Gordost briše svest o daru i rađa uverenje da je čovek sam sebi izvor, mera i cilj.
U pravoslavnoj duhovnosti gordost se smatra jednim od najtežih i najpogubnijih grehova.
Sveti oci je nazivaju korenom svih strasti, izvorom svakog udaljavanja od Boga i početkom duhovnog pada.
Dok se mnogi gresi vide spolja i lako prepoznaju, gordost je podmukla - ona se skriva iza uspeha, znanja, položaja, pa čak i iza prividne pobožnosti. Čovek može spolja izgledati besprekorno, a iznutra biti razoren sopstvenim uzdizanjem iznad drugih.
Pravoslavlje uči da je gordost lažna slika o sebi - preuveličana, iskrivljena i odvojena od istine da je čovek stvorenje Božje.
Gordost briše svest o daru i rađa uverenje da je čovek sam sebi izvor, mera i cilj. U tom stanju on postaje zatvoren za blagodat, jer nema mesta za Boga tamo gde se čovek postavlja na njegovo mesto.
Gordost razara odnose među ljudima. Ona podstiče nadmetanje, zavist, omalovažavanje bližnjih. Gord čovek teško prašta, jer smatra da je uvek u pravu. Teško traži oproštaj, jer mu to izgleda kao poniženje.
Sveti oci upozoravaju da se ona može pojaviti čak i kod onih koji poste, mole se i čine dobra dela. Čovek tada počinje da se poredi sa drugima, da meri svoju "duhovnu visinu", da prezire one koje smatra slabijima. Takva gordost je suptilna, ali pogubna, jer čovek ne vidi sopstveni pad. Umesto pokajanja, u njemu raste samodovoljnost; umesto smirenja, samouverenost; umesto zahvalnosti, osećaj zasluge.
Pravoslavna tradicija naglašava da gordost čoveka odvaja od istine o sebi. On prestaje da vidi svoje slabosti, da priznaje greške, da oseća potrebu za Bogom. U toj unutrašnjoj zatvorenosti nastaje duhovna slepoća.
Upravo zato Crkva neprestano opominje na opasnost gordosti, podsećajući da je ona bila uzrok prvog i najvećeg pada.
Kako svedoči arhimandrit Arsenije Papačok:
- Bežnadežno je pao Lucifer. Najveći pad, a učinjen samo s dve reči: "Ja sam!"
Strasti koje dolaze kroz govor nanose veliku štetu duhovnom životu. Mudrost svetih otaca nudi pouke kako bismo izbegli ove opasnosti i sačuvali mir srca.
Pravoslavna duhovnost nas uči da svaka reč ima težinu i da je odraz unutrašnjeg stanja čoveka.
Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Ovi svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.
Pravoslavna vera uči da nijedna muka nije besmislena i da nijedno stradanje nije bez smisla ako se nosi sa poverenjem u Božiju volju.
Gordost briše svest o daru i rađa uverenje da je čovek sam sebi izvor, mera i cilj.
Savršen obrok od sastojaka koje imate pri ruci, a koje svako voli.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Crkva uči da se sa strastima ne treba miriti, već ih lečiti pokajanjem, molitvom i duhovnim podvigom, jer strasti pomračuju um, slabe volju i razaraju unutrašnji mir.
Strasti su, prema pravoslavlju, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića.
Bez ljubavi, svaki podvig postaje prazan, a svaka molitva – bez duše.
Crkva podseća vernike da nije svaka bolest posledica konkretnog greha, ali da nijedna nije bez smisla.
Pravoslavna vera uči da nijedna muka nije besmislena i da nijedno stradanje nije bez smisla ako se nosi sa poverenjem u Božiju volju.
PODNASLOV: U besedi za četvrtak mesopusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički postavlja neugodno pitanje: da li nas iskustvo i samouverenost vode napred - ili nam, lišenim nezlobivosti, polako zatvaraju pred Carstvom nebeskim?
Jedna jednostavna, a snažna pouka sa Svete gore pokazuje da i najmanji napor u molitvi i učenju može promeniti život i vratiti unutrašnji mir.
Iako Crkva uči da smrt nije konačni kraj čovekovog postojanja, već prelazak iz prolaznog života u večnost, ljudi se lako ne mire sa gubitkom voljenih.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Kapitalno delo dr Margaret Piters "Džender revolucija - globalna agenda?" otvorilo je raspravu o ideologiji koja utiče na zakonodavstvo, porodicu i identitet.
PODNASLOV: U besedi za četvrtak mesopusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički postavlja neugodno pitanje: da li nas iskustvo i samouverenost vode napred - ili nam, lišenim nezlobivosti, polako zatvaraju pred Carstvom nebeskim?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sveta Tri jerarha po starom i Svetog Meletija Antiohijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Eulalije, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
