Razdražljivost u savremenom svetu postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.
U vremenu opšte užurbanosti i nemira, unutrašnji mir i tišina srca postaju retkost u životu savremenog čoveka.
Savremeni život nameće ritam koji ne ostavlja prostor za sabranost, za osluškivanje sopstvene savesti i za strpljivo razlučivanje misli. U takvom okruženju, razdražljivost postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.
Međutim, duhovno iskustvo Crkve nas uči da uzrok nemira nije uvek izvan nas, već duboko u čovekovoj nutrini.
Sveti oci su kroz vekove upozoravali da stanje srca oblikuje čovekov odnos prema svetu. Kada u srcu prebiva smirenje, tada i najteže okolnosti bivaju podnošljive; kada se, pak, u srcu nastani gordost, tada i najmanja neprijatnost može postati povod za gnev.
Razdražljivost ne nastaje iznenada, već se hrani nepažnjom prema sopstvenim mislima, nespremnošću na trpljenje i zaboravom na hrišćansku zapovest ljubavi. Čovek koji se stalno pravda i traži izgovore za svoje reakcije, polako gubi osećaj odgovornosti za stanje svoje duše.
Pravoslavna duhovnost uvek poziva na trezvenost i usporavanje unutrašnjeg ritma. Ne žuriti u rečima, ne žuriti u sudovima, ne žuriti u reakcijama – to je put kojim se čuva mir i sprečava da gnev preuzme vlast nad čovekom. Strpljenje se ne rađa iz slabosti, već iz snage koja dolazi iz vere i poverenja u Božiji promisao. Onaj koji ume da sačeka, da prećuti i da se pomoli, daje prostoru blagodat da deluje tamo gde bi ljudska naglost donela samo razdor.
U tom duhu, misao Prepodobnog Anatolija Optinskog ostaje kao snažna opomena i pouka svakom čoveku, bez obzira na vreme u kojem živi, podsećajući da borba sa gnevom nije spoljašnja, već duboko duhovna borba, u kojoj se ogleda pravo stanje čovekove duše:
"Niko ne bi trebalo da opravdava svoju razdražljivost, nekom vrstom bolesti, jer ona dolazi iz gordosti. Prema rečima Svetog Apostola Jakova: ''jer gnev ljudski ne čini pravde Božije.'' Tako, da ne bi podlegao razdražljivosti i gnevu, ne bi trebao da se žuriš".
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
Zdrava hrskava grickalica od kukuruznog griza i kikirikija, jednostavna za pripremu i idealna za dane posta na ulju.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
U pravoslavnoj duhovnosti postoji jedno važno pravilo vezano za post.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
U besedi za subotu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da samo poznavanje vere ne donosi spasenje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
U pravoslavnoj duhovnosti postoji jedno važno pravilo vezano za post.
U besedi za subotu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da samo poznavanje vere ne donosi spasenje.
Pouka svetogorskog starca koja menja pogled na razgovor i unutrašnji mir.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Preokret u njenom životu napravio je, prema predanju, neki stari monah German, i to nehotično.
Vernici iz Rusije, Belorusije i Ukrajine dobijaju stalno mesto bogosluženja u Emiratima, uz punu saglasnost Antiohijske patrijaršije, pod čijom jurisdikcijom se nalazi ova teritorija.
U srcu Starog grada u Jerusalimu, oci Svetog groba svakodnevno štite hramove i vernike, dok molitva i Božija zaštita čuvaju njihove živote i tradiciju koja traje od apostolskih vremena.
