U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
I dok hrišćanski svet neumorno broji vekove, dolazak Gospoda ostaje nepromenljivo obećanje koje prožima živote vernih. On se već javio onima koji su Ga tražili: Jovanu Bogovidcu, Pavlu, mučenicima i svetiteljima, i danas dolazi svakome ko mu otvori srce. Beseda vladike Nikolaja Velimirovića za sredu Srasne sedmice podseća da vera nije pasivno čekanje, već budno prepoznavanje Njegove sile i milosti u svakom trenutku.
Evo ću doći skoro. (Otkr. 22, 7)
Reći će neverni i dušegubni: obećao je pre dve hiljade godina da će doći, pa još ne dolazi! Tako se podsmevaju oni koji će kukati u večnoj muci. A mi koji se spremamo za radost u Njegovom carstvu, znamo da će On doći u sili i slavi, kao što je i obećao.
Mi znamo da je On već došao nebrojeno puta i pokazao se Svojim vernim. Nije li On došao Jovanu Bogovidcu, kome je kazao one reči: „Evo ću doći skoro“? Jovan Ga je gledao u sili i slavi i osetio ruku Njegovu na sebi, kad se bio uplašio i pao pred Njegovim nogama kao mrtav. I metnu desnicu Svoju na njega.
Nije li On došao Savlu, kad je ovaj najpre disao mržnjom na hrišćane, i kad je na putu za Damask pao na zemlju, videći Gospoda i čuvši Njegov glas: „Savle, Savle, što me goniš!“? I opet, nije li On došao u srce apostolu Pavlu, kada ovaj priznaje: „Ne živim ja, nego Hristos živi u meni“! I nije li On došao mnogobrojnim mučenicima i mučenicama za ime Njegovo, da ih ohrabri, isceli, pomiluje? Nije li se On javio Antoniju Velikom, Teodoru Stratilatu, svetom Haralampiju, svetoj Marini, svetom Silvestru i tolikim, tolikim drugim?
No šta govorimo? Nije li se On trećega dana vratio iz carstva smrti i došao apostolima? I nije li toliko i toliko puta došao Crkvi u pomoć i, kao iz mrtvih, vaskrsavao je kad god su neprijatelji Njegovi likovali, misleći da su zauvek Crkvu Njegovu predali smrti? Nije li se On pokazao silom Svojom u Crkvi i u vreme Nerona, kao i u vreme Konstantina; u vreme Julijana, kao i u vreme Justinijana; u vreme arapskog gnjeta, kao i u vreme turskog i mongolskog gnjeta nad hrišćanima?
O braćo moja verna, ne dajte se zavarati. On je došao bezbroj puta i dan danas dolazi. Svakoj duši kojoj može da pristupi od nečistoće, On dolazi. Pa ipak, mi Ga svi čekamo da dođe poslednji put u sili i slavi. I znamo da je i taj Njegov dolazak siguran.
Gospode preblagi, pre nego što dođeš, udostoj nas poznati lice Tvoje i zastideti se lica svoga, grehom pomračenoga! Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Arhangel Gavrilo je jedan od sedmorice najuzvišenijih bestelesnih sila, serafima koji stoje najbliže Božjem prestolu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U besedi za utorak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako je sve, od prvog svetlosnog zraka do čuda Hristovog rođenja, oblikovano snagom reči koju ništa ne može zaustaviti.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 6. sedmice Velikog posta otkriva tajnu hrabrosti pred gonjenjem i smrću, pokazujući da Prvi i Poslednji vlada i nad prolaznim svetom i večnim životom.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Krstić na grudima čuva srce - ne samo simbolično već i duhovno, podsećajući čoveka da svoje misli, reči i dela uskladi s verom koju ispoveda.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
