Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Kada se govori o religijama, pažnja se najčešće usmerava na ono po čemu se razlikuju. Različiti obredi, verski propisi, sveta mesta i tumačenja vere lako privlače pažnju. Mnogo ređe se govori o onome što ih povezuje. Upravo se tu nalazi jedna od najzanimljivijih priča religijske istorije.
Bez obzira na to da li potiču iz različitih delova sveta i različitih epoha, velike religijske tradicije vekovima prenose poruke koje su iznenađujuće bliske. Poziv na mir, poštovanje porodice, spremnost na oproštaj, briga za bližnjeg i milosrđe prema onima kojima je pomoć potrebna nalaze se među najvažnijim vrednostima gotovo svih velikih religija.
Čovek koji otvori Sveto pismo, Kuran ili jevrejske svete spise brzo će primetiti da se, uprkos razlikama u učenju, iznova susreće sa sličnim moralnim načelima. Na različite načine i kroz različite istorijske okolnosti, vernicima se poručuje da ne čine drugima ono što ne bi želeli da drugi čine njima, da pomažu ugroženima, poštuju roditelje, čuvaju porodicu i nastoje da žive u slozi sa ljudima oko sebe.
U hrišćanstvu posebno mesto zauzima zapovest ljubavi prema bližnjem. U islamu se milost i saosećanje smatraju među najuzvišenijim osobinama kojima čovek treba da teži. U judaizmu se snažno naglašavaju pravda, odgovornost i briga za zajednicu. Iako svaka od ovih religija ima svoje posebnosti, njihove etičke poruke često vode ka istom cilju – dostojanstvenom i odgovornom životu.
Zbog toga mnogi teolozi i istoričari ističu da religije nisu povezane samo zajedničkim istorijskim korenima, već i sličnim moralnim pogledom na čoveka. One nude različite odgovore na velika duhovna pitanja, ali se često slažu kada je reč o osnovnim pravilima ljudskog ponašanja.
Takvo razumevanje postalo je posebno važno tokom 20. i 21. veka, kada su verski lideri sve češće počeli da razgovaraju jedni sa drugima. Jedan od najznačajnijih koraka u tom pravcu bila je deklaracija Nostra Aetate, koja je otvorila novo poglavlje u odnosima između Katoličke crkve i drugih religijskih zajednica.
Važan simbol međureligijskog dijaloga postao je i susret verskih lidera u Asiziju 1986. godine. Tokom tog događaja, predstavnici brojnih religija okupili su se sa zajedničkom željom da pošalju poruku mira svetu. "Assisi Interfaith Meeting 1986" pokazao je da različite vere mogu da razgovaraju bez odricanja od sopstvenog identiteta.
Sličnu poruku nosi i Document on Human Fraternity 2019, koji su potpisali papa Franja i veliki imam Al-Azhara Ahmed el Tajeb. U središtu tog dokumenta nalazi se jednostavna, ali snažna ideja: ljudi mogu da sarađuju i grade bolje društvo čak i kada pripadaju različitim verskim tradicijama.
Ipak, dijalog među religijama ne odvija se samo na velikim konferencijama i istorijskim skupovima. On se svakodnevno odvija u gradovima, školama, bolnicama i humanitarnim akcijama. Tamo gde ljudi zajedno pomažu drugima, razlike ne nestaju, ali prestaju da budu prepreka za saradnju.
Možda upravo zato zajedničke vrednosti imaju toliku snagu. One ne traže od ljudi da se odreknu svoje vere, tradicije ili identiteta. Naprotiv, podsećaju ih da se iza različitih običaja i verskih izraza često nalaze iste ljudske težnje – želja za mirom, potreba za ljubavlju, vera u praštanje i spremnost da se pomogne drugome.
Zidovi nastaju kada se vidi samo ono što razdvaja. Mostovi nastaju kada se prepozna i ono što povezuje. Istorija religija pokazuje da takvih mostova ima mnogo više nego što se na prvi pogled čini.
Od blagoslova patrijarha Pavla do molitve pred svakim mečem - otkrivamo kako pravoslavlje daje snagu, smirenost i unutrašnji kompas jednom od najvećih sportista sveta. Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji. Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici. Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Credit: Vincenzo PINTO / AFP / Profimedia
Mostovi koji nastaju kroz svakodnevni život
Duhovna riznica
13:38 | 31.01.2026
“PRE NEGO ŠTO SAM SPORTISTA, JA SAM PRAVOSLAVNI HRIŠĆANIN”: Novak Đoković uvek ističe kako vera oblikuje njegov život i karijeru
Duhovna riznica
13:25 | 19.02.2026
EVO KAKO POSTE PRAVOSLAVCI, KAKO KATOLICI, A KAKO MUSLIMANI: Veliki post, korizma i ramazan ove godine počinju skoro u isto vreme
Duhovna riznica
10:33 | 03.05.2026
DA LI JE OKRETANJE CRKVI ZAISTA REŠENJE ZA SVE PROBLEME? Otac Haralambos o najvećoj zabludi ljudi
Duhovna riznica
22:36 | 28.05.2026
ZIMSKI I LETNJI SVECI: Zašto neki svetitelji imaju dva datuma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mnogi ga nose svakodnevno, ali retko ko zna šta Crkva zapravo uči o njegovom značenju.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Na ikonostasu trepti plamen sveće - a ruka koja ju je zapalila možda ne veruje u Boga. Zašto ljudi koji ne veruju i dalje pale sveće u crkvama?
Ova promena se očekuje usled ubrzanog rasta ukupne indijske populacije, ali i zbog znatnog porasta broja pripadnika muslimanske zajednice.
U ranom hrišćanstvu za reč ,,greh” korištena je grčka reč ,,amartija” (ἁμαρτία) koja se koristila u streličarskom sportu i značila je promašaj mete, cilja.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
U besedi za subotu 2. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Jevanđelje i poslanicu apostola Jakova otkriva shvatanje u kojem ulje postaje sredstvo blagodati i mesto susreta ljudske nemoći i božanske pomoći.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
