Postradao je zbog vere u Hrista, a njegovo mučeništvo ostalo je jedno od najznačajnijih svedočanstava vere prve Crkve i primer hrišćanske postojanosti koji se vekovima prenosi.
Srpska pravoslavna crkva 15. avgusta proslavlja praznik Obretenja i prenosa moštiju Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, prvog hrišćanskog mučenika koji je postradao zbog vere u Hrista. Ovaj praznik podseća na pronalazak njegovih moštiju, ali i na svedočanstvo čoveka koji je, još u prvim danima Crkve, svoj život položio za Hrista.
Sveti arhiđakon Stefan bio je jedan od sedmorice đakona koje su apostoli izabrali da služe prvoj hrišćanskoj zajednici u Jerusalimu. Crkva ga naziva arhiđakonom, a zbog njegovog stradanja za Hrista i prvomučenikom. Njegovo propovedanje i svedočenje vere izazvali su gnev onih koji nisu prihvatili Hrista, pa je Sveti Stefan kamenovan i tako postradao.
Nakon njegovog pogubljenja, telo Svetog Stefana ostavljeno je na otvorenom, ali se, prema crkvenom predanju, dogodilo drugačije. Gamalil, ugledni učitelj Zakona i učitelj apostola Pavla, koji je u tajnosti verovao u Hrista, uzeo je telo Svetog Stefana i odneo ga na svoje imanje u Kafargamali. Tamo ga je sahranio u pećini.
U istoj pećini kasnije su sahranjeni i Gamalilov prijatelj Nikodim, koji je, prema predanju, preminuo oplakujući Svetog Stefana, kao i Gamalilov kršteni sin Aviv. Na kraju je, prema svom zaveštanju, i sam Gamalil tu sahranjen. Prolazili su vekovi, a mesto na kojem su počivale mošti Svetog Stefana palo je u zaborav.
Do njihovog pronalaska došlo je početkom V veka. Godine 415, za vreme jerusalimskog patrijarha Jovana, svešteniku Lukijanu iz Kafargamale tri puta se u snu javio Gamalil. Otkrio mu je gde se nalaze grobovi Svetog Stefana, Nikodima, Aviva i samog Gamalila i objasnio kako da ih razlikuje.
Lukijan je o svemu obavestio patrijarha, koji mu je dao blagoslov da potraži grobove. Kada su grobnice otvorene, prema crkvenom predanju, pećinom se proširio snažan i prijatan miris. Tako su pronađene mošti Svetog Stefana i ostalih koji su bili sahranjeni na tom mestu.
Mošti Svetog Stefana potom su svečano prenete na Sion i tamo položene. Predanje govori i o brojnim iscelenjima koja su se dogodila tom prilikom. Kasnije su mošti Svetog Stefana prenete u Carigrad, gde su čuvane i poštovane kao velika svetinja Crkve.
Praznik Obretenja i prenosa moštiju Svetog Stefana zato nije samo sećanje na događaj iz prvih vekova hrišćanstva. On podseća vernike na snagu njegove vere i na njegovo svedočanstvo da se Hristu ostaje veran i onda kada ta vernost zahteva najveću žrtvu. Sveti Stefan je prvi među hrišćanima koji je položio život za Hrista, zbog čega njegovo ime zauzima posebno mesto u životu Crkve. Njegovo stradanje i pronalazak njegovih moštiju vekovima kasnije svedoče o veri Crkve i poštovanju koje ona ukazuje svojim svetiteljima.
Iako nose ista imena, njihova žitija donose različite priče o veri, čudima i stradanju.
Odakle potiče strah da će se dogoditi nešto loše ako se radi na praznik i šta je zapravo najvažnije tog dana prema učenju Crkve.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za sredu 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava zašto čoveku put u propast može izgledati privlačnije od puta spasenja i šta donosi povlađivanje strastima i porocima.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
