Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Reč, izgovorena bez buke, ume da učini ono što ne mogu ni sila ni vreme, da razmekša tvrdo srce ili da ga razbije do praha. U nekoliko kratkih redova svoje besede za petak 3. sedmice po Vaskrsu, vladika Nikolaj Velimirović otvara pitanje koje ne ostavlja prostora ravnodušnosti: šta se u čoveku zaista događa kada se susretne sa rečju Božjom, da li se ona u njemu pretvara u toplotu koja oživljava ili u udar koji razotkriva njegovu unutrašnju tvrdoću.
"Nije li reč moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen?" (Jer. 23, 29)
Jeste, Gospode, reč je Tvoja zaista kao oganj koji zagreva pravednika, a žeže nepravednika. I reč je Tvoja zaista kao malj koji mekša kamenitu tvrdoću srca pokajnika, a razbija u prašinu srca nepokajanih grešnika.
„Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše?” (Lk. 24, 32) — pitahu se apostoli posle razgovora sa vaskrslim Gospodom. Kad je srce u čoveku pravo, ono gori od reči Gospodnje, i topi se od miline, i širi se od ljubavi. A kad je srce u čoveku nepravo i od greha okamenjeno, onda se ono od reči Gospodnje peče i još više otvrdnjava. I otvrdnu srce faraonovo. (2. Mojs. 7, 13)
Zalud se grešnici utvrđuju u tvrđave svoje od kamena, u tvrđave svoje od gvožđa, u tvrđave svoje od srebra i zlata, i odbacuju oklop pravde Božje. Kao silan i neodoljiv malj kakva je reč Gospodnja, kada On izrekne osudu tih kamenih utvrđenja u koja se grešnici utvrđuju.
Zalud nevernik utvrđuje dom svoj tvrdim kamenom, i državnik državu okamenjenom mudrošću zemaljskom, ne uzdajući se u Boga živoga. Reč Gospodnja pada kao malj na sve što je sazidano mimo Boga ili protiv Boga, kao silan i neodoljiv malj.
O braćo, ne uzdajmo se u tvorevine svoje od kamena, ni od mermernog, ni od zlatnog, ni od srebrnog kamenja, niti od bezbožnog kamenja sopstvenih misli svojih. Sve je to slabije pred silom Božjom, nego prah pred silom vetra.
O Gospode svesilni, pomozi nam da primimo reč Tvoju i da na njoj zidamo sav život svoj i u ovom i u onom svetu. Tebi slava i hvala u vekove vekova. Amin.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Jedna od pouka velikog pravoslavnog duhovnika otkriva zašto čovek često vodi najteže borbe sa sopstvenim mislima, a ne sa onim što se zaista dogodilo.
Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.
Najvažnije promene odnose se na sastav zakonodavnog tela, upravljanje državom i organizaciju pravosuđa.
U pravno-bogoslovskoj analizi grčki mitropolit objašnjava zašto, prema učenju Pravoslavne crkve, zahtev za brisanje iz Knjige krštenih nije prihvatljiv.
Pravoslavna vera uči da čovek nije prepušten samome sebi i da nijedna životna okolnost nije izvan Božjeg promisla.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za petak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da čovek nije stvoren samo za prolazni život i objašnjava zbog čega se prava priprema za večnost odvija upravo danas.
U snažnoj besedi za četvrtak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da duša, kao i telo, traži svakodnevnu hranu, a da se vera ne čuva jednim susretom sa istinom, već njenim stalnim življenjem.
U besedi za sredu 9. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećem daru koji čovek može da primi i objašnjava kako se kroz Hrista otvara put ka životu koji prevazilazi sve prolazno.
U besedi za utorak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik upozorava da samo poznavanje sveta bez Boga ne donosi istinsku utehu i otkriva put kojim se zadobijaju blagodat, mir i sigurnost duše.
Jedna od pouka velikog pravoslavnog duhovnika otkriva zašto čovek često vodi najteže borbe sa sopstvenim mislima, a ne sa onim što se zaista dogodilo.
U pravno-bogoslovskoj analizi grčki mitropolit objašnjava zašto, prema učenju Pravoslavne crkve, zahtev za brisanje iz Knjige krštenih nije prihvatljiv.
Pravoslavna vera uči da čovek nije prepušten samome sebi i da nijedna životna okolnost nije izvan Božjeg promisla.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
U vremenu kada se brak često posmatra kroz prolazna osećanja ili spoljašnje okolnosti, pravoslavna vera podseća da je njegova snaga u zavetu koji se daje pred Bogom.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Monahinja Atanasija Rašić zapisala je pripremu ovog neobičnog jela od pšenice koje vekovima prati duh jednostavnosti i posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
