U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Kada se poverenje čoveka odvoji od živog Boga i preusmeri ka stvarima koje prolaze i troše se, u duhovnom smislu nastaje lom koji vladika Nikolaj Velimirović naziva – preljubom. U njegovoj besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu, kroz sliku idolopoklonstva kao neverstva, otvara se pitanje koliko je savremeni čovek zaista ostao veran onome što ispoveda, a koliko je svoje srce predao „bogovima” od kamena, drveta, zlata i sopstvenih želja, zaboravljajući da se duhovna vernost ne meri rečima, nego izborima kojima se svakodnevno okreće.
"Juda kao i Izrailj oskvrni zemlju, jer činjaše preljubu s kamenom i s drvetom." (Jerem. 3, 9)
Kakva je to preljuba koju učiniše Izrailj i Juda (tj. narod izrailjski i judejski) s kamenom i s drvetom? To je poklonjenje idolima od kamena i drveta. No, pre ovoga greha učiniše jedan drugi, naime: odvratiše se od poklonjenja Bogu pravome, Bogu živome i jedinome. Zašto se njihovo idolopoklonstvo naziva preljubom? Zato što su bili vezani prvom ljubavlju za Boga pravoga, za Boga živoga i jedinoga, pa su posle izneverili tu ljubav i predali se srcem tuđim idolima od kamena i drveta. Zato Gospod naziva njihovo idolopoklonstvo preljubom.
Da li je ovaj ukor Božji bio zaslužen samo u ono staro vreme, a ne i u naše, i samo od Izrailja i Jude, a ne i od hrišćana? Nažalost, ovaj ukor Božji potpuno je zaslužen i danas od mnogih hrišćana. U kome je god ohladnela ljubav prema Bogu pravome, Bogu živome i jedinome, i razgorela se niska ljubav prema stvarima od kamena i od drveta, prema truležnim stvarima i smrtnim stvorenjima, taj preljubu čini i navlači onaj ukor Božji na sebe. Tada je onaj ukor Božji i danas umestan kao i nekad, jer onda grešahu ljudi ne poznajući Hrista, a sada greše poznajući Hrista.
O braćo, dokle će se vući ovo mračno idolopoklonstvo po zemlji? Dokle će zaudarati zemlja od ljudske preljube sa idolima od kamena i drveta, od srebra i zlata, od tela i krvi? Nije li svemoćni Hristos skršio sve idole u prašinu i pepeo? Zašto se sada neki saginju i od te prašine ponovo prave sebi bogove? Zbog đavolske laži i sopstvene samoobmane.
O Gospode, vazneseni na vrhovno nebo, odbrani nas od đavolske laži i naše sopstvene samoobmane. Sačuvaj nas od sramne preljube sa skršenim idolima – Krstom Tvojim časnim. Pomozi nam, Gospode, da se neprestano poklanjamo samo Tebi, Bogu pravome, Bogu živome i jedinome. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Tumačeći reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za utorak 4. sedmice po Vaskrsu ruši uobičajeno shvatanje moći.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
