Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Mnogi ljudi znaju da je na Jom kipur uobičajeno da odrasli Jevreji koji su fizički sposobni poste, odnosno da ne uzimaju ni hranu ni piće. Međutim, manje je poznato da u judaizmu postoji još mnogo drugih dana posta. Neki od njih traju ceo dan, dok su drugi ograničeni samo na dnevne sate. Takođe, pojedini postovi se odnose na celu zajednicu, dok su drugi vezani za određene jevrejske zajednice ili čak pojedince.
Razlozi za post u judaizmu su različiti: pokajanje, zajedničko žalovanje, molitva za pomoć, ali i izražavanje zahvalnosti. Jevreji ne poste na Šabat i na praznike radosnog karaktera, kako se ne bi narušila praznična radost (osim kada se Šabat poklopi sa Jom kipurom).
U drevnim vremenima postovi, i javni i privatni, bili su uobičajeni tokom cele godine i često su se proglašavali iznenada, bez dugih najava. Zbog toga je postojao i poseban spisak, Megilat Ta’anit (Svitak postova), u kojem su bili navedeni dani kada post nije bio dozvoljen. Postoje i svedočanstva da su pojedinci razvijali redovan post kao ličnu duhovnu praksu. Tako je, na primer, tokom trogodišnje opsade Drugog hrama od strane Rimljana rabin Cadok neprekidno postio u pokušaju da spase grad. U Šulhan Aruhu pominju se i ljudi koji su postili svakog dana, toliko da im je kasnije bilo teško da ponovo jedu. Iako su to ekstremni primeri, oni jasno pokazuju da je u judaizmu post duboko ukorenjen kao deo smene posta i gozbe.
U jevrejskom kalendaru postoje dva velika dana posta. Najpoznatiji je Jom kipur, Dan pomirenja. Tog dana vernici se uzdržavaju od hrane i pića, ali i od nošenja kožne obuće, kupanja, bračnih odnosa i drugih telesnih uživanja, kako bi se u potpunosti posvetili svetosti dana. Post na ovaj dan ima karakter pokajanja.
Drugi veliki post je Tiša be-Av, koji se obeležava u znak sećanja na uništenje Prvog i Drugog hrama, ali i na druge velike tragedije koje su zadesile jevrejski narod, uključujući Krstaške ratove i Holokaust. Ovaj post traje od zalaska do zalaska sunca i ima oblik dana žalosti.
Pored ova dva velika posta, postoje i četiri manja posta u jevrejskom kalendaru. Oni traju samo tokom dana, od zore do sumraka istog dana. Tri od njih vezana su za događaje koji su prethodili uništenju Hramova:
Com Gedalja – obeležava se 3. dana meseca Tišri, dan nakon Roš Hašane. Ovaj post podseća na ubistvo jevrejskog upravnika Jude, događaj koji se smatra jednim od koraka koji su doveli do uništenja Prvog hrama.
Asara be-Tevet – deseti dan meseca Tevet označava početak opsade Jerusalima od strane Nabukodonosora, što je bio uvod u pad Prvog hrama.
Šiva asar be-Tamuz – sedamnaesti dan meseca Tamuz obeležava trenutak kada su Rimljani probili zidove Drugog hrama.
Četvrti manji post je Ta’anit Ester, post Esterin. On se drži dan pre praznika Purim, u znak sećanja na Esterin post pre nego što je otišla kod kralja Ahasvera da moli za spas jevrejskog naroda. Ako Purim pada u nedelju, post se ne drži ni na Šabat ni uoči Šabata, već se pomera na četvrtak pre praznika.
U jevrejskoj tradiciji postoji običaj da se posti na dan venčanja, od jutra do završetka ceremonije. Time se postiže da mladenci prvi zajednički obrok pojedu tek nakon venčanja, tokom kratkog perioda osame poznatog kao jihud. Ovaj običaj nije obaveza, već tradicija, i češći je u aškenaskim nego u sefardskim zajednicama.
Postoje različita objašnjenja ovog običaja. Prema jednom tumačenju, dan venčanja se smatra danom ličnog pokajanja, pa se upoređuje sa Jom Kipurom za par koji stupa u brak. Drugo objašnjenje kaže da post sprečava mladence da, pod uticajem slavlja i alkohola, uđu u venčanje u neprimerenom stanju. Brak se shvata kao ozbiljna obaveza koja zahteva trezven i svestan pristup.
Prelazak u judaizam obično je dug proces koji se završava uranjanjem u mikve, ritualno kupatilo. Neki koji prelaze u veru odlučuju da poste na dan tog uranjanja, sve do izlaska iz mikve.
Rabin Moše Fajnštajn, jedan od najvažnijih halahičkih autoriteta 20. veka, u svojim odgovorima objašnjava da se ovim postom izražava pokajanje za prethodni život pre konverzije. On taj običaj upoređuje sa postom mladoženje na dan venčanja.
Ovaj post se odnosi prvenstveno na prvorođene sinove i vezan je za desetu egipatsku pošast, kada su stradali svi egipatski prvorođenci, dok su izraelski prvorođenci bili pošteđeni, jer su njihove kuće bile obeležene krvlju jagnjeta. Post traje od zore 14. nisana do večernjeg seder obroka.
Sigd je praznik etiopskih Jevreja koji se obeležava 50 dana nakon Jom Kipura, 29. dana meseca Hešvan. Tog dana se tradicionalno posti od zore do sredine popodneva.
Prema tradiciji zajednice Beta Izrael, pojedinačni gresi se opraštaju na Jom Kipur, dok se zajednica duhovno preispituje tokom narednih 50 dana. Sigd se smatra danom kada se opraštaju zajednički gresi, ali i danom kada se Bog prvi put objavio Mojsiju. Danas se u Izraelu, gde živi većina ove zajednice, Sigd obeležava i kao državni događaj u Jerusalimu.
U Talmudu postoji čitav traktat Ta’anit, koji se bavi postom u situacijama opasnosti za zajednicu, poput suše, epidemije ili ratne opasnosti. U takvim slučajevima postovi mogu biti javni ili ograničeni na vođe zajednice, a ponekad ih drže svi odrasli članovi zajednice. Obično se održavaju ponedeljkom i četvrtkom, tokom dana, i mogu trajati nekoliko dana ili se produžiti na više nedelja, u zavisnosti od težine situacije. Danas su ovakvi postovi ređi, ali su, na primer, tokom pandemije koronavirusa 2020. godine u Izraelu neki Jevreji proglasili post.
Običaj posta uoči Roš Hodeša, prvog dana svakog jevrejskog meseca, potiče iz krugova kabalista iz Safeda. Ovaj post nikada nije bio obavezan za celu zajednicu, već ga je praktikovao uži krug pobožnih ljudi. Nazvan je Jom Kipur Katan, odnosno „Mali Jom Kipur“, jer ima karakter dana pokajanja i omogućava duhovni novi početak meseca.
Ovaj post se ne praktikuje tokom četiri meseca u godini. Dani pre Roš Hodeša Tišri i Hešvan se izostavljaju zbog blizine Roš Hašane i Jom Kipura, dok se dani pre Roš Hodeša Tevet i Nisan ne poste zbog Hanuke i Pesaha. Ako poslednji dan meseca pada na Šabat, post se pomera na četvrtak.
U jevrejskoj tradiciji snovi imaju ozbiljno značenje. Smatra se da su se Josifovi snovi ostvarili, kao i snovi koje je tumačio faraonu i njegovim službenicima. U Talmudu se kaže: „San koji nije protumačen sličan je pismu koje nije pročitano.“
Zbog toga se loš san smatra mogućim znakom opasnosti. Kako bi se sprečila eventualna nesreća, postoji običaj da se posti dan nakon lošeg sna, kao oblik pokajanja. Šulhan Aruh čak navodi da se, ako se loš san dogodi uoči Šabata, može postiti i tog dana, iako je post tada inače zabranjen, ali se zatim posti i narednog dana, u nedelju, kao dodatno iskupljenje.
Postoji verovanje da osoba koja prisustvuje padu svitka Tore treba da posti 40 dana, i to samo tokom dana. Iako su izvori ovog običaja nejasni, u nekim savremenim zajednicama on se i dalje primenjuje kao oblik duhovnog iskupljenja nakon takvog događaja.
Donosimo vam 21 citat iz Talmuda o ljudskoj prirodi.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Snimak izraelskog vojnika uz statuu Bogorodice u južnom Libanu izazvao je oštre reakcije i novu buru u vezi s odnosom prema hrišćanskim simbolima.
Ava Justin Popović govorio je o strahu, očajanju i trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da ustane, ali i o pomoći koja, prema pravoslavnom učenju, nikada ne izostaje onome ko je prizove.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Snimak izraelskog vojnika uz statuu Bogorodice u južnom Libanu izazvao je oštre reakcije i novu buru u vezi s odnosom prema hrišćanskim simbolima.
Predanje uči da demoni nisu samo simboli zla, već stvarna bića koja deluju u svetu, nastojeći da naruše odnos čoveka sa Bogom.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
