Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Pravoslavna crkva u nedelju, 31. maja, proslavlja Duhove, odnosno Svetu Trojicu, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, dan Silaska Svetog Duha na apostole i rođenja Crkve Hristove. Ovaj veliki praznik, koji se obeležava pedesetog dana po Vaskrsu, u pravoslavlju nosi duboku simboliku duhovne obnove, zajedništva i susreta čoveka sa Bogom.
Sedmica koja prethodi Duhovima smatra se vremenom posebne duhovne pripreme. Vernici su pozvani na sabranost, molitvu, unutrašnje preispitivanje i smirenje, kako bi praznik dočekali otvorenog srca i čiste duše. Upravo o toj pripremi govorio je i mitropolit Antonije Blum, jedan od najznačajnijih pravoslavnih duhovnika 20. veka, čije su pouke i danas snažno prisutne među vernicima.
- Prazniku Svete Trojice, koji nam dolazi u narednu nedelju, treba da pristupimo na poseban način: da dođemo u svojoj nemoći, ali sa potpunom otvorenošću, sa čežnjom za Bogom, sa glađu i žeđu da Gospod dođe, da oživi dušu našu, da preobrazi život naš...
Provedimo, zato, ovu sedmicu sabrano i duboko; provedimo je u iščekivanju i molitvi, da bi, kada zajedno budemo pevali priziv Duhu Svetome: „Care Nebeski, dođi i useli se u nas“, to bila ne samo još jedna molitva, nego ispunjenje sve naše čežnje za Bogom, sve naše ljubavi prema Njemu; da se sva naša nemoć otvori pred Njim, kao što se duša otvara ljubavi i radosti.
I tada, ma koliko bili grešni i nemoćni, moći ćemo ponovo i na nov način da primimo veću meru blagodati, koja nas čini bližim i prisnijim Bogu, Onome Bogu koji je u slavu ušao u telu ranjenom našim grehom, još neisceljenom, jer greh naš i dalje prebiva u svetu - rekao je ranije mitropolit Antonije Blum.
U vremenu ubrzanog života i svakodnevnih iskušenja, praznik Duhovi pravoslavnim vernicima ponovo donosi podsećanje da se istinska snaga ne nalazi u spoljašnjem, već u tišini duha, molitvi i otvorenosti srca prema Bogu.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje - jeromonah Visokopetrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Duhovi se smatraju rođendanom Crkve, a uspomena na Silazak Svetog Duha i danas živi u bogosluženjima, zelenim grančicama u hramovima i običajima koje vernici vekovima čuvaju.
Proslavljajući ovaj sveti dan, koji je u crkvenom kalendaru označen “crvenim slovom”, vernici jačaju svoju veru i posvećenost Bogu, osvežavajući svoje duhovne korene i povezanost sa crkvom.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
