KAD UPADNETE U BRAČNU KRIZU I POMISLITE NA RAZVOD, OBAVEZNO OVO UČINITE: Otac Branislav otkriva koga pozvati kad zahladne odnosi i ko će sigurno rešiti problem
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju.
Poslednjih godina, pa i decenija, svedoci smo sve češćih razvoda brakova.
Nije retkost da se parovi već na prvim preprekama, bilo da su u pitanju nesporazumi, finansijske poteškoće ili problemi u komunikaciji, odlučuju za razvod, čak i bez pokušaja da svoje probleme reše ili da potraže pomoć.
Takav trend pokazuje da danas mnogi brak doživljavaju kao nešto što traje dok je lako i ugodno, a kada se pojave prepreke, spremni su da odustanu.
Za Crkvu, međutim, brak nije samo društvena ili zakonska institucija. Brak je sveta zajednica koju Bog ustanovljava između muškarca i žene, i koja ima za cilj ne samo međusobno življenje u ljubavi i poverenju, već i duhovno zajedništvo.
Printscreen/YouTube/TV Hram
Otac Branislav Kedžić
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju, da se supružnici trude da očuvaju zajedništvo, a ne da ga prekidaju zbog prvih poteškoća.
Otac Branislav Kedžić ističe da je problem u tome kako supružnici reaguju kada dođe do hlađenja odnosa ili krize u braku.
Dok većina muškaraca i žena, već kod prvih problema traži izlaz u begu iz braka, otac Branislav predlaže da se uradi nešto sasvim drugo.
- Setimo se priče koja se čita prilikom sklapanja Svete tajne braka. Kaže se da je Gospod Isus Hristos stigao na svadbu i tamo nestade vina. I svi su se uskomešali, nastao je problem i, rešava Gospod situaciju tako što vodu pretvara u vino - počeo je otac Branislav pa dodao:
Shutterstock/Stepanych/Wirestock Creators
Kad ljubav počne da hladi, svi bi trebalo da se prisete kako je bilo na početku
- Često puta se može desiti da u našem braku vino naše ljubavi, zagrejanosti jedno za drugo, postane voda. Šta mi tada treba da učinimo? Treba da se pomolimo Gospodu da Gospod dođe, jer ako izbacimo i Gospoda u tom konfliktu odnosno u tom problemu, onda će apsolutno obljutaviti naše vino, postaće voda. A, neće biti više ni voda za piće. Nego, neka naša voda dolaskom Gospodnjim, ponovo u našem braku postane vino. I da to vino ponovo, kao i onog prvog dana, setimo se kad smo ispili tu čašu zajedničku, koliko je ona bila tada, slatka i koliko je zagrejala naša srca, da ih zagreje ponovo dolaskom Gospodnjim.
U doba kada se ljubav meri interesom, a žrtva smatra slabošću, život Svetog Serafima Viričkog i shimonahinje Hristine osvetljava tihi put dvoje supružnika koji su, nakon smrti deteta, izabrali najuzvišeniji čin predanja — monaštvo. Njihova priča nije bajka, već svedočanstvo o tome kako Hristova ljubav menja oblik, ali nikada ne prestaje.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Kako geopolitička napetost raste, starci sa Svete gore upozoravaju da današnji događaji odjekuju proroštvima Svetog Kozme, Svetog Pajsija i Svetog Porfirija, pozivajući vernike na budnost i nadu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kako duhovna ravnoteža može promeniti život žene koja se suočava sa ljubavnim previranjima, verom i porodičnim problemima? Protiv nje je borba između prošlih grešaka i novih ljubavi, a otac Andrej daje oštar, ali duhovno smiren odgovor.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Kako geopolitička napetost raste, starci sa Svete gore upozoravaju da današnji događaji odjekuju proroštvima Svetog Kozme, Svetog Pajsija i Svetog Porfirija, pozivajući vernike na budnost i nadu.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
Dva značajna spomena padaju istog dana, pa Tipik nalaže drugačiji raspored kako bi oba bila proslavljena bez skraćivanja i narušavanja bogoslužbenog poretka.
