i surovo mučenje, ali ono što je učinio neposredno pre smrti ostalo je zabeleženo kao snažno svedočanstvo vere u Hrista.
Četiri jednostavne mere dovoljne su za prepoznatljivu teksturu i bogat ukus, uz maslinovo ulje, griz, orahe, suvo grožđe i mirisne začine.
Od Luke i Lazara do Pavla, Stefana i Jakova, ova imena povezana su sa važnim ličnostima Svetog pisma i zauzimaju posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje - jeromonah Visokopetrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Miris zelenila i venčići od trave koje vernici nose kućama nisu samo deo praznične tradicije. Iza ovog običaja krije se sećanje na događaje koji povezuju Avrama, Mojsija i silazak Svetog Duha na apostole.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Silazak Svetog Duha na apostole – Duhove (Pedesetnicu), po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Pohod Blažene Djevice Marije Elizabeti, dok muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Đakon iz Katane prošao je kroz tamnicu, gladovanje i surovo mučenje, ali ono što je učinio neposredno pre smrti ostalo je zabeleženo kao snažno svedočanstvo vere u Hrista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Irinej. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Ruže Limske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Matiju po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenik Agatonik i drugi svetitelji. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Device Marije Kraljice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Praznik će biti svečano obeležen u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, uz molitvu, jeleosvećenje, liturgiju i prigodan program u porti hrama.
U saopštenju se ističu brak, porodica i vaspitanje dece kao vrednosti koje treba čuvati, uz jasan apel da eventualno okupljanje ne preraste u vređanje, podele i sukobe.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
