Dok nam misli lutaju između briga i želja, često zaboravljamo na glad koja tiho opkoli naše duše. U besedi za petak 3. sedmice Velikog posta, vladika Nikolaj Velimirović podseća: postoji hrana koja ne stiže iz tanjira, već iz srca i vere - Hristos je hleb života, jedina snaga koja može povratiti dušu izgubljenu u praznini. Njegove reči odzvanjaju kroz vekove, pozivajući svakog od nas da svakodnevno hrani um mislima Hristovim, srce ljubavlju Njegovom i volju dobrom, dok duša ne postane živa i sita.
Beseda o hrani duševnoj
Ja sam hleb Života. (Jov. 6, 48)
Tako reče Gospod Isus gladnome rodu ljudskom. I reč se ta obistini kroz vekove na bezbrojnim sledbenicima Hristovim, koji Gospoda primiše kao hranu duše svoje.
Neki očajni mladić, koji stajaše blizu samoubistva, ispovedi se jednom duhovniku. Sasluša ga duhovnik pažljivo pa mu reče: „Sine moj, sam si kriv nevolji svojoj. Duša je tvoja izgladnela do smrti. Ti si celoga života učio samo kako da hraniš telo, no nisi nikad ni pomislio da i duša potrebuje svoju hranu, i to veću i češću nego što telu treba. Duša je tvoja na umoru od gladi. Jedi i pij Hrista, sine moj. Samo to može povratiti dušu tvoju od smrti. Svaki dan i neprestano jedi i pij Hrista; On je životvorni hleb duša naših.“
Posluša mladić starca i povrati se u život.
Hranimo, braćo, dušu svoju Hristom, da bi duša naša bila živa i zdrava. Hranimo neprestano um naš mislima Hristovim, da bi um naš bio prosvećen i vedar. Hranimo neprestano srce naše ljubavlju Hristovom, da bi srce naše bilo sito i radosno. Hranimo neprestano volju našu zapovestima Hristovim i primerom Hristovim, da bi volja naša svakominutno činila dobra dela.
Neka Hristove misli budu naše misli; i Hristova ljubav naša ljubav; i Hristova dobra volja naša dobra volja. Neprestano hranimo duše naše Hristom Gospodom; neprestano dušom jedimo Njega i pijmo Njega. Nema hranljivijeg hleba od Njega, nema slađeg pića od Njega.
U pričešću On se sav daje nama, telom i krvlju. No pričešće je opomena da duše naše treba neprekidno hraniti Njime. Neprestano Njega da jedemo i pijemo, kao što neprestano dišemo.
O blagi i slatki Gospode naš, pokreni duše naše da se neprestano Tobom hrane i žive budu. Ti si naš hleb života. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
U besedi za subotu druge sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava paradoks vere: ono zbog čega se vernik izvrgava podsmehu pred ljudima može biti upravo ono što ga približava večnosti i sudu nebeskom.
U besedi za nedelju 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako dela Isusa otvaraju oči i menjaju način na koji vrednujemo sopstvene napore.
U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.
