Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
U danima koji prethode Vaskršnjem postu, pravoslavni vernici se pripremaju za post, koji ove godine počinje 23. februara i završava se 11. aprila, uoči Vaskrsa. To nije samo vreme kada se jede manje mesa i slatkiša, već i trenutak kada Crkva podseća na važne poruke o životu, ljubavi i odgovornosti, na način koji svako može da razume.
U crkvenom kalendaru postoje pripremne nedelje pre Velikog posta, a jedna od njih je Mesopusna sedmica, koja se završava Mesopusnom nedeljom. U narodu je taj dan poznat kao Mesne poklade i prethodi Siropusnoj sedmici (poznatoj i kao Sirna nedelja), poslednjoj nedelji pre početka Vaskršnjeg posta. Na taj dan vernici tradicionalno jedu meso poslednji put pre posta, a posle toga meso se izbacuje iz ishrane sve do Vaskrsa. Iako je to običan izbor hrane, simbolika je jasna: ovo je prvi korak ka duhovnoj pripremi i odricanju pred strožim delom posta.
Za vernike, Mesne poklade nisu samo poslednji obrok sa mesom. To je dan kada se porodica i prijatelji okupljaju, zajedno jedu i pripremaju za naredni period. U mnogim sredinama, posebno na selu ili među starijim generacijama, ovaj dan je ispunjen starim običajima: bogatim trpezama, pozivanjem komšija da podele obrok, veselim druženjima, pa čak i noćnim okupljanjima uz vatru i razgovor.
Sama reč “poklade” označava oproštaj, ne samo od mesa, već i od mnogih svakodnevnih navika i užitaka, pred period kada vera, molitva i deljenje dobrote postaju važniji nego ikad.
Mesne poklade su povezane i sa biblijskom pričom o Poslednjem sudu, koja se čita na liturgiji tog dana. Poruka je jednostavna: kako smo se odnosili prema drugima, da li smo pomagali gladnima, oblačili one bez odeće, posećivali bolesne i usamljene. Vera se ne meri samo postom ili molitvom, već i delima ljubavi prema ljudima oko nas.
- Na liturgiji se čita iz Matejevog jevanđelja (25, 31-46) o „poslednjem i strašnom sudu živima i mrtvima“ pri Hristovom ponovnom dolasku. Odbačeni će tada biti predati večnim mukama. Ovo se odnosi izričito na grešnike koji tokom života nisu imali vere ni dobrote prema bližnjima koji žedne nisu napojili, gladne nisu nahranili, strance nisu primili, neodеvene nisu obukli, bolesne nisu posećivali, zatočene nisu obišli.
U ovu nedelju se završava korišćenje mesa u ishrani, otuda se dan naziva Mesopusnim. Tokom predstojeće sedmice, sredom i petkom, praktikuje se beli mrs, odnosno jela od mleka i jaja. Nastupajuća sedmica se zato naziva Sirnom - objašnjava katiheta Branislav Ilić.
Mesne poklade i Mesopusna nedelja nisu samo zanimljivost u crkvenom kalendaru. To je trenutak kada pojedinac i zajednica staju i pitaju se šta znači biti dobar prema drugima i da li smo spremni da prvim korakom posta, molitve i dobrih dela krenemo ka dubljoj promeni. Za mnoge vernike, ta poruka važnija je od samog poslednjeg komada mesa na tanjiru pred početak Vaskršnjeg posta.
Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
