Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Kada se govori o religijama, pažnja se najčešće usmerava na ono po čemu se razlikuju. Različiti obredi, verski propisi, sveta mesta i tumačenja vere lako privlače pažnju. Mnogo ređe se govori o onome što ih povezuje. Upravo se tu nalazi jedna od najzanimljivijih priča religijske istorije.
Bez obzira na to da li potiču iz različitih delova sveta i različitih epoha, velike religijske tradicije vekovima prenose poruke koje su iznenađujuće bliske. Poziv na mir, poštovanje porodice, spremnost na oproštaj, briga za bližnjeg i milosrđe prema onima kojima je pomoć potrebna nalaze se među najvažnijim vrednostima gotovo svih velikih religija.
Čovek koji otvori Sveto pismo, Kuran ili jevrejske svete spise brzo će primetiti da se, uprkos razlikama u učenju, iznova susreće sa sličnim moralnim načelima. Na različite načine i kroz različite istorijske okolnosti, vernicima se poručuje da ne čine drugima ono što ne bi želeli da drugi čine njima, da pomažu ugroženima, poštuju roditelje, čuvaju porodicu i nastoje da žive u slozi sa ljudima oko sebe.
U hrišćanstvu posebno mesto zauzima zapovest ljubavi prema bližnjem. U islamu se milost i saosećanje smatraju među najuzvišenijim osobinama kojima čovek treba da teži. U judaizmu se snažno naglašavaju pravda, odgovornost i briga za zajednicu. Iako svaka od ovih religija ima svoje posebnosti, njihove etičke poruke često vode ka istom cilju – dostojanstvenom i odgovornom životu.
Zbog toga mnogi teolozi i istoričari ističu da religije nisu povezane samo zajedničkim istorijskim korenima, već i sličnim moralnim pogledom na čoveka. One nude različite odgovore na velika duhovna pitanja, ali se često slažu kada je reč o osnovnim pravilima ljudskog ponašanja.
Takvo razumevanje postalo je posebno važno tokom 20. i 21. veka, kada su verski lideri sve češće počeli da razgovaraju jedni sa drugima. Jedan od najznačajnijih koraka u tom pravcu bila je deklaracija Nostra Aetate, koja je otvorila novo poglavlje u odnosima između Katoličke crkve i drugih religijskih zajednica.
Važan simbol međureligijskog dijaloga postao je i susret verskih lidera u Asiziju 1986. godine. Tokom tog događaja, predstavnici brojnih religija okupili su se sa zajedničkom željom da pošalju poruku mira svetu. "Assisi Interfaith Meeting 1986" pokazao je da različite vere mogu da razgovaraju bez odricanja od sopstvenog identiteta.
Sličnu poruku nosi i Document on Human Fraternity 2019, koji su potpisali papa Franja i veliki imam Al-Azhara Ahmed el Tajeb. U središtu tog dokumenta nalazi se jednostavna, ali snažna ideja: ljudi mogu da sarađuju i grade bolje društvo čak i kada pripadaju različitim verskim tradicijama.
Ipak, dijalog među religijama ne odvija se samo na velikim konferencijama i istorijskim skupovima. On se svakodnevno odvija u gradovima, školama, bolnicama i humanitarnim akcijama. Tamo gde ljudi zajedno pomažu drugima, razlike ne nestaju, ali prestaju da budu prepreka za saradnju.
Možda upravo zato zajedničke vrednosti imaju toliku snagu. One ne traže od ljudi da se odreknu svoje vere, tradicije ili identiteta. Naprotiv, podsećaju ih da se iza različitih običaja i verskih izraza često nalaze iste ljudske težnje – želja za mirom, potreba za ljubavlju, vera u praštanje i spremnost da se pomogne drugome.
Zidovi nastaju kada se vidi samo ono što razdvaja. Mostovi nastaju kada se prepozna i ono što povezuje. Istorija religija pokazuje da takvih mostova ima mnogo više nego što se na prvi pogled čini.
Od blagoslova patrijarha Pavla do molitve pred svakim mečem - otkrivamo kako pravoslavlje daje snagu, smirenost i unutrašnji kompas jednom od najvećih sportista sveta. Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji. Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici. Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume Budi deo Religija.rs zajednice.
Credit: Vincenzo PINTO / AFP / Profimedia
Mostovi koji nastaju kroz svakodnevni život
“PRE NEGO ŠTO SAM SPORTISTA, JA SAM PRAVOSLAVNI HRIŠĆANIN”: Novak Đoković uvek ističe kako vera oblikuje njegov život i karijeru
EVO KAKO POSTE PRAVOSLAVCI, KAKO KATOLICI, A KAKO MUSLIMANI: Veliki post, korizma i ramazan ove godine počinju skoro u isto vreme
DA LI JE OKRETANJE CRKVI ZAISTA REŠENJE ZA SVE PROBLEME? Otac Haralambos o najvećoj zabludi ljudi
ZIMSKI I LETNJI SVECI: Zašto neki svetitelji imaju dva datuma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Spoj nekadašnjeg sakralnog prostora i rejv žurke otvara pitanje odnosa prema hrišćanskom nasleđu.
Poglavar Rimokatoličke crkve održao je opštu audijenciju, pozdravljao vernike iz papamobila i blagosiljao decu.
Dok se snimci šire društvenim mrežama, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije objašnjava zašto je sporno glasanje izazvalo podele među vernicima i upozorava na posledice višegodišnjih nesuglasica.
Vatikan saopštio nove detalje o zdravstvenom stanju poglavara Rimokatoličke crkve, kome je odstranjen donji režanj desnog plućnog krila.
Kanonsko pravo precizno uređuje prenos vlasti posle smrti ili ostavke pape, ali šta se događa kada poglavar Katoličke crkve privremeno nije u stanju da obavlja svoje dužnosti?
Istorijska svetinja vekovima je čuvala tragove vere i kulture Malopoljske, a sada je u velikom požaru nestala zajedno sa dragocenim istorijskim enterijerom.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
Dok se snimci šire društvenim mrežama, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije objašnjava zašto je sporno glasanje izazvalo podele među vernicima i upozorava na posledice višegodišnjih nesuglasica.
Otac Lino Zateli trebalo je da napusti zajednicu kojoj je bio posvećen gotovo četvrt veka, dok su se vernici usprotivili njegovom premeštaju i prikupili nekoliko stotina potpisa kako bi ostao u parohiji.
Lopovi odneli mošti Svetog Martina Turskog iz hrama u Nemačkoj, a iza njih ostali razbijeno staklo i tragovi koji bi mogli pomoći istražiteljima da otkriju identitet osumnjičenih.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Mleveno meso, kiseli kupus i suva rebra slažu se red po red, a zatim se sve polako krčka dok se ukusi ne sjedine.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Na ikonostasu trepti plamen sveće - a ruka koja ju je zapalila možda ne veruje u Boga. Zašto ljudi koji ne veruju i dalje pale sveće u crkvama?
Svoje uspehe uvek pripisuje intervenciji Boga, a neretko pirča i o značaju vere u njegovom životu na terenu, ali i van njega.
Studije beleže da je u 2020. godine zbog pandemije značajno opao broj pravoslavnik vernika, ali da su pravoslavne crkve u SAD doživele veliki porast članova u periodu od 2022. do 2023. godine.
Spoj nekadašnjeg sakralnog prostora i rejv žurke otvara pitanje odnosa prema hrišćanskom nasleđu.
Poglavar Rimokatoličke crkve održao je opštu audijenciju, pozdravljao vernike iz papamobila i blagosiljao decu.
Dok se snimci šire društvenim mrežama, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije objašnjava zašto je sporno glasanje izazvalo podele među vernicima i upozorava na posledice višegodišnjih nesuglasica.
Vatikan saopštio nove detalje o zdravstvenom stanju poglavara Rimokatoličke crkve, kome je odstranjen donji režanj desnog plućnog krila.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News