U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.
Rečenica koja odjekuje nad praznim grobom, upućena ženama mironosicama, razotkriva jednu temeljnu zabludu ljudskog pogleda: "Što tražite živoga među mrtvima?" U tom kratkom pitanju sabrana je razlika između onoga što čovek vidi i onoga što vera otvara. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za ponedeljak 2. sedmice po Vaskrsu upravo na tom mestu zaustavlja misao i premešta je iz prostora sumnje u prostor prepoznavanja - jer Hristos, po njegovim rečima, ne pripada tami groba nego punini života koji je prevazilazi. Sve što ostaje zatvoreno u granicama propadljivog pokazuje se kao nedovoljno da obuhvati Onoga koji je izvor života. Zato se ovo pitanje ne završava nad grobom, nego se produžava kao poziv čoveku da prepozna gde zapravo usmerava svoj pogled i šta uopšte traži.
"Što tražite živoga među mrtvima?" (Lk. 24, 5)
Anđeo Božji pita mironosice sa čuđenjem: „Što tražite živoga među mrtvima?“ Tajnovidac Boga i sile Božje kao da hoće da kaže: kako ste mogli i za trenutak pomisliti da je On plen smrti? Ne znate li da je On načalnik života? Ne znate li da je sav život kroz Njega i da nijedno živo stvorenje ne može ni sa koje druge strane pozajmiti ni jednu kap života? Zar vam On nije dovoljno pokazao na zemlji Svoju vlast nad životom i nad smrću? Ko dade život mrtvome Lazaru? Ko oduze život neplodnoj smokovnici?
O braćo moja, prestanimo i mi tražiti Živoga među mrtvima. Ako neko od nas još uvek traži Hrista među umrlima, neka prestane s tim dušegubnim trudom. To je uzaludan trud Jevreja, bezbožnika i nehrišćana. Mi znamo da Gospod Životodavac nije u grobu, nego na prestolu slave na nebesima.
Duh nepomračen grehom gleda u nebo i ne vidi grob; a duh pomračen grehom gleda u grob i ne vidi nebo. Greh i dobrodetelj upravljaju duhovnim vidom čovekovim i otkrivaju mu svaki svoj svet, suprotstavljen jedan drugom. Greh obara vid duha ka zemlji i otkriva mu svet truleži; dobrodetelj uzdiže vid duha ka nebu i otkriva mu svet besmrtni i – Hrista vaskrsloga kao Cara u tom svetu.
O braćo moja, ne tražimo život od stvorenja nego od Stvoritelja. I ne činimo još teži greh, naime: ne tražimo Stvoritelja na groblju stvorenja, ni svetlosnog Besmrtnika u tami smrtnoj. Gospode Isuse, Pobedniče smrti, k Tebi vapijemo: vaskrsni i nas u život večni iz truleži i tame smrtne. Tebi slava i hvala u vekove. Amin.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.
Kopriva, pirinač i jaja pretvaraju se u skroman, ali snažan obrok za dane bez strogog posta – jelo koje neguje telo i vraća meru u svakodnevnoj ishrani.
Zašto se na groblje nosi vaskršnje jaje, šta znači „Hristos vaskrse“ među humkama i zbog čega ovaj dan nije običan pomen - objašnjava jerej Borislav Petrić
U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.
Za vreme carevanja Irine i Konstantina, bio je izabran za mitropolita u gradu Mitilenu, ali sve se promenilo kad je na vlast došao Lav Jermenin.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Georgija Ispovednika i Pobusani ponedeljak po starom kalendaru i Prepodobnog Teodora Trihina po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Agapita I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
U besedi za sredu Svetle sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
