Preslava se u praksi slavi jednostavnije od krsne slave, naglasio je otac Dejan.
Mnogi vernici u Srbiji redovno proslavljaju krsnu slavu, ali se često postavlja pitanje šta je zapravo preslava, po čemu se razlikuje od slave i da li jedna može da zameni drugu.
Ove nedoumice naročito su česte među mlađim generacijama koje nastoje da sačuvaju porodične običaje, ali i da ih pravilno razumeju.
Odgovarajući na pitanje jedne vernice, otac Dejan Krstić objasnio je da slava i preslava nisu isto i da jedna ne može da zameni drugu, a onda i objasnio kako se one slave i po čemu se razlikuju.
- Preslava je običaj koji se u narodu naziva i druga slava ili mala slava i predstavlja dodatni porodični ili seoski praznik pored krsne slave - istakao je na početku otac Dejan.
Otac Dejan je objasnio i po čemu se "mala slava" razlikuje od krsne slave i kako se one proslavljaju.
- Dok je krsna slava glavni duhovni praznik porodice i dan kada se proslavlja zaštitnik doma, preslava je obično vezana za nekog drugog svetitelja koji je važan za porodicu, selo ili kraj, često kao zavet ili uspomena na neki događaj iz prošlosti.
Preslava se u praksi, kako je naglasio, slavi jednostavnije od krsne slave.
- Ona se ponekad slavi samo u užem krugu porodice, ali u nekim krajevima može biti i vrlo svečana. Ona ne zamenjuje krsnu slavu, nego je dopunjuje kao još jedan dan blagodarnosti Bogu i svetitelju, i kao način čuvanja duhovnog i porodičnog identiteta - zaključio je sveštenik Dejan Krstić.
Zato je odgovor na pitanje koje često postavljaju vernici jednostavan – slava i preslava jesu slične jer su obe posvećene Bogu i svetiteljima, ali imaju različitu ulogu. Krsna slava ostaje glavni porodični praznik i duhovni temelj doma, dok je preslava dodatni izraz pobožnosti, zahvalnosti i čuvanja porodičnog predanja.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik. Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju. Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave. Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Printscreen/Youtube/misionarljubavi
Duhovna riznica
15:41 | 05.12.2025
ŠTA SA SLAVSKIM KOLAČEM KOJI OSTANE POSLE SLAVE: Otac Dejan o čestom pitanju vernika
Duhovna riznica
17:56 | 17.05.2026
HRVATSKA ZAŠTITILA KRSNU SLAVU: Da li je Zagreb državnim pečatom prisvojio vekovno srpsko nasleđe?
Praznici i sveci
09:48 | 21.05.2026
DANAS SE SLAVE DVE SLAVE: Retko preklapanje velikih praznika u crkvenom kalendaru
Duhovna riznica
22:36 | 28.05.2026
ZIMSKI I LETNJI SVECI: Zašto neki svetitelji imaju dva datuma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Vernici često zanemare kako prilaze Svetoj čaši.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
