Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Druga polovina februara 2026. biće u verskim krugovima upamćen po preklapanju - skoro istovremeno se na horizontima hrišćanskih i islamskih verskih zajednica pojavljuju tri velike prakse posta. Za katoličke vernike korizma počela je 18. februara, danom koji označava početak vremena molitve i uzdržljivosti pred Vaskrs, dok je prvi dan ramazana za muslimane usledio narednog dana, 19. februara, otvarajući mesec uzdržavanja od zore do zalaska sunca i intenzivnu molitvu. U isto vreme, pravoslavni hrišćani pripremaju se za svoj Veliki post, koji ove godine počinje 23. februara, ali čitava atmosfera posta i duhovne refleksije već se oseća uoči tog datuma.
Post nije samo odricanje od hrane - on je dijalog sa sobom, svetom i s Bogom. U pravoslavlju, katoličanstvu i islamu ovaj čin zauzima centralno mesto u verskom životu, ali svaki od ovih puteva svetih ritmova ima svoja pravila i svoju težinu. Ipak, prava sličnost koja spaja ove tradicije nije u broju dana bez hleba - već u težnji da se oživi duhovna svest, disciplina i milosrđe.
Veliki post, korizma i ramazan su pokretni postovi, pa ovaj neobičan kalendarski susret tri velika verska posta pruža priliku da se kroz konkretne primere i običaje bolje razume kako različite tradicije gledaju na ritual uzdržavanja, molitve i preispitivanja.
Kalendar Pravoslavne crkve propisuje četiri duža posta (Božićni, Vaskršnji, Petrovski i Gospojinski), kao i svaku sredu i petak, izuzev u trapavim sedmicama.
Jedan dan Velikog posta:
Jutro: Buđenje uz molitvu; doručak je najčešće skroman, npr. ovsena kaša sa voćem ili povrće kuvano na vodi. Nema mleka, jaja, mesa, a ponekad ni ulja ili ribe, u zavisnosti od dana.
Katolički vernici poste na Čistu sredu (Pepelnicu) i svaki petak u toku korizme koja traje od Pepelnice pa narednih 40 dana do Velikog četvrtka. Ostali dani korizme nisu strogo propisani za post, ali tradicionalno vernici često uzdrže i od drugih užitaka ili navika poput slatkiša ili društvenih mreža kao deo duhovne discipline. Takođe, poste i na Veliki petak.
Jedan dan Korizme (petak):
Jutro: Doručak može biti manji obrok, ali bez mesa. Mleko, jaja i riba su dozvoljeni.
U islamu postoji samo jedan obavezni post - ramazan koji traje 29 dana. Vernici mogu dobrovoljno da se pridržavaju posta šest dana u mesecu Ševalu nakon ramazana. Ovaj dobrovoljni post smatra se posebno vrednim - prema predaji Poslanika, ko posti ramazan, pa nastavi sa šest dana posta u Ševalu, imaće nagradu kao da je postio celu godinu. Takođe, dobrovoljno mogu da poste "beli dani" svakog islamskog meseca.
Jedan dan ramazana:
Pre zore (Suhoor): Doručak pre svitanja je obavezan i bogat hranljivim namirnicama - integralne žitarice, jaja, mleko, voće, voda.
U toku dana: Od zore do zalaska sunca nema jela, pića, ni telesnih užitaka. Tokom dana vernici rade i mole se; često čitaju "Kuran" i praktikuju dobrotvorne akcije.
Posle zalaska sunca (Iftar): Obrok započinje datuljama i vodom, zatim se jede supa, meso, povrće, pirinač ili hleb, i voće za desert. Veče uključuje molitve i dodatne dobrotvorne aktivnosti.
Ovaj susret Velikog posta, korizme i ramazana u februaru 2026. pokazuje koliko različite tradicije, iako sa svojim pravilima i praksama, teže istim vrednostima: samokontroli, duhovnoj refleksiji i brizi za bližnje. Bez obzira na to da li se dan provodi uz skroman posni obrok, uzdržavanje od mesa ili post od zore do zalaska sunca, svaki čin posta predstavlja put ka unutrašnjem miru, disciplinovanju tela i srca i približavanju Bogu. Ovo kalendarsko preklapanje pruža priliku da se kroz svakodnevne prakse bolje razumeju univerzalni motivi posta i bogatstvo verskih tradicija koje ih neguju.
Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
Predsednik Vrhovnog saveta Islamske zajednice u Srbiji poručuje da su post i ibadeti ključ bogobojaznosti i zajedništva među muslimanima.
U duhovnom smislu, prijateljstvo je dar, ali i odgovornost.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Kelj preliven pavlakom i zapečen sa hlebnim mrvicama postaje obrok koji spaja ritual i svakodnevicu – jednostavan, a bogat ukusom i mirisom domaće kuhinje.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog proroka Avdiju po starom kalendaru, Svetog proroka Avakuma po novom, katolici nemaju svečani praznik, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju različite svetitelje po starom i novom kalendaru, katolici započinju Došašće i slave Svetog apostola Andrija, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Gest hafiza Sumedina ef. Kobilice vratio je veru u ljudskost i ujedinio komšije bez obzira na veru i poreklo.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
U duhovnom smislu, prijateljstvo je dar, ali i odgovornost.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
Pravoslavlje uči da je jezik dar Božiji i da će čovek za svaku izgovorenu reč dati odgovor pred Gospodom.
Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
U saopštenju Eparhije budimljanski-nikšićke se ističe zabrinutost zbog ponižavajućeg načina hapšenja Vesne Bratić i mogućih političkih motiva.
Sveti Fotije je na jednom lažnom saboru zbačen sa patrijaršijskog trona, pa je vraćen i opet zbačen.
