Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Većina savremenih jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju u načelu prihvatljiv, ali se pitanje znatno komplikuje kada je reč o opsežnijim pirsinzima ili pirsingu drugih delova tela.
Biblija beleži da su mnogi Izraelci imali pirsinge, uključujući, možda najpoznatije, matrijarhu Rebeku, koja je na dar dobila prsten za nos prilikom veridbe sa Isakom. Istorijski gledano, u jevrejskim zajednicama pirsinzi ušiju i nosa nisu bili retkost. Tako se u savremenom zapadnom društvu mnoge jevrejske žene odlučuju za probušene uši. Slično tome, pirsing nosa dugo je bio prisutan u jevrejskim zajednicama Kurdistana i Indije, piše portal myjewishlearning.com.
Neki savremeni autoriteti izražavaju zabrinutost da bi pirsing tela mogao da se smatra oblikom štetne modifikacije tela, što je prema jevrejskom zakonu zabranjeno. Drugi, pak, smatraju da određene vrste pirsinga mogu biti u neskladu sa jevrejskim vrednostima skromnosti (cniut) i poštovanja tela kao tvorevine stvorene „na sliku Božju“ (b’tselem elohim). Ipak, većina rabinskih autoriteta uzima u obzir i savremene društvene norme, naročito činjenicu da se pirsing danas uglavnom ne doživljava kao omalovažavanje tela, već kao oblik ukrašavanja.
Da. U Knjizi Izlaska Tora propisuje da, ako hebrejski rob izjavi da voli svog gospodara i ne želi da bude oslobođen, gospodar treba da mu probuši uho šilom. Ova povezanost pirsinga uha sa ropstvom ponekad se tumači kao znak da Tora ne gleda blagonaklono na tu praksu. Međutim, drugi biblijski navodi jasno pokazuju da je pirsing iz estetskih razloga bio poznat i u drevnim vremenima.
U Knjizi Postanja sluga Avramov, Eliezer, daje Rebeki poklon u vidu prstena za nos, nadajući se da će postati Isakova supruga (Postanje 24:22). Kada su Izraelci zamolili Arona da napravi zlatno tele, on im naređuje da donesu „zlatne prstenove iz ušiju vaših žena, sinova i kćeri“, što ukazuje na to da je pirsing ušiju bio prisutan i kod muškaraca i kod žena (Izlazak 32:2). U Jezekilju 16:12 pominju se i pirsinzi nosa i ušiju. Ukrasni pirsing ušiju pominje se i kao uobičajena praksa u Talmudu.
Glavno halahičko (jevrejskopravno) pitanje u vezi sa pirsingom jeste zabrana povređivanja tela, koja se izvodi iz propisa u Ponovljenom zakonu 25:3, gde se navodi da se pri kažnjavanju ne sme preći broj od 40 udaraca bičem. (Na ovaj stih Maimonid ukazuje da, ako Tora vodi računa da se grešniku ne nanese dodatna kazna, utoliko više treba voditi računa o pravedniku.)
Neki rabinski autoriteti protivili su se estetskim hirurškim zahvatima, smatrajući da oni mogu predstavljati kršenje ovog principa, što bi se u teoriji moglo proširiti i na pirsing. Drugi problem koji se pominje jeste filozofska primedba estetskoj hirurgiji, jer može implicirati nezadovoljstvo načinom na koji je Bog stvorio ljudsko telo.
S druge strane, rabini poput Moše Fajnštajna, jednog od vodećih američkih halahičkih autoriteta 20. veka, nisu videli problem u estetskim zahvatima, jer se namera ne odnosi na povređivanje, već na ulepšavanje. U tom smislu, zabrana nanošenja štete telu uglavnom se ne tumači kao prepreka za pirsing ušiju u estetske svrhe.
Tradicionalni jevrejski zakon ne pravi jasnu razliku između različitih vrsta pirsinga. U jednom odgovoru iz 1997. godine konzervativni rabin Alan Lukas navodi da je „teško tvrditi da postoji suštinska razlika između nepermanentnog pirsinga uha iz modnih razloga i nepermanentnog pirsinga obrve, pupka ili čak bradavice“.
On takođe ističe da su neki delovi tela osetljiviji i da postoje zdravstveni rizici, zbog čega bi pirsing trebalo da obavljaju isključivo „medicinski kvalifikovana“ lica.
Iako ne postoji opšta zabrana pirsinga, rabini iz sve tri glavne jevrejske denominacije izražavaju određene rezerve prema toj praksi.
Jedna od njih jeste da preterani pirsing nije u skladu sa jevrejskim vrednostima. „Način na koji postupamo sa svojim telom, uključujući i način na koji ga ukrašavamo, predstavlja izraz našeg odnosa prema Bogu i obavezama iz zaveta“, navodi se u jednom reformskom odgovoru iz kasnih 1990-ih.
„Zapitajmo se kakvu poruku šaljemo o sebi i svom telu kada u kožu unosimo pigment, kada je probijamo iglama, žicama, nakitom i šiljcima. Da li je to zaista način na koji bi Jevreji, pozvani na svetost, trebalo da se ulepšavaju i ukrašavaju?“
Slično tome, Lukas ističe da, iako pirsing nije zabranjen, treba voditi računa o skromnosti (cniut) i drugim tradicionalnim jevrejskim vrednostima.
Pravoslavni autoriteti dodaju i zabrinutost u vezi sa „oponašanjem običaja nejevreja“, što se izvodi iz Levitskog zakonika i tumači kao izbegavanje preuzimanja nejevrejskih praksi. Zbog toga se preporučuje da se pre odluke o pirsingu razmisli o motivima.
Postoje i posebne napomene kada je reč o muškarcima, na osnovu biblijske zabrane (Ponovljeni zakon 22:5) da muškarci nose žensku odeću. U društvima gde i muškarci i žene imaju pirsinge, ovo se uglavnom ne smatra značajnim problemom.
Ne. Postoji česta zabluda da telesne modifikacije, naročito tetovaže, sprečavaju tradicionalnu jevrejsku sahranu. To nije tačno. Iako pojedina pogrebna društva mogu imati sopstvena interna pravila, u jevrejskom zakonu ne postoji odredba koja zabranjuje sahranu osobe koja ima tetovaže ili pirsing.
Naravno, neki elementi judaizma - poput svešteničkog porekla - prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela - sve polazi od majke, ili konverzije.
Donosimo vam 21 citat iz Talmuda o ljudskoj prirodi.
Detaljan i jednostavan vodič kroz običaje, protokol, oblačenje i slavlje - idealan za svakoga ko ranije nije prisustvovao jednoj od najdubljih i najveselijih svadbenih ceremonija.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Spoj nekadašnjeg sakralnog prostora i rejv žurke otvara pitanje odnosa prema hrišćanskom nasleđu.
Poglavar Rimokatoličke crkve održao je opštu audijenciju, pozdravljao vernike iz papamobila i blagosiljao decu.
Dok se snimci šire društvenim mrežama, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije objašnjava zašto je sporno glasanje izazvalo podele među vernicima i upozorava na posledice višegodišnjih nesuglasica.
Vatikan saopštio nove detalje o zdravstvenom stanju poglavara Rimokatoličke crkve, kome je odstranjen donji režanj desnog plućnog krila.
Kanonsko pravo precizno uređuje prenos vlasti posle smrti ili ostavke pape, ali šta se događa kada poglavar Katoličke crkve privremeno nije u stanju da obavlja svoje dužnosti?
Istorijska svetinja vekovima je čuvala tragove vere i kulture Malopoljske, a sada je u velikom požaru nestala zajedno sa dragocenim istorijskim enterijerom.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
Dok se snimci šire društvenim mrežama, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije objašnjava zašto je sporno glasanje izazvalo podele među vernicima i upozorava na posledice višegodišnjih nesuglasica.
Otac Lino Zateli trebalo je da napusti zajednicu kojoj je bio posvećen gotovo četvrt veka, dok su se vernici usprotivili njegovom premeštaju i prikupili nekoliko stotina potpisa kako bi ostao u parohiji.
Lopovi odneli mošti Svetog Martina Turskog iz hrama u Nemačkoj, a iza njih ostali razbijeno staklo i tragovi koji bi mogli pomoći istražiteljima da otkriju identitet osumnjičenih.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Rimski vojnik prisustvovao je raspeću na Golgoti, a kada je posvedočio vaskrsenju, njegovi protivnici pokušali su da ga ućutkaju.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Zanimljivo je da je svrha ove zapovesti, prema poznatom delu Sefer HaHinuh, upravo da Jevreji izgledom budu različiti od svojih suseda.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Spoj nekadašnjeg sakralnog prostora i rejv žurke otvara pitanje odnosa prema hrišćanskom nasleđu.
Poglavar Rimokatoličke crkve održao je opštu audijenciju, pozdravljao vernike iz papamobila i blagosiljao decu.
Dok se snimci šire društvenim mrežama, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije objašnjava zašto je sporno glasanje izazvalo podele među vernicima i upozorava na posledice višegodišnjih nesuglasica.
Vatikan saopštio nove detalje o zdravstvenom stanju poglavara Rimokatoličke crkve, kome je odstranjen donji režanj desnog plućnog krila.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News