Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Mnogi ljudi znaju da je na Jom kipur uobičajeno da odrasli Jevreji koji su fizički sposobni poste, odnosno da ne uzimaju ni hranu ni piće. Međutim, manje je poznato da u judaizmu postoji još mnogo drugih dana posta. Neki od njih traju ceo dan, dok su drugi ograničeni samo na dnevne sate. Takođe, pojedini postovi se odnose na celu zajednicu, dok su drugi vezani za određene jevrejske zajednice ili čak pojedince.
Razlozi za post u judaizmu su različiti: pokajanje, zajedničko žalovanje, molitva za pomoć, ali i izražavanje zahvalnosti. Jevreji ne poste na Šabat i na praznike radosnog karaktera, kako se ne bi narušila praznična radost (osim kada se Šabat poklopi sa Jom kipurom).
U drevnim vremenima postovi, i javni i privatni, bili su uobičajeni tokom cele godine i često su se proglašavali iznenada, bez dugih najava. Zbog toga je postojao i poseban spisak, Megilat Ta’anit (Svitak postova), u kojem su bili navedeni dani kada post nije bio dozvoljen. Postoje i svedočanstva da su pojedinci razvijali redovan post kao ličnu duhovnu praksu. Tako je, na primer, tokom trogodišnje opsade Drugog hrama od strane Rimljana rabin Cadok neprekidno postio u pokušaju da spase grad. U Šulhan Aruhu pominju se i ljudi koji su postili svakog dana, toliko da im je kasnije bilo teško da ponovo jedu. Iako su to ekstremni primeri, oni jasno pokazuju da je u judaizmu post duboko ukorenjen kao deo smene posta i gozbe.
U jevrejskom kalendaru postoje dva velika dana posta. Najpoznatiji je Jom kipur, Dan pomirenja. Tog dana vernici se uzdržavaju od hrane i pića, ali i od nošenja kožne obuće, kupanja, bračnih odnosa i drugih telesnih uživanja, kako bi se u potpunosti posvetili svetosti dana. Post na ovaj dan ima karakter pokajanja.
Drugi veliki post je Tiša be-Av, koji se obeležava u znak sećanja na uništenje Prvog i Drugog hrama, ali i na druge velike tragedije koje su zadesile jevrejski narod, uključujući Krstaške ratove i Holokaust. Ovaj post traje od zalaska do zalaska sunca i ima oblik dana žalosti.
Pored ova dva velika posta, postoje i četiri manja posta u jevrejskom kalendaru. Oni traju samo tokom dana, od zore do sumraka istog dana. Tri od njih vezana su za događaje koji su prethodili uništenju Hramova:
Com Gedalja – obeležava se 3. dana meseca Tišri, dan nakon Roš Hašane. Ovaj post podseća na ubistvo jevrejskog upravnika Jude, događaj koji se smatra jednim od koraka koji su doveli do uništenja Prvog hrama.
Asara be-Tevet – deseti dan meseca Tevet označava početak opsade Jerusalima od strane Nabukodonosora, što je bio uvod u pad Prvog hrama.
Šiva asar be-Tamuz – sedamnaesti dan meseca Tamuz obeležava trenutak kada su Rimljani probili zidove Drugog hrama.
Četvrti manji post je Ta’anit Ester, post Esterin. On se drži dan pre praznika Purim, u znak sećanja na Esterin post pre nego što je otišla kod kralja Ahasvera da moli za spas jevrejskog naroda. Ako Purim pada u nedelju, post se ne drži ni na Šabat ni uoči Šabata, već se pomera na četvrtak pre praznika.
U jevrejskoj tradiciji postoji običaj da se posti na dan venčanja, od jutra do završetka ceremonije. Time se postiže da mladenci prvi zajednički obrok pojedu tek nakon venčanja, tokom kratkog perioda osame poznatog kao jihud. Ovaj običaj nije obaveza, već tradicija, i češći je u aškenaskim nego u sefardskim zajednicama.
Postoje različita objašnjenja ovog običaja. Prema jednom tumačenju, dan venčanja se smatra danom ličnog pokajanja, pa se upoređuje sa Jom Kipurom za par koji stupa u brak. Drugo objašnjenje kaže da post sprečava mladence da, pod uticajem slavlja i alkohola, uđu u venčanje u neprimerenom stanju. Brak se shvata kao ozbiljna obaveza koja zahteva trezven i svestan pristup.
Prelazak u judaizam obično je dug proces koji se završava uranjanjem u mikve, ritualno kupatilo. Neki koji prelaze u veru odlučuju da poste na dan tog uranjanja, sve do izlaska iz mikve.
Rabin Moše Fajnštajn, jedan od najvažnijih halahičkih autoriteta 20. veka, u svojim odgovorima objašnjava da se ovim postom izražava pokajanje za prethodni život pre konverzije. On taj običaj upoređuje sa postom mladoženje na dan venčanja.
Ovaj post se odnosi prvenstveno na prvorođene sinove i vezan je za desetu egipatsku pošast, kada su stradali svi egipatski prvorođenci, dok su izraelski prvorođenci bili pošteđeni, jer su njihove kuće bile obeležene krvlju jagnjeta. Post traje od zore 14. nisana do večernjeg seder obroka.
Sigd je praznik etiopskih Jevreja koji se obeležava 50 dana nakon Jom Kipura, 29. dana meseca Hešvan. Tog dana se tradicionalno posti od zore do sredine popodneva.
Prema tradiciji zajednice Beta Izrael, pojedinačni gresi se opraštaju na Jom Kipur, dok se zajednica duhovno preispituje tokom narednih 50 dana. Sigd se smatra danom kada se opraštaju zajednički gresi, ali i danom kada se Bog prvi put objavio Mojsiju. Danas se u Izraelu, gde živi većina ove zajednice, Sigd obeležava i kao državni događaj u Jerusalimu.
U Talmudu postoji čitav traktat Ta’anit, koji se bavi postom u situacijama opasnosti za zajednicu, poput suše, epidemije ili ratne opasnosti. U takvim slučajevima postovi mogu biti javni ili ograničeni na vođe zajednice, a ponekad ih drže svi odrasli članovi zajednice. Obično se održavaju ponedeljkom i četvrtkom, tokom dana, i mogu trajati nekoliko dana ili se produžiti na više nedelja, u zavisnosti od težine situacije. Danas su ovakvi postovi ređi, ali su, na primer, tokom pandemije koronavirusa 2020. godine u Izraelu neki Jevreji proglasili post.
Običaj posta uoči Roš Hodeša, prvog dana svakog jevrejskog meseca, potiče iz krugova kabalista iz Safeda. Ovaj post nikada nije bio obavezan za celu zajednicu, već ga je praktikovao uži krug pobožnih ljudi. Nazvan je Jom Kipur Katan, odnosno „Mali Jom Kipur“, jer ima karakter dana pokajanja i omogućava duhovni novi početak meseca.
Ovaj post se ne praktikuje tokom četiri meseca u godini. Dani pre Roš Hodeša Tišri i Hešvan se izostavljaju zbog blizine Roš Hašane i Jom Kipura, dok se dani pre Roš Hodeša Tevet i Nisan ne poste zbog Hanuke i Pesaha. Ako poslednji dan meseca pada na Šabat, post se pomera na četvrtak.
U jevrejskoj tradiciji snovi imaju ozbiljno značenje. Smatra se da su se Josifovi snovi ostvarili, kao i snovi koje je tumačio faraonu i njegovim službenicima. U Talmudu se kaže: „San koji nije protumačen sličan je pismu koje nije pročitano.“
Zbog toga se loš san smatra mogućim znakom opasnosti. Kako bi se sprečila eventualna nesreća, postoji običaj da se posti dan nakon lošeg sna, kao oblik pokajanja. Šulhan Aruh čak navodi da se, ako se loš san dogodi uoči Šabata, može postiti i tog dana, iako je post tada inače zabranjen, ali se zatim posti i narednog dana, u nedelju, kao dodatno iskupljenje.
Postoji verovanje da osoba koja prisustvuje padu svitka Tore treba da posti 40 dana, i to samo tokom dana. Iako su izvori ovog običaja nejasni, u nekim savremenim zajednicama on se i dalje primenjuje kao oblik duhovnog iskupljenja nakon takvog događaja.
Donosimo vam 21 citat iz Talmuda o ljudskoj prirodi.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Sveti Kiril je predsedavao Trećim vaseljenskim saborom u Efesu 431. godine, na kojem je potvrđeno pravoslavno učenje i osuđeno Nestorijevo.
U razgovoru za grčku Pemptousa TV, mitropolit bački Irinej govorio je o velikom odzivu vernika u Beogradu, posledicama komunističkog nasleđa i misiji Crkve u duhovnoj obnovi čoveka.
Postupak grčkog sveštenika tokom Thessaloniki Pride-a izazvao je burne reakcije i otvorio pitanje granice između ispovedanja vere i svedočenja bez gubitka jevanđelskog duha.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Prvi dan meseca muharema donosi priliku vernicima za molitvu, razmišljanje i duhovnu obnovu, uz poruke o strpljenju, žrtvi i poverenju u Boga koje ovaj značajan datum nosi kroz generacije.
Nakon godina duhovnog traganja i formacije, zaređen je za sveštenika Katoličke crkve u Zagrebu, u slavlju koje je okupilo Crkvu sa pet kontinenata i snažnoj poruci o pozivu koji menja život iz temelja.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Što se više čovek bavi negativnim mislima, to one jače utiču na njegovo raspoloženje, njegove odluke i odnose sa ljudima.
Posle čitanja Jevanđelja, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o lepoti Božije tvorevine, blagodati Duha Svetog i pozvao vernike da svoju svakodnevicu usklade sa Svetim pismom.
Jeromonah Jerotej Draganović zapisao je 1855. godine kako se rečna riba spremala sa lukom i pirinčem, jednostavno, a praznično.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
