Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Kada se govori o religijama, pažnja se najčešće usmerava na ono po čemu se razlikuju. Različiti obredi, verski propisi, sveta mesta i tumačenja vere lako privlače pažnju. Mnogo ređe se govori o onome što ih povezuje. Upravo se tu nalazi jedna od najzanimljivijih priča religijske istorije.
Bez obzira na to da li potiču iz različitih delova sveta i različitih epoha, velike religijske tradicije vekovima prenose poruke koje su iznenađujuće bliske. Poziv na mir, poštovanje porodice, spremnost na oproštaj, briga za bližnjeg i milosrđe prema onima kojima je pomoć potrebna nalaze se među najvažnijim vrednostima gotovo svih velikih religija.
Čovek koji otvori Sveto pismo, Kuran ili jevrejske svete spise brzo će primetiti da se, uprkos razlikama u učenju, iznova susreće sa sličnim moralnim načelima. Na različite načine i kroz različite istorijske okolnosti, vernicima se poručuje da ne čine drugima ono što ne bi želeli da drugi čine njima, da pomažu ugroženima, poštuju roditelje, čuvaju porodicu i nastoje da žive u slozi sa ljudima oko sebe.
U hrišćanstvu posebno mesto zauzima zapovest ljubavi prema bližnjem. U islamu se milost i saosećanje smatraju među najuzvišenijim osobinama kojima čovek treba da teži. U judaizmu se snažno naglašavaju pravda, odgovornost i briga za zajednicu. Iako svaka od ovih religija ima svoje posebnosti, njihove etičke poruke često vode ka istom cilju – dostojanstvenom i odgovornom životu.
Zbog toga mnogi teolozi i istoričari ističu da religije nisu povezane samo zajedničkim istorijskim korenima, već i sličnim moralnim pogledom na čoveka. One nude različite odgovore na velika duhovna pitanja, ali se često slažu kada je reč o osnovnim pravilima ljudskog ponašanja.
Takvo razumevanje postalo je posebno važno tokom 20. i 21. veka, kada su verski lideri sve češće počeli da razgovaraju jedni sa drugima. Jedan od najznačajnijih koraka u tom pravcu bila je deklaracija Nostra Aetate, koja je otvorila novo poglavlje u odnosima između Katoličke crkve i drugih religijskih zajednica.
Važan simbol međureligijskog dijaloga postao je i susret verskih lidera u Asiziju 1986. godine. Tokom tog događaja, predstavnici brojnih religija okupili su se sa zajedničkom željom da pošalju poruku mira svetu. "Assisi Interfaith Meeting 1986" pokazao je da različite vere mogu da razgovaraju bez odricanja od sopstvenog identiteta.
Sličnu poruku nosi i Document on Human Fraternity 2019, koji su potpisali papa Franja i veliki imam Al-Azhara Ahmed el Tajeb. U središtu tog dokumenta nalazi se jednostavna, ali snažna ideja: ljudi mogu da sarađuju i grade bolje društvo čak i kada pripadaju različitim verskim tradicijama.
Ipak, dijalog među religijama ne odvija se samo na velikim konferencijama i istorijskim skupovima. On se svakodnevno odvija u gradovima, školama, bolnicama i humanitarnim akcijama. Tamo gde ljudi zajedno pomažu drugima, razlike ne nestaju, ali prestaju da budu prepreka za saradnju.
Možda upravo zato zajedničke vrednosti imaju toliku snagu. One ne traže od ljudi da se odreknu svoje vere, tradicije ili identiteta. Naprotiv, podsećaju ih da se iza različitih običaja i verskih izraza često nalaze iste ljudske težnje – želja za mirom, potreba za ljubavlju, vera u praštanje i spremnost da se pomogne drugome.
Zidovi nastaju kada se vidi samo ono što razdvaja. Mostovi nastaju kada se prepozna i ono što povezuje. Istorija religija pokazuje da takvih mostova ima mnogo više nego što se na prvi pogled čini.
Od blagoslova patrijarha Pavla do molitve pred svakim mečem - otkrivamo kako pravoslavlje daje snagu, smirenost i unutrašnji kompas jednom od najvećih sportista sveta. Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji. Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici. Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Credit: Vincenzo PINTO / AFP / Profimedia
Mostovi koji nastaju kroz svakodnevni život
Duhovna riznica
13:38 | 31.01.2026
“PRE NEGO ŠTO SAM SPORTISTA, JA SAM PRAVOSLAVNI HRIŠĆANIN”: Novak Đoković uvek ističe kako vera oblikuje njegov život i karijeru
Duhovna riznica
13:25 | 19.02.2026
EVO KAKO POSTE PRAVOSLAVCI, KAKO KATOLICI, A KAKO MUSLIMANI: Veliki post, korizma i ramazan ove godine počinju skoro u isto vreme
Duhovna riznica
10:33 | 03.05.2026
DA LI JE OKRETANJE CRKVI ZAISTA REŠENJE ZA SVE PROBLEME? Otac Haralambos o najvećoj zabludi ljudi
Duhovna riznica
22:36 | 28.05.2026
ZIMSKI I LETNJI SVECI: Zašto neki svetitelji imaju dva datuma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Eparhija poručila je da se poklonička putovanja u manastire radi molitve i bogosluženja ne mogu izjednačiti sa turističkim programima.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Tokom posete Podgorici i Nikšiću, patrijarh srpski istakao je da Sveta Liturgija prevazilazi sve podele među ljudima.
Posle teških mučenja, tokom kojih je, kako se navodi u žitiju, anđeo Božji krepio i ublažavao stradanja mučenika, najpre su mačem posečeni Atinogenovi učenici i saslužitelji, a zatim je istom smrću postradao i njihov episkop.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Na ikonostasu trepti plamen sveće - a ruka koja ju je zapalila možda ne veruje u Boga. Zašto ljudi koji ne veruju i dalje pale sveće u crkvama?
Ova promena se očekuje usled ubrzanog rasta ukupne indijske populacije, ali i zbog znatnog porasta broja pripadnika muslimanske zajednice.
U ranom hrišćanstvu za reč ,,greh” korištena je grčka reč ,,amartija” (ἁμαρτία) koja se koristila u streličarskom sportu i značila je promašaj mete, cilja.
Posle opsežne potrage uhapšen muškarac koji se sumnjiči da je zapalio oltar kod crkve Svetog Jakova i ispisao uvredljive poruke na Gospinom kipu; policija nastavlja istragu kako bi utvrdila motiv napada.
Nepoznati počinioci ispisali uvredljive poruke na verskim obeležjima i izazvali požar kod crkve Svetog Jakova, dok iz poznatog marijanskog svetilišta poručuju da neće biti osvete.
Ispisivanje ustaških simbola na muslimanskom mezarju u Livnu osudili su Međureligijsko veće BiH i Muftijstvo mostarsko, dok policija traga za počiniocima i istražuje okolnosti incidenta.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Nepoznati počinioci ispisali uvredljive poruke na verskim obeležjima i izazvali požar kod crkve Svetog Jakova, dok iz poznatog marijanskog svetilišta poručuju da neće biti osvete.
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
