Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
Na praznik Sretenja Gospodnjeg, koji se ove godine poklopio sa Nedeljom o Strašnom sudu — završnom pripremnom nedeljom pred početak Vaskršnjeg posta, sabranje vernih u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja dobilo je snažan duhovni pečat. Svetu Liturgiju služio je protojerej-stavrofor Dalibor Milaković, uz sasluživanje protojereja Nikole Pejovića i Igora Balabana, kao i đakona Vedrana Grmuše.
U prazničnoj besedi, otac Dalibor je podsetio da Crkva, kroz niz pripremnih nedelja, vernike ne uvodi naglo, već mudro i postepeno u tajnu pokajanja i unutrašnje promene. Jevanđeljski odlomci koje slušamo uoči posta, kako je naglasio, nisu niz nepovezanih priča, već jasno uobličena duhovna celina i put kojim se gradi hrišćanski život.
Na tom putu, prvi pred nas izlazi Zakej, starešina carinika, čovek koji se ne zaustavlja na želji za promenom, već je pretvara u odluku. Sledi priča o cariniku i fariseju, u kojoj se razotkriva snaga smirenja i iskrenog pokajanja. Posebno mesto, kako je istakao besednik, zauzima priča o bludnom sinu, jevanđeljski prizor koji Sveti oci nazivaju sažetkom cele Blagovesti, jer se u njemu otkriva bezmerna ljubav Oca i spasonosna moć povratka koji obnavlja čoveka iznutra.
Vrhunac tog duhovnog hoda jeste Nedelja o Strašnom sudu, Jevanđelje u kome ljubav prestaje da bude apstraktna ideja i postaje merilo života. Tumačeći Hristove reči o razdvajanju ovaca od jaradi, protojerej Dalibor je naglasio da sud neće počivati na spoljašnjoj pripadnosti niti na prividu pobožnosti, već na stvarnoj, delatnoj ljubavi.
„Kada sam bio gladan, da li ste me nahranili? Kada sam bio žedan, da li ste me napojili? Kada sam bio bolestan, da li ste mi pomogli?“, ta pitanja, podsetio je prota Dalibor, stoje pred svakim čovekom. Hristos se poistovećuje sa svakim stradalnikom, sa svakim bližnjim u nevolji, pokazujući da se vera proverava upravo u tom susretu sa konkretnim čovekom. Ljubav, kako je istakao besednik, nije osećanje koje ostaje zatvoreno u srcu, već sila koja se prepoznaje po delima.
- Svaki čovek, bez izuzetka, pozvan je na taj put. Pred Bogom nema povlašćenih, i zato je odgovornost hrišćanina da u svakodnevici prepozna lice bližnjeg u njegovoj bolesti, siromaštvu, teskobi ili tihoj borbi i da ne ostane ravnodušan - poručio je prota Dalibor.
U nastavku besede posebno se zadržao na slici „knjige života“ koja će se, po rečima Jevanđelja, otvoriti na Strašnom sudu. U njoj, naglasio je, neće stajati samo naša dela, već i misli, namere i skrivene osude koje nosimo u sebi. Zato je sada vreme da se ta knjiga počne ispravljati dobrim delima, preobražajem misli i odricanjem od navike da sudimo drugima.
Čovek često osuđuje bližnjeg ne poznajući njegovu muku, a neretko se dogodi da i sam kasnije padne u isto iskušenje. Otuda Hristov poziv: „Stražite, jer ne znate dana ni časa“, poziv je na budnost, trezvenost i smirenje, ali pre svega na ljubav.
Govoreći o samom prazniku, protojerej Dalibor je podsetio da je Bogomladenac Hristos, iako bezgrešan, po Zakonu prinesen u jerusalimski hram. Taj događaj, kako je rekao, nije tek uspomena iz prošlosti, već trajna duhovna stvarnost: Bog ne prestaje da izlazi čoveku u susret.
Kao što je Hristos došao nama, tako smo i mi pozvani da krenemo Njemu u susret kroz post, molitvu i uzdržanje od osuđivanja, mržnje i zlobe. Veliki post koji je pred vratima prilika je da se „lestvica“ života pomeri makar za jedan stepenik naviše, ka većoj čistoti misli i srca.
U završnici besede, protojerej-stavrofor Dalibor Milaković podvukao je da jedino ljubav, ona koja se pretače u dela, otvara vrata Carstva Božijeg.
„Neka ovaj praznik i ovaj poziv na budnost budu početak istinskog susreta sa Hristom, kako bismo u post ušli sa željom da nas delatna ljubav objedini i preobrazi. Jer samo ljubavlju zadobija se Carstvo Hristovo“, zaključio je otac Dalibor.
Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
Tokom liturgije u hramu Svete Trojice, mitropolit mileševski je poručio vernicima da je radost povratka u Božji dom veća od svakog prestupa i da nas Hristovo vaskrsenje vodi kroz životne izazove.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Crkva uči da je bračna vernost temelj porodičnog mira i duhovnog zdravlja.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U vremenu instant-testa i gotovih mešavina, ovaj recept podseća kako izgleda priprema koja ne zavisi od sata, već od osećaja.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
U selu Ljubižda, nakon gotovo tri decenije tišine, raseljeni meštani su se ponovo sabrali oko svog hrama, pretvarajući bogosluženje u snažnu poruku opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
