U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.
Reč koja ne umiruje nego razotkriva, koja ne teši po svaku cenu nego menja meru unutrašnje tvrdoće čoveka, u besedi vladike Nikolaja Velimirovića za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu – dobija snagu slike koja se pamti: oganj koji zagreva ili žeže i malj koji ne zaobilazi ni najtvrđe zidove ljudske samodovoljnosti. Vladika Nikolaj u ovom tumačenju proročkih reči pokazuje kako ista reč Božija u jednom srcu pali ljubav i pokajanje, a u drugom razotkriva otpor i otvrdnuće, ostavljajući čoveka pred pitanjem na čemu zapravo zida svoj život.
"Nije li riječ moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen?" (Jerem. 23, 29)
Jeste, Gospode, reč je Tvoja zaista kao oganj koji zagreva pravednika, a žeže nepravednika. I reč je Tvoja zaista kao malj koji mekša kamenitu tvrdinu srca pokajnika, a razbija u prašinu srca nepokajanih grešnika.
Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše (Lk. 24, 32)? – pitahu se apostoli posle razgovora sa vaskrslim Gospodom. Kad je srce u čoveku pravo, ono gori od reči Gospodnje, topi se od miline i širi se od ljubavi. A kada je srce u čoveku nepravo i od greha okamenjeno, onda se ono od reči Gospodnje peče i još više otvrdnjava. I otvrdnu srce faraonovo. (II Mojs. 7, 13)
Zalud se grešnici utvrđuju u tvrđave svoje od kamena, u tvrđave svoje od gvožđa, u tvrđave svoje od srebra i zlata, i odbacuju oklop pravde Božje. Kao silan i neodoljiv malj kakva je reč Gospodnja, kada On izrekne osudu tih kamenih utvrđenja u koja se grešnici utvrđuju.
Zalud nevernik utvrđuje dom svoj tvrdim kamenom, i državnik državu okamenjenom mudrošću zemaljskom, ne uzdajući se u Boga živoga. Reč Gospodnja pada kao malj na sve što je sazidano mimo Boga ili protiv Boga, kao silan i neodoljiv malj.
O braćo, ne uzdajmo se u tvorevine svoje od kamenja - ni od mermernog, ni od zlatnog, ni od srebrnog kamenja – niti u bezbožno kamenje sopstvenih misli svojih. Sve je to slabije pred silom Božjom nego prah pred silom vetra.
O Gospode svesilni, pomozi nam da primimo reč Tvoju i da na njoj zidamo sav život svoj, i u ovom i u onom svetu. Tebi slava i hvala u vekove. Amin.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Tumačeći reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za utorak 4. sedmice po Vaskrsu ruši uobičajeno shvatanje moći.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeremiju po starom i Svetog mučenika Isidora po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Spasovo (Spasovdan), dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Udruženje "Humani čovjek" apeluje na vernike da pomognu u izmirenju bolničkih troškova lečenja i prenosu njegovog tela u Bijeljinu, kako bi bio ispraćen u miru, molitvi i dostojanstvu koje je pratilo i njegov život.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Udruženje "Humani čovjek" apeluje na vernike da pomognu u izmirenju bolničkih troškova lečenja i prenosu njegovog tela u Bijeljinu, kako bi bio ispraćen u miru, molitvi i dostojanstvu koje je pratilo i njegov život.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Da li su svetitelji posrednici, zašto se njihove mošti ugrađuju u antimins i kako vera drugih može da pomogne čoveku kada izgubi snagu i nadu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U svakodnevnom životu mnogi su iskusili da ih nisu povredili otvoreni neprijatelji, već oni koji su se predstavljali kao prijatelji.
U kombinaciji testa i krompira krije se priča o pravoslavnim običajima, porodičnim okupljanjima i toplini domaće kuhinje koja se prenosi s kolena na koleno.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
