Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Većina savremenih jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju u načelu prihvatljiv, ali se pitanje znatno komplikuje kada je reč o opsežnijim pirsinzima ili pirsingu drugih delova tela.
Biblija beleži da su mnogi Izraelci imali pirsinge, uključujući, možda najpoznatije, matrijarhu Rebeku, koja je na dar dobila prsten za nos prilikom veridbe sa Isakom. Istorijski gledano, u jevrejskim zajednicama pirsinzi ušiju i nosa nisu bili retkost. Tako se u savremenom zapadnom društvu mnoge jevrejske žene odlučuju za probušene uši. Slično tome, pirsing nosa dugo je bio prisutan u jevrejskim zajednicama Kurdistana i Indije, piše portal myjewishlearning.com.
Neki savremeni autoriteti izražavaju zabrinutost da bi pirsing tela mogao da se smatra oblikom štetne modifikacije tela, što je prema jevrejskom zakonu zabranjeno. Drugi, pak, smatraju da određene vrste pirsinga mogu biti u neskladu sa jevrejskim vrednostima skromnosti (cniut) i poštovanja tela kao tvorevine stvorene „na sliku Božju“ (b’tselem elohim). Ipak, većina rabinskih autoriteta uzima u obzir i savremene društvene norme, naročito činjenicu da se pirsing danas uglavnom ne doživljava kao omalovažavanje tela, već kao oblik ukrašavanja.
Da. U Knjizi Izlaska Tora propisuje da, ako hebrejski rob izjavi da voli svog gospodara i ne želi da bude oslobođen, gospodar treba da mu probuši uho šilom. Ova povezanost pirsinga uha sa ropstvom ponekad se tumači kao znak da Tora ne gleda blagonaklono na tu praksu. Međutim, drugi biblijski navodi jasno pokazuju da je pirsing iz estetskih razloga bio poznat i u drevnim vremenima.
U Knjizi Postanja sluga Avramov, Eliezer, daje Rebeki poklon u vidu prstena za nos, nadajući se da će postati Isakova supruga (Postanje 24:22). Kada su Izraelci zamolili Arona da napravi zlatno tele, on im naređuje da donesu „zlatne prstenove iz ušiju vaših žena, sinova i kćeri“, što ukazuje na to da je pirsing ušiju bio prisutan i kod muškaraca i kod žena (Izlazak 32:2). U Jezekilju 16:12 pominju se i pirsinzi nosa i ušiju. Ukrasni pirsing ušiju pominje se i kao uobičajena praksa u Talmudu.
Glavno halahičko (jevrejskopravno) pitanje u vezi sa pirsingom jeste zabrana povređivanja tela, koja se izvodi iz propisa u Ponovljenom zakonu 25:3, gde se navodi da se pri kažnjavanju ne sme preći broj od 40 udaraca bičem. (Na ovaj stih Maimonid ukazuje da, ako Tora vodi računa da se grešniku ne nanese dodatna kazna, utoliko više treba voditi računa o pravedniku.)
Neki rabinski autoriteti protivili su se estetskim hirurškim zahvatima, smatrajući da oni mogu predstavljati kršenje ovog principa, što bi se u teoriji moglo proširiti i na pirsing. Drugi problem koji se pominje jeste filozofska primedba estetskoj hirurgiji, jer može implicirati nezadovoljstvo načinom na koji je Bog stvorio ljudsko telo.
S druge strane, rabini poput Moše Fajnštajna, jednog od vodećih američkih halahičkih autoriteta 20. veka, nisu videli problem u estetskim zahvatima, jer se namera ne odnosi na povređivanje, već na ulepšavanje. U tom smislu, zabrana nanošenja štete telu uglavnom se ne tumači kao prepreka za pirsing ušiju u estetske svrhe.
Tradicionalni jevrejski zakon ne pravi jasnu razliku između različitih vrsta pirsinga. U jednom odgovoru iz 1997. godine konzervativni rabin Alan Lukas navodi da je „teško tvrditi da postoji suštinska razlika između nepermanentnog pirsinga uha iz modnih razloga i nepermanentnog pirsinga obrve, pupka ili čak bradavice“.
On takođe ističe da su neki delovi tela osetljiviji i da postoje zdravstveni rizici, zbog čega bi pirsing trebalo da obavljaju isključivo „medicinski kvalifikovana“ lica.
Iako ne postoji opšta zabrana pirsinga, rabini iz sve tri glavne jevrejske denominacije izražavaju određene rezerve prema toj praksi.
Jedna od njih jeste da preterani pirsing nije u skladu sa jevrejskim vrednostima. „Način na koji postupamo sa svojim telom, uključujući i način na koji ga ukrašavamo, predstavlja izraz našeg odnosa prema Bogu i obavezama iz zaveta“, navodi se u jednom reformskom odgovoru iz kasnih 1990-ih.
„Zapitajmo se kakvu poruku šaljemo o sebi i svom telu kada u kožu unosimo pigment, kada je probijamo iglama, žicama, nakitom i šiljcima. Da li je to zaista način na koji bi Jevreji, pozvani na svetost, trebalo da se ulepšavaju i ukrašavaju?“
Slično tome, Lukas ističe da, iako pirsing nije zabranjen, treba voditi računa o skromnosti (cniut) i drugim tradicionalnim jevrejskim vrednostima.
Pravoslavni autoriteti dodaju i zabrinutost u vezi sa „oponašanjem običaja nejevreja“, što se izvodi iz Levitskog zakonika i tumači kao izbegavanje preuzimanja nejevrejskih praksi. Zbog toga se preporučuje da se pre odluke o pirsingu razmisli o motivima.
Postoje i posebne napomene kada je reč o muškarcima, na osnovu biblijske zabrane (Ponovljeni zakon 22:5) da muškarci nose žensku odeću. U društvima gde i muškarci i žene imaju pirsinge, ovo se uglavnom ne smatra značajnim problemom.
Ne. Postoji česta zabluda da telesne modifikacije, naročito tetovaže, sprečavaju tradicionalnu jevrejsku sahranu. To nije tačno. Iako pojedina pogrebna društva mogu imati sopstvena interna pravila, u jevrejskom zakonu ne postoji odredba koja zabranjuje sahranu osobe koja ima tetovaže ili pirsing.
Naravno, neki elementi judaizma - poput svešteničkog porekla - prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela - sve polazi od majke, ili konverzije.
Donosimo vam 21 citat iz Talmuda o ljudskoj prirodi.
Detaljan i jednostavan vodič kroz običaje, protokol, oblačenje i slavlje - idealan za svakoga ko ranije nije prisustvovao jednoj od najdubljih i najveselijih svadbenih ceremonija.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Sveti oci učili su da hrišćanin ne sme da gradi svoje odnose na praznim rečima i prolaznim pohvalama.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
Početak radova blagoslovio je mitropolit mileševski Atanasije, a novi gradski prostor podsetiće buduće generacije na patrijarha Varnavu Rosića, rođenog Pljevljaka koji je predvodio SPC u burnim istorijskim vremenima.
Nakon decenija ćutanja, na jednom od prvih srpskih stratišta u Istočnoj Bosni prvi put je služen pomen žrtvama, među kojima su bili i sveštenici koji su ostali uz svoj narod do smrti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Posle opsežne potrage uhapšen muškarac koji se sumnjiči da je zapalio oltar kod crkve Svetog Jakova i ispisao uvredljive poruke na Gospinom kipu; policija nastavlja istragu kako bi utvrdila motiv napada.
Nepoznati počinioci ispisali uvredljive poruke na verskim obeležjima i izazvali požar kod crkve Svetog Jakova, dok iz poznatog marijanskog svetilišta poručuju da neće biti osvete.
Ispisivanje ustaških simbola na muslimanskom mezarju u Livnu osudili su Međureligijsko veće BiH i Muftijstvo mostarsko, dok policija traga za počiniocima i istražuje okolnosti incidenta.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
U besedi za sredu 9. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećem daru koji čovek može da primi i objašnjava kako se kroz Hrista otvara put ka životu koji prevazilazi sve prolazno.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Atinogena po starom kalendaru i Svetog mučenika Kalinika po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Marte, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
