Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Papirići sa imenima za proskomidiju ostavljaju se pred svaku liturgiju na posebno označeno mesto u hramu, uz sveće i priloge. Upravo tada kod mnogih vernika javlja se dilema - da li među imenima mogu da napišu i nekoga ko nije kršten u Pravoslavnoj crkvi? Zbog bojazni da ne budu pogrešno shvaćeni, neki vernici ne usuđuju se ni da pitaju sveštenika da li na ceduljici za proskomidiju mogu da ispišu imena dragih ljudi koji nisu kršteni. Odgovor na to pitanje, kroz upečatljivo svedočenje iz života Starca Evmenija, prenosi mitropolit morski Neofit.
VAŽNO JE DA IMAMO I DUHOVNIKA I DUHOVNOG OCA: Neki vernici čak i ne znaju razliku, a sveti oci upozoravaju da život bez dvostrukog oslonca može da bude opasan
- Jednom mi je Sveti starac Evmenije (Saridakis) poverio šta se dogodilo kada je na proskomidiji pokušao da pomene čuvenog evropskog humanistu Raula Foleroa. On je bio rimokatolik i veoma dobar čovek, dobročinitelj bolnice za leprozne i, uopšte, leproznih bolesnika, i zato je Starac Evmenije odlučio da izvadi česticu za njega na proskomidiji. Bogoslužio je u crkvi Svetih Besrebrenika, koja pripada bolnici za leprozne "Sveta Varvara", u Atini.
Tada je anđeo Gospodnji tri puta izbacio česticu iz svetog diskosa. Pošto je anđeo treći put sklonio česticu, pojavio se pred Starcem i rekao mu da na Svetom Predloženju ima mesta samo za članove Crkve. Objasnio mu je da na molitvi na brojanici može da pominje sve: jeretike, inoslavne, ubice, zločince, razvratnike, žive i upokojene, sve ljude iz cele vaseljene. Međutim, na evharistijskom uznošenju (anafora) može da pominje samo pravoslavne, jer su samo oni članovi Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve - istakao je mitropolit Neofit.
Mitropolit Neofit na slikovit način pravi jasnu razliku između lične molitve i pomena na proskomidiji. Vernik može da se moli za svakog čoveka, bez obzira na to kojoj veri pripada, ali imena koja se predaju za proskomidiju, prema pravoslavnom učenju, odnose se na krštene pravoslavne hrišćane.
Zato pitanje jednog imena na liturgijskoj ceduljici nije samo stvar običaja, već i razumevanja šta proskomidija predstavlja u životu Crkve
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja. Pomenuti na liturgiji nekoga ko nema nikoga da ga se seti - to je čin istinske milosti. Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati. Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Duhovna riznica
22:19 | 29.01.2026
ZAŠTO PRAVOSLAVCI SVEŠTENIKE ZOVU "OČE" KADA ISUS U JEVANĐELJU TO ZABRANJUJE: Protojerej Matijas Froze objašnjava jednu od najčešćih nedoumica vernika
Duhovna riznica
14:00 | 18.03.2026
OVO U OČIMA BOGA IMA VEĆU VREDNOST NEGO DA STE HILJADE GLADNIH NAHRANILI! Starac Kleopa otkrio šta ne smete propustiti da uradite pre liturgije
Aktuelno iz SPC
16:58 | 18.03.2026
OVO JE JEDNA OD NAJVEĆIH OPASNOSTI SAVREMENOG DRUŠTVA: Mitropolit Serafim upozorava da danas mnogi u neznanju prelaze granicu i tako srljaju u provaliju
Duhovna riznica
20:22 | 19.03.2026
ZAŠTO SE SRBI LJUBE TRI PUTA, A GRCI, TAKOĐE PRAVOSLAVCI, OSTAJU NA DVA: Jeromonah Evtimije otkriva skrivenu poruku jednog naizgled običnog pozdrava
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Izjava predstavnika Gruzijske patrijaršije izazvala je burne reakcije, nakon što je naveo da su evropski zvaničnici od Crkve tražili podršku za pitanja koja izazivaju duboke podele u tamošnjem društvu.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Izjava predstavnika Gruzijske patrijaršije izazvala je burne reakcije, nakon što je naveo da su evropski zvaničnici od Crkve tražili podršku za pitanja koja izazivaju duboke podele u tamošnjem društvu.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
