U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Kroz priču o praocu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da je istinska snaga u postojanosti, hrabrosti i tihoj poslušnosti Božjoj volji.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški u besedi za 24. utorak po Duhovima razotkriva kako vaskrsli Hristos otvara ljudskom biću horizonte nevidljive veličine i večnog spasenja.
Na primeru pravednika i svetitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 23. sredu po Duhovima otvara oči za večnu svetlost koja čeka sve koji se drže Boga.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 18. subotu po Duhovima otkriva kako molitva i vera otvaraju vrata nebeske slave dostupne svima koji Ga slede.
Sveti Nikolaj Ohridski I Žički u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovoma upozorava da duša koja ostaje gladna Isusove hrane nikada ne poznaje istinsku snagu, radost i večni život, dok primeri iz prirode i života otkrivaju granice prolaznog i veličinu Božanskog.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi 15. srede po Duhovima otkriva da pravo ispunjenje dolazi iz poslušnosti Božjoj volji i ljubavi koja spašava bližnje – lekcija koja menja pogled na život.
Nekadašnja kolevka demona i lažnih bogova zasijala je pustinjama monaha i oltarima Gospoda, kako je još prorok Isaija predvideo – podseća nas današnja beseda vladike Nikolaja Velimirovića.
U svojoj besedi za 13. ponedeljak po Duhovima, tumačeći reči proroka Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da se moć ne meri prestolima i gradovima, već čistim duhom i verom koja prati Hrista.
U besedi za subotu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je svaki dan prilika da se opredelite na pravu stranu istorije.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da bez smirenja i poslušnosti nema ljubavi, sabornosti ni spasenja – a upravo to je ono čega se današnji čovek najmanje želi odreći.
U sredu sedme sedmice po Vaskrsu čitamo važnu pouku jednog od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja — o tamnoj noći duše, dolasku Gospoda i prepoznavanju Hrista u sopstvenom stradanju
U utorak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj u svom dubokom razmišljanju raskrinkava zablude savremenog čoveka koji traži istinu svuda, osim tamo gde mu je ona zaista data – u Bogu.
Za ponedeljak sedme sedmice po Vaskrsu, veliki ruski svetitelj i duhovni učitelj otkriva duboku istinu: Gospod je vinova loza, mi smo izdanci – a jedino život u Hristu rađa plodove koji vode spasenju.
U zapisu za subotu šeste sedmice po Vaskrsu, ruski svetac objašnjava zašto se retko ko usuđuje da se istinski moli Gospodu i kako nedostatak ljubavi prema Hristu guši naše molitve još pre nego što se uzdignu ka nebu.
U središtu šeste sedmice po Vaskrsu, sveti podvižnik i duhovni lekar duše, Sveti Teofan, u svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini" donosi snažnu i bolnu dijagnozu savremenog čoveka: vera nije slaba zbog razuma, već zbog pokvarenog srca koje razumu naređuje šta da misli.
Za sredu pete sedmice po Vaskrsu ruski svetitelj u svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini piše o odgovornosti sveštenstva, duhovnoj gladi naroda i tišini koja ne sme postati pravilo
U utorak pete sedmice po Vaskrsu, reči jednog od najvećih duhovnika Ruske pravoslavne crkve odjekuju kao prorokova opomena: ako se oglušimo o Hrista, Gospod će jednostavno proći pored nas.
U četvrtoj nedelji po Vaskrsu, ruski svetac poziva svakog od nas da pređe iz spoljašnje vere u lično i živo iskustvo Hrista. Ova poruka vas neće ostaviti ravnodušnim.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, u četvrtak druge sedmice po Vaskrsu, ruski svetac razmatra duboku istinu o sudbini svakog čoveka prema delima koja čini.
U utorak šeste sedmice Velikog posta, svetitelj ostavlja poruku koja trese savest: ako ne čujemo vapaj bližnjih, ni nas neće čuti Gospod kada zavapimo za oproštajem.
Istina, pravda i mir nisu samo reči – one su uslov da Gospod bude s nama. U petak siropusne sedmice, Sveti Teofan Zatvornik podseća na moć čistog hrišćanskog života, koji privlači i narode i pojedince ka Bogu.
U četvrtak Sedmice bludnog sina, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi razmatra duboku razliku između očekivanja Gospoda i smrti, pozivajući nas na staloženost i strpljenje, ali i na život u radosti u Gospodu, čak i u trenucima očekivanja.
U svojoj knjizi, na stranama za utorak Sedmice bludnog sina, Sveti Teofan Zatvornik upozorava na opasnosti od lažnih verovanja i podseća da je Hristos samo u pravoslavnoj crkvi – i da Ga tu, i samo tu, treba tražiti.
Njegova duhovna bliskost s nebeskim bićima otkriva duboku poruku za sve vernike, podsećajući nas na neizbežnu Božju pravdu i pozivajući na pokajanje.
U svojoj knjizi za 29. nedelju po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća na to da je blagodarnost Bogu ključ i u trenucima patnje, jer iskušenja života vode ka večnom blaženstvu ako ih prihvatimo s verom i nadom.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere.
Sveti Teofan Zatvornik ukazuje da, kada bismo uvek imali u sećanju sva dobra koja smo primili od Gospoda, ne bismo bili nezahvalni i ne bismo se odricali Njegove volje.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
Uz veru, poslušnost, milosrđe i molitvu, kao duhovne principe, promišljeno davanje i disciplinu u trošenju pronaći finansijski mir i živeti u slobodi darovanoj od Hrista.
Ovaj događaj ga je naveo na duboko razmišljanje, gde je, shvativši postojanje zla, došao do zaključka da ukoliko postoji đavo, onda mora postojati i Bog.
Progonjen, ali neumoran, ovaj ugodnik Božji je kroz molitvu i žrtvu osvetlio puteve onima koji su bili u tami. Njegovo povlačenje u samoću postalo je svetionik vernicima, a njegovu čudesnu priču Srpska pravoslavna crkva danas sa poštovanjem obeležava.
Na osveštanju temelja budućeg hrama posvećenog Svetim Kirilu i Metodiju, vladika Atanasije istakao je značaj ljubavi, pravde i istine kao temelje novog života u Hristu. Sabrani vernici u Brezni, vođeni nadom i blagoslovom, započeli su put obnove vere u ovom pitomom planinskom kutku.
Građani se neprestano mole za pokoj nastradalih i zdravlje povređenih, dok poetski izraz saučešća Nikole Čobića dodatno pojačava nemerljivu bol.
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Pronalaženje trenutaka za duhovnu refleksiju postaje ključno za unutrašnji mir. Otkrijte načine kako da uvrstite duhovne prakse u svoj užurbani život i doživite ispunjenje koje donosi pravoslavlje.
O prolaznosti trenutka i njegovom značaju u životu govorili su svetitelji, čija učenja nam otkrivaju kako svaki dan može postati prilika za lični rast. To je moguće samo ako koristimo vreme kao dragoceni dar od Boga.
Na praznik Vozdviženje Časnog krsta, bratstvo Vatopeda sa svetim relikvijama predvodili su ltiju za smirenje zemlje koja podrhtava već mesecima.
U vreme cara Iroda, kada su nevina deca stradala, ovo dvoje svetitelja postali su svedoci patnji, ali i čudesa. Njihov život obasjan je Božjom milošću, a danas ih vernici proslavljaju kao simbole nade i roditeljske ljubavi.
Ime ovog sveca postalo je sinonim za hrabrost u veri i nepokolebljivu odanost Hristu, čak i pred najstrašnijim mukama. Pravoslavni vernici danas se sabiraju u hramovima, pale sveće i uznose molitve ovom svetitelju, čiji je životni put ostavio neizbrisiv trag u hrišćanskoj istoriji.
Sveti Teofan Zatvornik nas devetog ponedeljka posle Pedesetnice u svojoj knjizi podseća da na putu ka Carstvu nebeskom, poput dece, treba da težimo veri, ljubavi i poslušnosti, ali pre svega krotkosti i poniznosti.
U vremenu kada nam neprijatelj stalno šapuće da ne pružimo ruku onima kojima je pomoć potrebna, reči Svetog Teofana Zatvornika osme nedelje posle Pedesetnice podsećaju nas na milosrđe koje je Bog pokazao kada je čudesno nahranio pet hiljada ljudi, ne praveći razliku među njima.
U svojoj knjizi za osmi petak posle Pedesetnice, Sveti Teofan naglašava kako Judejci, zbog nespremnosti da prepoznaju Božiju volju, nisu uspeli da razumeju ni Preteču ni Gospoda, kao što i danas mnogi ne prepoznaju skriveni, ali neprestano prisutan, duhovni rat protiv hrišćanstva.
Sveti Teofan Zatvornik nas osmog utorka posle Pedesetnice u svojoj knjizi opominje na opasnosti licemerja i površne dobrotvornosti, ističući da se prava ljubav prema bližnjima ne pokazuje rečima, već delima.
Obraćajući se danas sabranima u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj vere u duhovnoj obnovi, pozivajući vernike na preobražaj i usklađivanje života sa Hristovom rečju, kao ključem za unutrašnji mir i duševno blagostanje.
Uz sasluženje arhimandrita Nikona, izabranog episkopa jenopoljskog, poglavar SPC je na praznik Blage Marije bogoslužio u ovoj svetinji, a potom održao nadahnutu besedu, podsećajući vernike na neprolaznu Božju ljubav i opasnosti samouverenosti bez Boga.
Šeste srede posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi otkriva kako malo zrno narasta u veliki žbun, a kvasac prožima celo testo, predstavljajući tako Crkvu koja se od nekoliko apostola proširila na čitavo čovečanstvo, kao i duhovni život svakog pojedinca koji, započet malom odlukom o bogougađanju, prožima i oblikuje celu ljudsku prirodu.
Sveti Teofan Zatvornik nas prvog četvrtka posle Duhova podseća na važnost čistoće srca i uma u međuljudskim odnosima, naglašavajući da preljuba ne leži u pogledu, već u želji.
Svetogorski starac objasnio je kakvu ulogu imaju pokajanje i ispovest u borbi sa strahom od magije i šta čovek najpre treba da preispita kada posumnja da je postao žrtva.
Posle Hristovog vaskrsenja, ostali apostoli govorili su Tomi da su videli Gospoda, ali on nije želeo da poveruje dok se lično ne uveri.
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije u besedi se prisetio nesebične ljubavi uglednog privrednika Vidaka Radevića prema svetinjama i narodu, ističući da dela učinjena u slavu Božiju ostaju sačuvana i nakon zemaljskog rastanka.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva nije samo traženje pomoći i ostvarenja ličnih želja, već i nastojanje da se prepozna volja Božija.
Za slavskom trpezom poštuje se stareštvo
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Pravoslavna vera poziva na smirenje, iskreno pokajanje i poverenje u Božje milosrđe, bez uzdizanja sebe, ali i bez gubitka nade u oproštaj.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
Nekada je bila ponos porodičnih slavlja, a priprema se od nekoliko lako dostupnih sastojaka. Bogat krem, mleveni orasi i pažljivo složeni slojevi vraćaju ukus svečanih trpeza iz detinjstva.
