Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Papirići sa imenima za proskomidiju ostavljaju se pred svaku liturgiju na posebno označeno mesto u hramu, uz sveće i priloge. Upravo tada kod mnogih vernika javlja se dilema - da li među imenima mogu da napišu i nekoga ko nije kršten u Pravoslavnoj crkvi? Zbog bojazni da ne budu pogrešno shvaćeni, neki vernici ne usuđuju se ni da pitaju sveštenika da li na ceduljici za proskomidiju mogu da ispišu imena dragih ljudi koji nisu kršteni. Odgovor na to pitanje, kroz upečatljivo svedočenje iz života Starca Evmenija, prenosi mitropolit morski Neofit.
VAŽNO JE DA IMAMO I DUHOVNIKA I DUHOVNOG OCA: Neki vernici čak i ne znaju razliku, a sveti oci upozoravaju da život bez dvostrukog oslonca može da bude opasan
- Jednom mi je Sveti starac Evmenije (Saridakis) poverio šta se dogodilo kada je na proskomidiji pokušao da pomene čuvenog evropskog humanistu Raula Foleroa. On je bio rimokatolik i veoma dobar čovek, dobročinitelj bolnice za leprozne i, uopšte, leproznih bolesnika, i zato je Starac Evmenije odlučio da izvadi česticu za njega na proskomidiji. Bogoslužio je u crkvi Svetih Besrebrenika, koja pripada bolnici za leprozne "Sveta Varvara", u Atini.
Tada je anđeo Gospodnji tri puta izbacio česticu iz svetog diskosa. Pošto je anđeo treći put sklonio česticu, pojavio se pred Starcem i rekao mu da na Svetom Predloženju ima mesta samo za članove Crkve. Objasnio mu je da na molitvi na brojanici može da pominje sve: jeretike, inoslavne, ubice, zločince, razvratnike, žive i upokojene, sve ljude iz cele vaseljene. Međutim, na evharistijskom uznošenju (anafora) može da pominje samo pravoslavne, jer su samo oni članovi Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve - istakao je mitropolit Neofit.
Mitropolit Neofit na slikovit način pravi jasnu razliku između lične molitve i pomena na proskomidiji. Vernik može da se moli za svakog čoveka, bez obzira na to kojoj veri pripada, ali imena koja se predaju za proskomidiju, prema pravoslavnom učenju, odnose se na krštene pravoslavne hrišćane.
Zato pitanje jednog imena na liturgijskoj ceduljici nije samo stvar običaja, već i razumevanja šta proskomidija predstavlja u životu Crkve
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja. Pomenuti na liturgiji nekoga ko nema nikoga da ga se seti - to je čin istinske milosti. Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati. Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Duhovna riznica
22:19 | 29.01.2026
ZAŠTO PRAVOSLAVCI SVEŠTENIKE ZOVU "OČE" KADA ISUS U JEVANĐELJU TO ZABRANJUJE: Protojerej Matijas Froze objašnjava jednu od najčešćih nedoumica vernika
Duhovna riznica
14:00 | 18.03.2026
OVO U OČIMA BOGA IMA VEĆU VREDNOST NEGO DA STE HILJADE GLADNIH NAHRANILI! Starac Kleopa otkrio šta ne smete propustiti da uradite pre liturgije
Aktuelno iz SPC
16:58 | 18.03.2026
OVO JE JEDNA OD NAJVEĆIH OPASNOSTI SAVREMENOG DRUŠTVA: Mitropolit Serafim upozorava da danas mnogi u neznanju prelaze granicu i tako srljaju u provaliju
Duhovna riznica
20:22 | 19.03.2026
ZAŠTO SE SRBI LJUBE TRI PUTA, A GRCI, TAKOĐE PRAVOSLAVCI, OSTAJU NA DVA: Jeromonah Evtimije otkriva skrivenu poruku jednog naizgled običnog pozdrava
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
U predanju Pravoslavne crkve čuva se svedočanstvo o mladoj hrišćanki iz 2. veka čija je nepokolebljiva vera, prema crkvenom sećanju, prkosila tamnici, vatri i lavovima – i ostavila trag koji se obeležava 26. maja.
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
