Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Jevreji sutra obeležavaju Jom kipur, jedan od najvažnijih praznika judaizma, koji je posvećen pomirenju, pokajanju i praštanju.
Praznuje se deset dana posle Roš Ašane, jevrejske Nove godine, kojom se slavi godišnjica stvaranja sveta i stvaranja čoveka.
Ovaj praznik, poznat i kao Dan pomirenja, obeležava se desetog dana meseca Tišrija, koji prema gregorijanskom kalendaru pada u septembru ili oktobru, a vernici ga provode u molitvi, postu i preispitivanju sopstvenih postupaka.
Jom kipur traje oko 25 sati, tokom kojih se ne uzimaju ni hrana ni voda. Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Post tokom Jom kipura ima za cilj da misli pojedinca usmeri na njegova dosadašnja i buduća dela, preispitivanje ponašanja i lične odgovornosti, kao i na put daljeg rada i razvoja. Među osnovnim mislima praznika su pokajanje, moralni optimizam i saosećanje prema ljudskim patnjama, a posebno prema patnjama jevrejskog naroda.
Misaono pokajanje smatra se jednom od najsvetijih pouka judaizma.
Dani između Roš Hašana i Jom kipura poznati su kao "Jamim noraim“, odnosno „Strašni dani“. Oni su posvećeni dubokom unutrašnjem preispitivanju pojedinca, njegovom odnosu prema Bogu i ljudima, kao i sagledavanju sopstvenih postupaka.
Prema jevrejskoj tradiciji, to su dani Božanskog suda, kada Gospod svodi račune svih bića na zemlji. U knjigu se upisuju zasluge, dobra dela i gresi, dok se desetog dana, na Jom kipur, sve što je pojedinac činio i zaslužio zapečaćuje.
Jedna od osnovnih molitava tokom ovog perioda jeste molba: "Upiši nas u knjigu života“. Tradicionalno, povratak Bogu i pokajanje praćeni su molitvama, odnosno tefilom, dobrovoljnim prilozima i delima milosrđa, cedakom, kao i opštim pokajanjem, tešuvom.
Jom kipur završava se duvanjem u šofar, čime se označava završetak praznika, kao i zatvaranje prethodno otvorenih knjiga života i smrti.
Završetkom Jom kipura počinje novi godišnji ciklus, uz nadu u uspešnu i dobru godinu.
Bonus video
U Beogradu će biti održano predavanje vezano za jevrejsku bogomolju. U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode. Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva. Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Shutterstock/frantic00
"Upiši nas u knjigu života"
Judaizam
09:46 | 10.02.2025
PREDAVANJE U BEOGRADU: Vrsni stručnjak dr Eliezer Papo o značaju sinagoga kod Jevreja
Judaizam
09:24 | 06.09.2025
NA POLA SATA OD BEOGRADA SE NALAZI PRAVI VERSKI DRAGULJ: Natpis iznad ulaza krije neverovatnu priču
Judaizam
23:49 | 06.12.2025
HILJADE LJUDI SLILO SE U SINAGOGU NA VENČANJE KOJE ĆE SE PAMTITI DECENIJAMA: Ceo grad ispunjen molitvom i muzikom
Judaizam
23:47 | 07.05.2026
POSLE RUŽNOG SNA, POST JE OBAVEZAN: Evo u kojim sve situacijama Jevreji poste
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
