KAD UPADNETE U BRAČNU KRIZU I POMISLITE NA RAZVOD, OBAVEZNO OVO UČINITE: Otac Branislav otkriva koga pozvati kad zahladne odnosi i ko će sigurno rešiti problem
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju.
Poslednjih godina, pa i decenija, svedoci smo sve češćih razvoda brakova.
Nije retkost da se parovi već na prvim preprekama, bilo da su u pitanju nesporazumi, finansijske poteškoće ili problemi u komunikaciji, odlučuju za razvod, čak i bez pokušaja da svoje probleme reše ili da potraže pomoć.
Takav trend pokazuje da danas mnogi brak doživljavaju kao nešto što traje dok je lako i ugodno, a kada se pojave prepreke, spremni su da odustanu.
Za Crkvu, međutim, brak nije samo društvena ili zakonska institucija. Brak je sveta zajednica koju Bog ustanovljava između muškarca i žene, i koja ima za cilj ne samo međusobno življenje u ljubavi i poverenju, već i duhovno zajedništvo.
Printscreen/YouTube/TV Hram
Otac Branislav Kedžić
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju, da se supružnici trude da očuvaju zajedništvo, a ne da ga prekidaju zbog prvih poteškoća.
Otac Branislav Kedžić ističe da je problem u tome kako supružnici reaguju kada dođe do hlađenja odnosa ili krize u braku.
Dok većina muškaraca i žena, već kod prvih problema traži izlaz u begu iz braka, otac Branislav predlaže da se uradi nešto sasvim drugo.
- Setimo se priče koja se čita prilikom sklapanja Svete tajne braka. Kaže se da je Gospod Isus Hristos stigao na svadbu i tamo nestade vina. I svi su se uskomešali, nastao je problem i, rešava Gospod situaciju tako što vodu pretvara u vino - počeo je otac Branislav pa dodao:
Shutterstock/Stepanych/Wirestock Creators
Kad ljubav počne da hladi, svi bi trebalo da se prisete kako je bilo na početku
- Često puta se može desiti da u našem braku vino naše ljubavi, zagrejanosti jedno za drugo, postane voda. Šta mi tada treba da učinimo? Treba da se pomolimo Gospodu da Gospod dođe, jer ako izbacimo i Gospoda u tom konfliktu odnosno u tom problemu, onda će apsolutno obljutaviti naše vino, postaće voda. A, neće biti više ni voda za piće. Nego, neka naša voda dolaskom Gospodnjim, ponovo u našem braku postane vino. I da to vino ponovo, kao i onog prvog dana, setimo se kad smo ispili tu čašu zajedničku, koliko je ona bila tada, slatka i koliko je zagrejala naša srca, da ih zagreje ponovo dolaskom Gospodnjim.
U doba kada se ljubav meri interesom, a žrtva smatra slabošću, život Svetog Serafima Viričkog i shimonahinje Hristine osvetljava tihi put dvoje supružnika koji su, nakon smrti deteta, izabrali najuzvišeniji čin predanja — monaštvo. Njihova priča nije bajka, već svedočanstvo o tome kako Hristova ljubav menja oblik, ali nikada ne prestaje.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kako duhovna ravnoteža može promeniti život žene koja se suočava sa ljubavnim previranjima, verom i porodičnim problemima? Protiv nje je borba između prošlih grešaka i novih ljubavi, a otac Andrej daje oštar, ali duhovno smiren odgovor.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
