Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Reč, izgovorena bez buke, ume da učini ono što ne mogu ni sila ni vreme, da razmekša tvrdo srce ili da ga razbije do praha. U nekoliko kratkih redova svoje besede za petak 3. sedmice po Vaskrsu, vladika Nikolaj Velimirović otvara pitanje koje ne ostavlja prostora ravnodušnosti: šta se u čoveku zaista događa kada se susretne sa rečju Božjom, da li se ona u njemu pretvara u toplotu koja oživljava ili u udar koji razotkriva njegovu unutrašnju tvrdoću.
"Nije li reč moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen?" (Jer. 23, 29)
Jeste, Gospode, reč je Tvoja zaista kao oganj koji zagreva pravednika, a žeže nepravednika. I reč je Tvoja zaista kao malj koji mekša kamenitu tvrdoću srca pokajnika, a razbija u prašinu srca nepokajanih grešnika.
„Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše?” (Lk. 24, 32) — pitahu se apostoli posle razgovora sa vaskrslim Gospodom. Kad je srce u čoveku pravo, ono gori od reči Gospodnje, i topi se od miline, i širi se od ljubavi. A kad je srce u čoveku nepravo i od greha okamenjeno, onda se ono od reči Gospodnje peče i još više otvrdnjava. I otvrdnu srce faraonovo. (2. Mojs. 7, 13)
Zalud se grešnici utvrđuju u tvrđave svoje od kamena, u tvrđave svoje od gvožđa, u tvrđave svoje od srebra i zlata, i odbacuju oklop pravde Božje. Kao silan i neodoljiv malj kakva je reč Gospodnja, kada On izrekne osudu tih kamenih utvrđenja u koja se grešnici utvrđuju.
Zalud nevernik utvrđuje dom svoj tvrdim kamenom, i državnik državu okamenjenom mudrošću zemaljskom, ne uzdajući se u Boga živoga. Reč Gospodnja pada kao malj na sve što je sazidano mimo Boga ili protiv Boga, kao silan i neodoljiv malj.
O braćo, ne uzdajmo se u tvorevine svoje od kamena, ni od mermernog, ni od zlatnog, ni od srebrnog kamenja, niti od bezbožnog kamenja sopstvenih misli svojih. Sve je to slabije pred silom Božjom, nego prah pred silom vetra.
O Gospode svesilni, pomozi nam da primimo reč Tvoju i da na njoj zidamo sav život svoj i u ovom i u onom svetu. Tebi slava i hvala u vekove vekova. Amin.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači značenje reči "početak" i objašnjava večnost Hrista, Sina Očevog.
U nazaretskoj sinagogi Hristos je objavio da se pred okupljenima ispunilo ono što je vekovima ranije prorekao Isaija, a vladika Nikolaj objašnjava značaj tih reči za Hristovu misiju i Božju milost.
U besedi za subotu 15. Sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako su proročanstva najavljivala Hristov dolazak, dok je Njegova prava priroda ostala nedokučiva onima koji nisu prepoznali Cara slave.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
