Mnogi danas u crkvu ulaze na brzinu – zapale sveću, prekrste se i već su na vratima. Taj čin doživljavaju kao dovoljno ispunjenu obavezu, kao da je sama radnja paljenja sveće dovoljna da zameni molitvu, sabranost i susret sa Bogom. A upravo tu se, upozoravaju duhovnici, krije suština problema.
Na pitanje jedne vernice na sajtu "Svetosavlje" zašto je pogrešno ući u hram samo da bi se zapalila sveća i odmah izašlo, odgovorio je otac Ljubo Milošević.
- Ako uđete u hram Božiji samo da bi zapalili sveću, i da tako preživljavate svoju duhovnost do kraja života, vama od te zapaljene sveće skoro da nema nikakve koristi jer mi ne služimo nekom bogu vatre. Vosak, kao vino i hleb, i paljenje sveća u hramu Božijem nosi zamenu ("valutnu“) za vašu milostinju Crkvi. Prvo i najlepše iskustvo Crkve kada su se njeni članovi molili za upokojene, ili za bolesne, davala se za njih milostinja, i to pomaganje bližnjeg bila je ta "opipljiva“ molitva t.j. ne samo prazne i visokoglagoljive reči kako to kaže Sveti Andrej Kristski - počeo je otac Ljubo pa nastavio:
freepik
Paljenje sveća u crkvi nema koristi bez prisustvovanja liturgijama
- Danas to činimo kupovinom sveće sa svom njenom propratnom kanonskom simbolikom koju je kasnije dobila. Da sveća direktno nema neki važan liturgički značaj svedoči i današnja nova praksa, gde se po obnovljenim manastirima i crkvama, da bi se sačuvao živopis i ikone, i ostala crkvena umetnost, napravile "gorionice“ izmeštene su u pripratu, ili uopšte van hrama (tu bi vi zapalili sveću i uopšte ne bi ni ušli u crkvu). Koliko je to bolje ili gore vrlo je teško da se kaže, jer se još kao dečak sećam vremena gde su bake za vreme službi držale čitave baklje u rukama, i video da su ljudima nemarom palili kose i odeću.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
- Dakle, takav odnos prema svećama je mnogobožački i sasvim nekoristan, a da vam bude lakše da me razumete, reći ću vam vam da ima i drugih nehrišćanskih religija koje koriste sveće i kandila. Nije sveća suština vaše vere, ma ni jedan mali delić! Ako ne prisustvujete na Liturgiji, i na njoj se uz duhovno rukovodstvo sveštenika ne pričešćujete, taj vaš boravak u hramu od pet ili malo više minuta je samo pomenuto "bajanje“ odnosno "zapalili sveću i otišli".
Nažalost, kaže otac Ljubo, to je danas najuobičajeniji psihološki profil crkvenosti prosečnog verujućeg čoveka, koji je kod nas, a i Rusiji, najrasprostranjeniji.
- Paljenjem sveće i preživljavanjem nje kao kao nekog glavnog duhovnog događaja, mi razvijamo religiozni individualizam, koji je u svojoj suštini protivhrišćanski. Time mi možemo da objasnimo najčešći komentar "pravoslavnog čoveka": ma šta će mi popovi, nego kad JA osetim da mi treba "crkva“ ja odem zapalim sveću i pomolim se, i osećam se bolje. Ovakav boravak u crkvi od 5 ili više minuta jeste psihološki događaj, a ne duhovni, jer je to lični pokret samouljuljkavanja da smo neki svoj „dug“ odužili, i tako zapali u prelest polazimo kući samoopravdani, nikim naučeni i poučeni, zašto je nama potrebno da sa ostalim pravoslavnim hrišćanskim narodom ostanemo od početka pa do kraja službe.
- To psihološko samoopravdanje osudio je Bogočovek u onom evangelskom fariseju kada se ovaj molio zajedno sa mitarom. Čedo, religiozno obrazovanje ne dolazi od nakaradnih običaja, nego u čestom ili stalnom duhovnom kontaktu sa svojim pastirem tj. mesnim sveštenikom , koji ima sveti i prijatan zadatak da vam objasni sve tajne našeg spasenja. Vi prinošenjem sveće na čirak dajete svoju malu leptu i pomažete, ali ono je beskorisno za vaše lično spasenje ako se vaša duhovnost samo na tome završava. Kanoni svete Crkve nama kažu, da ako neko propusti dve nedeljene liturgije on se predaje epitimiji (kazni) , takođe, ako i ranije izađe iz crkve - objasnio je, između ostalog, otac Ljubo.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
U besedi za nedelju 1. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako odbijanje Božje ljubavi završava lomom, dok iskreno srce pronalazi spasenje pred nepokolebljivim temeljem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Pamfila, Porfirija i druge mučenike kesarijske po starom i Svetu mučenicu Evdokiju po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Albina, dok su muslimani u mesecu ramazana, a u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U besedi za nedelju 1. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako odbijanje Božje ljubavi završava lomom, dok iskreno srce pronalazi spasenje pred nepokolebljivim temeljem.
Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Iako se na prvi pogled čini da su odmor, slobodno vreme i lični izbor dovoljni da ispune čoveka, iskustvo pokazuje da najveći broj ljudi baš nedeljom se bore sa osećajem tuge, nemira i neispunjenosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
