Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Sukot je poznat kao "Praznik senica" i "Praznik koliba". Jedan je od tri velika hodočasnička praznika u judaizmu, uz Pesah i Šavuot. Godine 2026. Sukot počinje u petak, 25. septembra, sa zalaskom sunca, a završava se u petak, 2. oktobra, takođe sa zalaskom sunca. Po završetku Sukota počinju dva zasebna praznika, Šemini aceret i Simhat Tora.
Jedna od najvažnijih micvi tokom Sukota jeste boravak u suki, privremenoj kolibi u kojoj mnogi Jevreji tokom praznika jedu svoje obroke. Neki nastoje da u suki obavljaju i što više drugih svakodnevnih aktivnosti, uključujući i spavanje.
Prema rabinskoj tradiciji, suka predstavlja kolibe u kojima su Izraelci živeli tokom 40 godina lutanja pustinjom, nakon izlaska iz ropstva u Egiptu. Mnogi Jevreji imaju običaj da svake večeri tokom praznika u suku simbolično pozovu pretke.
Druga važna micva tokom Sukota jeste obred sa "četiri vrste" biljaka, navedenih u Knjizi Levitskoj 23:40. Jevrejska tradicija ove četiri vrste prepoznaje kao lulav (palminu granu), etrog (citrusno voće), hadasim (grančice mirte) i aravot (grančice vrbe). One se uzimaju u ruke i njima se maše svakog dana praznika.
U vreme postojanja Hrama, Sukot je bio povezan i sa obredom zahvatanja vode, svečanošću koja se odvijala uz veliko veselje. Neke jevrejske zajednice obeležavaju ovaj događaj i danas. Poslednji dan Sukota poznat je kao Hošana raba, odnosno "velika hošana". Tada se izgovaraju molitve za spasenje, uz procesiju tokom koje se više puta obilazi prostor za molitvu u sinagogi.
Budući da Sukot dolazi neposredno nakon Roš hašane i Jom kipura, mnogi Jevreji i dalje jedu med kao simbol želje za slatkom godinom koja je pred njima. Pošto praznik pada na početak jeseni i potiče iz tradicije poljoprivrednog praznika žetve, na trpezi se često nalaze sezonske namirnice koje simbolizuju plodnost zemlje i obilje njenih darova. Kao jedan od velikih jevrejskih praznika, Sukot je takođe prilika za tradicionalna praznična jela, poput goveđeg prsa i supe sa knedlama od macesa.
Godine 2027. Sukot će početi u petak, 15. oktobra, a završiće se u petak, 22. oktobra.
Godine 2028. Sukot će početi u sredu, 4. oktobra, a završiće se u sredu, 11. oktobra.
Jedno od jela koje mnogi Jevreji posebno pripremaju za Sukot jeste punjeni kupus. Za ovaj običaj postoji nekoliko objašnjenja. Jedno od njih povezano je sa nemačkim jezikom: kupus se kaže kohl, a voda vasser. Tako je nastao običaj da se tokom Sukota jede kupus kuvan u vodi, kao simbol izraza kol mevasser, odnosno „glas glasnika“, koji neke zajednice izgovaraju tokom molitvenog obreda na Hošanu Rabu.
Prema drugom tumačenju, punjena jela pripremaju se kao simbol obilja koje donosi vreme žetve i brojnih blagoslova koji se vezuju za ovo doba godine.
BONUS VIDEO
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Poglavar Rimokatoličke crkve lično je saopštio da mora na operaciju nakon što su tokom lekarskih pregleda otkrili čvorić na plućima.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Kada je car izgubio razum, njegovoj sestri se u snu otkrilo da njen brat neće ozdraviti sve dok Grigorije ne bude izvađen iz jame.
Osvećenje obnovljene svetinje, svečana Liturgija, priznanja zaslužnim dobrotvorima i obnova parohijskog doma obeležili su duhovne svečanosti kojima je proslavljena povezanost vere, naroda i Crkve.
Sveštenik Jevgenije Murzin otkriva zašto strah od Božje kazne nije isto što i strahopoštovanje prema Bogu i kako savršena ljubav oslobađa čoveka od strepnje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Poglavar Rimokatoličke crkve lično je saopštio da mora na operaciju nakon što su tokom lekarskih pregleda otkrili čvorić na plućima.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Kada je car izgubio razum, njegovoj sestri se u snu otkrilo da njen brat neće ozdraviti sve dok Grigorije ne bude izvađen iz jame.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
U besedi za ponedeljak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta je Isus Hristos doneo ljudima i kako se otkriva neizmerna ljubav Nebeskog Oca
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
