Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Većina savremenih jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju u načelu prihvatljiv, ali se pitanje znatno komplikuje kada je reč o opsežnijim pirsinzima ili pirsingu drugih delova tela.
Biblija beleži da su mnogi Izraelci imali pirsinge, uključujući, možda najpoznatije, matrijarhu Rebeku, koja je na dar dobila prsten za nos prilikom veridbe sa Isakom. Istorijski gledano, u jevrejskim zajednicama pirsinzi ušiju i nosa nisu bili retkost. Tako se u savremenom zapadnom društvu mnoge jevrejske žene odlučuju za probušene uši. Slično tome, pirsing nosa dugo je bio prisutan u jevrejskim zajednicama Kurdistana i Indije, piše portal myjewishlearning.com.
Neki savremeni autoriteti izražavaju zabrinutost da bi pirsing tela mogao da se smatra oblikom štetne modifikacije tela, što je prema jevrejskom zakonu zabranjeno. Drugi, pak, smatraju da određene vrste pirsinga mogu biti u neskladu sa jevrejskim vrednostima skromnosti (cniut) i poštovanja tela kao tvorevine stvorene „na sliku Božju“ (b’tselem elohim). Ipak, većina rabinskih autoriteta uzima u obzir i savremene društvene norme, naročito činjenicu da se pirsing danas uglavnom ne doživljava kao omalovažavanje tela, već kao oblik ukrašavanja.
Da. U Knjizi Izlaska Tora propisuje da, ako hebrejski rob izjavi da voli svog gospodara i ne želi da bude oslobođen, gospodar treba da mu probuši uho šilom. Ova povezanost pirsinga uha sa ropstvom ponekad se tumači kao znak da Tora ne gleda blagonaklono na tu praksu. Međutim, drugi biblijski navodi jasno pokazuju da je pirsing iz estetskih razloga bio poznat i u drevnim vremenima.
U Knjizi Postanja sluga Avramov, Eliezer, daje Rebeki poklon u vidu prstena za nos, nadajući se da će postati Isakova supruga (Postanje 24:22). Kada su Izraelci zamolili Arona da napravi zlatno tele, on im naređuje da donesu „zlatne prstenove iz ušiju vaših žena, sinova i kćeri“, što ukazuje na to da je pirsing ušiju bio prisutan i kod muškaraca i kod žena (Izlazak 32:2). U Jezekilju 16:12 pominju se i pirsinzi nosa i ušiju. Ukrasni pirsing ušiju pominje se i kao uobičajena praksa u Talmudu.
Glavno halahičko (jevrejskopravno) pitanje u vezi sa pirsingom jeste zabrana povređivanja tela, koja se izvodi iz propisa u Ponovljenom zakonu 25:3, gde se navodi da se pri kažnjavanju ne sme preći broj od 40 udaraca bičem. (Na ovaj stih Maimonid ukazuje da, ako Tora vodi računa da se grešniku ne nanese dodatna kazna, utoliko više treba voditi računa o pravedniku.)
Neki rabinski autoriteti protivili su se estetskim hirurškim zahvatima, smatrajući da oni mogu predstavljati kršenje ovog principa, što bi se u teoriji moglo proširiti i na pirsing. Drugi problem koji se pominje jeste filozofska primedba estetskoj hirurgiji, jer može implicirati nezadovoljstvo načinom na koji je Bog stvorio ljudsko telo.
S druge strane, rabini poput Moše Fajnštajna, jednog od vodećih američkih halahičkih autoriteta 20. veka, nisu videli problem u estetskim zahvatima, jer se namera ne odnosi na povređivanje, već na ulepšavanje. U tom smislu, zabrana nanošenja štete telu uglavnom se ne tumači kao prepreka za pirsing ušiju u estetske svrhe.
Tradicionalni jevrejski zakon ne pravi jasnu razliku između različitih vrsta pirsinga. U jednom odgovoru iz 1997. godine konzervativni rabin Alan Lukas navodi da je „teško tvrditi da postoji suštinska razlika između nepermanentnog pirsinga uha iz modnih razloga i nepermanentnog pirsinga obrve, pupka ili čak bradavice“.
On takođe ističe da su neki delovi tela osetljiviji i da postoje zdravstveni rizici, zbog čega bi pirsing trebalo da obavljaju isključivo „medicinski kvalifikovana“ lica.
Iako ne postoji opšta zabrana pirsinga, rabini iz sve tri glavne jevrejske denominacije izražavaju određene rezerve prema toj praksi.
Jedna od njih jeste da preterani pirsing nije u skladu sa jevrejskim vrednostima. „Način na koji postupamo sa svojim telom, uključujući i način na koji ga ukrašavamo, predstavlja izraz našeg odnosa prema Bogu i obavezama iz zaveta“, navodi se u jednom reformskom odgovoru iz kasnih 1990-ih.
„Zapitajmo se kakvu poruku šaljemo o sebi i svom telu kada u kožu unosimo pigment, kada je probijamo iglama, žicama, nakitom i šiljcima. Da li je to zaista način na koji bi Jevreji, pozvani na svetost, trebalo da se ulepšavaju i ukrašavaju?“
Slično tome, Lukas ističe da, iako pirsing nije zabranjen, treba voditi računa o skromnosti (cniut) i drugim tradicionalnim jevrejskim vrednostima.
Pravoslavni autoriteti dodaju i zabrinutost u vezi sa „oponašanjem običaja nejevreja“, što se izvodi iz Levitskog zakonika i tumači kao izbegavanje preuzimanja nejevrejskih praksi. Zbog toga se preporučuje da se pre odluke o pirsingu razmisli o motivima.
Postoje i posebne napomene kada je reč o muškarcima, na osnovu biblijske zabrane (Ponovljeni zakon 22:5) da muškarci nose žensku odeću. U društvima gde i muškarci i žene imaju pirsinge, ovo se uglavnom ne smatra značajnim problemom.
Ne. Postoji česta zabluda da telesne modifikacije, naročito tetovaže, sprečavaju tradicionalnu jevrejsku sahranu. To nije tačno. Iako pojedina pogrebna društva mogu imati sopstvena interna pravila, u jevrejskom zakonu ne postoji odredba koja zabranjuje sahranu osobe koja ima tetovaže ili pirsing.
Naravno, neki elementi judaizma - poput svešteničkog porekla - prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela - sve polazi od majke, ili konverzije.
Donosimo vam 21 citat iz Talmuda o ljudskoj prirodi.
Detaljan i jednostavan vodič kroz običaje, protokol, oblačenje i slavlje - idealan za svakoga ko ranije nije prisustvovao jednoj od najdubljih i najveselijih svadbenih ceremonija.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Otac Čad Riperger tvrdi da bi digitalna kontrola mogla da određuje ko ima pristup novcu i osnovnim uslovima života, uz ocenu da se stvaraju okolnosti opisane u drevnim biblijskim proročanstvima.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
