Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Paljenje sveća jedan je od najprepoznatljivijih činova u pravoslavnom hramu, ali i jedan od najdubljih simbola vere.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Ipak, iako je taj čin svakodnevan i blizak vernicima, mnogi se i dalje pitaju šta zapravo znači paljenje sveće, zašto je palimo i da li postoje pravila kojih treba da se pridržavamo.
U pravoslavlju sveća simbolizuje Hrista kao svetlost sveta. Njen plamen podseća na svetlost vaskrsenja, na pobedu života nad smrću i na nadu koja ne prestaje ni onda kada se oprostimo od svojih najmilijih. Kada palimo sveću, mi time ispovedamo veru i molimo se da Gospod obasja put onima za koje se molimo, ali i nama samima.
Vosak koji se topi dok sveća gori podseća na žrtvu i na potrebu da i mi sami budemo spremni na ljubav, praštanje i dobra dela. Sveća nije "običaj radi običaja", niti formalnost – ona je spoljašnji znak unutrašnje molitve.
Bez molitve, plamen je samo plamen; sa molitvom, on postaje simbol žive veze između čoveka i Boga.
Upravo tu se javlja i jedno od najčešćih pitanja vernika: koliko osoba može da se pomene prilikom paljenja jedne sveće? Da li postoji "propisan" broj imena?
Ova dilema posebno je izražena pred sutrašnje Zadušnice, kada mnogi idu na groblja, ali i u crkve sa dugim spiskovima dragih pokojnika koje žele da pomenu.
Teolog Aleksandar Đurđević daje jasan odgovor na ovu nedoumicu:
- Ako ste mislili da ću vam reći tačan broj imena, prevarili ste se. Zaista nije bitno koliko ćete imena spomenuti kad palite jednu sveću. Najbitnije je da molitva bude iskrena i iz srca. Sećamo se određenih ličnosti, pominjemo njihova imena i molimo se Bogu za njih - kaže Aleksandar Đurđević.
U pravoslavlju sveća simbolizuje Hristovu svetlost, prosvetljenje duše, molitvu i prisustvo Božije blagodati. Ukoliko nemate preslavu, a želite da proslavljate još nekog sveca, pored svoje krsne slave, slobodno se obratite svešteniku. Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević. Osnovne ikone u svakom pravoslavnom domu jesu ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Presvete Bogorodice i ikona porodične krsne slave.
shutterstock.com/Vasyl Rohan
Duhovna riznica
12:12 | 02.05.2025
DA LI SE MOŽE PALITI SVEĆA ZA NEČIJU DUŠU NA TUĐEM GROBU: Sveštenik objasnio da li ovo ima efekta
Praznici i sveci
15:57 | 23.11.2025
ŠTA JE PRESLAVA I PO ČEMU SE RAZLIKUJE OD KRSNE SLAVE: Teolog objasnio da li je moraju svi imati, kako se bira i obeležava
Duhovna riznica
12:41 | 28.12.2025
KAKO SE OBELEŽAVA SLAVA KADA UMRE BLIZAK ČLAN PORODICE: Teolog sve objasnio, ključna razlika je u jednoj stvari
Duhovna riznica
12:43 | 23.01.2026
ŠTA URADITI SA STARIM IKONAMA KADA ŽELIMO DA IH ZAMENIMO NOVIM: Teolog o onome što malo vernika zna, a još manje čini
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
Paljenje sveća ma duboko ukorenjeno duhovno značenje, jer se veruje da svetlost sveće simbolizuje prisustvo Božje i molitvu koja se uzdiže ka njemu.
U pravoslavlju, molitve za pokoj duše obavljaju se u crkvi, na groblju, uz sveštenika, i u skladu sa bogoslužbenim pravilima.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Dirljiva priča o malom Hristiforu, o tišini koja je ušla u porodični dom, o odlasku u šidsku Lazaricu i o molitvi posle koje se dečakov glas vratio.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa zapovestima.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
