Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Avgust je mesec u kojem pravoslavni vernici proslavljaju veliki broj značajnih praznika, među kojima se nalaze i neke od najpoštovanijih krsnih slava u srpskom narodu. Posebno mesto zauzimaju Sveti prorok Ilija, Sveta Marija Magdalena, Sveti velikomučenik Pantelejmon, Preobraženje Gospodnje i Uspenje Presvete Bogorodice, poznato kao Velika Gospojina.
Prilikom pripreme slavske trpeze vernici posebnu pažnju obraćaju na to da li krsna slava pada u vreme posta. Avgust je po tome poseban jer se u njegovoj drugoj polovini nalazi Gospojinski post, jedan od četiri velika višednevna posta u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koji traje od 14. do 27. avgusta, zaključno sa praznikom Uspenja Presvete Bogorodice.
Jedna od najrasprostranjenijih avgustovskih krsnih slava jeste Sveti prorok Ilija, u narodu poznat kao Ilindan. Ovaj veliki starozavetni prorok poštuje se kao revnosni čuvar vere u jedinog Boga, a u narodnom predanju posebno se vezuje za zaštitu od nepogoda.
Ilindan 2026. godine pada u nedelju, pa će slavska trpeza za one koji slave Svetog Iliju biti mrsna.
Praznik Svete ravnoapostolne Marije Magdalene, poznate u narodu kao Blaga Marija, takođe se u pojedinim porodicama obeležava kao krsna slava.
Godine 2026. ovaj praznik pada u utorak, pre početka Gospojinskog posta, pa će slavska trpeza biti mrsna.
Sveta Petka Rimska, odnosno Prepodobnomučenica Paraskeva, svetiteljka je koju pojedine porodice proslavljaju kao svoju krsnu slavu.
Ovaj praznik 2026. godine pada u subotu, koja nije posni dan, pa će slavska trpeza biti mrsna.
Sveti velikomučenik Pantelejmon, poznat kao iscelitelj i zaštitnik bolesnih, jedan je od omiljenih svetitelja među pravoslavnim vernicima. Njegov praznik mnoge porodice obeležavaju kao krsnu slavu.
U 2026. godini Sveti Pantelejmon pada u nedelju, pa je slavska trpeza mrsna.
Jedan od najvećih avgustovskih praznika jeste Preobraženje Gospodnje, kojim se Crkva seća događaja kada se Gospod Isus Hristos preobrazio pred svojim učenicima na gori Tavor.
Preobraženje se u srpskom narodu često obeležava kao crkvena, manastirska i porodična slava. Godine 2026. praznik pada u sredu, tokom Gospojinskog posta, pa je slavska trpeza posna, uz razrešenje na ribu.
Velika Gospojina, odnosno praznik Uspenja Presvete Bogorodice, jedan je od najvećih Bogorodičinih praznika i veoma česta crkvena i porodična slava.
Gospojinski post završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice. Iako je Velika Gospojina uobičajeno dan kada se završava ovaj post, 2026. godine praznik pada u petak, koji je tokom cele godine posni dan. Zbog toga se i na sam praznik Uspenja Presvete Bogorodice ove godine posti, uz razrešenje na ribu.
U avgustu 2026. godine dve velike slave povezane su sa posnim pravilom:
19. avgust – Preobraženje Gospodnje – posna slavska trpeza, uz razrešenje na ribu
28. avgust – Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina) – posna trpeza zbog toga što praznik pada u petak, uz razrešenje na ribu
Ostale avgustovske slave padaju van višednevnog posta:
2. avgust – Sveti prorok Ilija (Ilindan) - mrsno
4. avgust – Sveta Marija Magdalena (Blaga Marija) - mrsno
8. avgust – Sveta Petka Rimska - mrsno
9. avgust – Sveti Pantelejmon - mrsno
Pri obeležavanju krsne slave ne vodi računa samo o datumu praznika, već i o njegovom mestu u crkvenom poretku posta i praznovanja. Zato se slavska trpeza priprema u skladu sa pravilima Crkve, uz poštovanje svetitelja koji se tog dana proslavlja kao zaštitnik doma.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Iako nose ista imena, njihova žitija donose različite priče o veri, čudima i stradanju.
Odakle potiče strah da će se dogoditi nešto loše ako se radi na praznik i šta je zapravo najvažnije tog dana prema učenju Crkve.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima.
Na liturgijskom slavlju u vojnom hramu Svetog apostola Marka episkop vojni Dositej govorio je o vrlinama svetog vladara i objasnio zašto njegov život i danas ostaje uzor onima koji čuvaju narod, mir i slobodu.
U Svetom pismu ostalo je zabeleženo da je upravo Sveti Ilija učinio brojna čuda kojima je pokazao svemoć Božju.
Crkva od prvih vekova uči da su Liturgija, pomeni i iskrena molitva za pokojne dragocena pomoć njihovim dušama.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za četvrti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima.
Na liturgijskom slavlju u vojnom hramu Svetog apostola Marka episkop vojni Dositej govorio je o vrlinama svetog vladara i objasnio zašto njegov život i danas ostaje uzor onima koji čuvaju narod, mir i slobodu.
Postavka podseća na značaj manastira Visoki Dečani, Gračanice, Pećke patrijaršije i Crkve Bogorodice Ljeviške, koji vekovima čuvaju tragove vere, kulture i istorije srpskog naroda.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Bez kiselog kupusa i bez komplikovanja, ova letnja varijanta tradicionalnog specijaliteta donosi bogat ukus uz sveže povrće, paradajz, začine i nezaobilaznu aromu pečenja u rerni.
Pored glavnog svetitelja dana, Crkva molitveno proslavlja i Svetog Stefana Visokog, sina kneza Lazara, čuvenog despota, viteza, ktitora Manasije i jednog od najvećih srpskih književnika srednjeg veka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
