Đakon iz Katane prošao je kroz tamnicu, gladovanje i surovo mučenje, ali ono što je učinio neposredno pre smrti ostalo je zabeleženo kao snažno svedočanstvo vere u Hrista.
Srpska pravoslavna crkva 24. avgusta proslavlja Svetog mučenika Evploa, đakona iz Katane na Siciliji, koji je postradao zbog vere u Hrista u vreme velikih progona hrišćana za vreme cara Dioklecijana. Njegovo stradanje svedoči o snazi vere koja se ne odriče Hrista ni pred najtežim iskušenjima.
U vreme Dioklecijanove vladavine na Siciliju je poslat vojvoda Pentagur sa zadatkom da pronađe i pogubi hrišćane. Vernici su se tada skrivali, pa među stanovništvom nije bilo lako pronaći one koji su otvoreno ispovedali Hristovu veru.
Evpl je, međutim, nastavio da služi hrišćanima. Neko ga je prijavio vlastima, optužujući ga da odlazi među skrivene hrišćane i da im čita svetu knjigu. Bila je to knjiga Svetog Jevanđelja, koju je Evplo nosio sa sobom i iz koje je poučavao vernike.
Zbog toga je izveden pred sud, a Jevanđelje mu je obešeno oko vrata. Potom je odveden u tamnicu, gde je proveo sedam dana bez hrane. Posle tamnovanja predat je mučiteljima.
Prema predanju, kada su počeli da ga tuku gvozdenim motkama, Sveti Evplo je ostao nepokolebljiv. Obratio se sudiji rečima kojima je pokazao da fizička muka ne može slomiti čoveka koji se uzda u Božju pomoć. Njegov odgovor bio je svedočenje vere koja ne zavisi od spoljašnjih okolnosti i koja se ne povlači pred strahom od stradanja.
Na kraju je Sveti Evpl izveden na gubilište. Ni tada nije prestao da svedoči o Hristu. Otvorio je Sveto Jevanđelje i dugo čitao okupljenom narodu. Njegovo poslednje svedočenje nije bilo usmereno na sopstveno stradanje, već na Hrista i Njegovu reč.
Prema crkvenom predanju, svedočenje Svetog Evploa ostavilo je snažan utisak na prisutne i mnogi su tada prihvatili hrišćansku veru. Sveti Evpl je potom pogubljen 304. godine, a Srpska pravoslavna crkva ga pamti kao svetitelja i mučenika koji je i u času smrti ostao veran Jevanđelju koje je propovedao.
Njegove čudotvorne mošti danas se, prema predanju, nalaze u mestu Vico della Batonia, u blizini Napulja.
Spomen Svetog mučenika Evploa podseća vernike da hrišćanska vera nije samo pripadnost Crkvi, već i spremnost da se Hristova reč živi i onda kada to zahteva žrtvu. Evpl je svoje svedočenje potvrdio ne samo propovedima, već i sopstvenim životom i stradanjem. Zato njegovo ime ostaje povezano sa vernošću Jevanđelju i hrabrošću da se vera ispovedi i u najtežim okolnostima.
BONUS VIDEO
Odakle potiče strah da će se dogoditi nešto loše ako se radi na praznik i šta je zapravo najvažnije tog dana prema učenju Crkve.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
U vreme cara Antioha IV Epifana porodica je odbila da prihvati idolopoklonstvo, a njihovo svedočanstvo vekovima ostaje primer istrajnosti, hrabrosti i poverenja u Boga.
Postradao je zbog vere u Hrista, a njegovo mučeništvo ostalo je jedno od najznačajnijih svedočanstava vere prve Crkve i primer hrišćanske postojanosti koji se vekovima prenosi.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Paroh podgorički govorio je o darovima koje čovek prima od Boga, odgovornosti koju oni nose, ali i o strahu koji ne sme da postane stanje iz kojeg čovek više ne vidi sopstvene mogućnosti.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
