U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U podnožju planine Jelice, gde se brežuljci lagano spuštaju ka čačanskim selima, nalazi se Manastir Ježevica, jedna od najstarijih svetinja ovog kraja i mesto u kojem se istorija i duhovni život i danas prirodno prepliću.
Predanje govori da je manastir podigao kralj Stefan Dečanski 1330. godine, pa se Ježevica ubraja u red srednjovekovnih zadužbina koje su oblikovale duhovni identitet ovog prostora. I danas, gotovo sedam vekova kasnije, ovaj manastir ostaje mesto kojem se ljudi vraćaju, bilo u molitvi, bilo u tišini koja ovde ima posebnu težinu.
Arhitektura manastira ne nameće se posetiocu, već ga dočekuje jednostavnošću i skladom. Kamen i drvo, vreme i priroda, u Ježevici deluju kao da su se navikli jedno na drugo. Porta je mirna, a zvuk koraka i povremeno zvono crkve postaju deo ambijenta koji nikoga ne požuruje.
U takvom prostoru odvija se i život manastira, koji se ne svodi samo na praznike, ali u njima dobija svoj svečani izraz. Tako i manastirska slava, kada se obeležava prenos moštiju Svetog Nikole, u narodu poznatog kao Mladi Nikola ili Letnji Nikoljdan, okuplja vernike iz Ježevice, Banjice, Lipnice, Rajca, Slatine, Baluge i okolnih sela čačanskog kraja. To je dan kada se u porti jasno vidi kontinuitet jednog dugog sabiranja koje traje generacijama.
- Veliki je praznik za ovu našu svetu obitelj koja za četiri godine slavi sedam vekova postojanja. Ako Bog da, 2030. godine obeležićemo 700 godina ove svetinje - rekao je otac Bogdan Mitrović za RINU.
On podseća da Ježevica zauzima važno mesto među najstarijim svetinjama ovog kraja i da njena istorija govori sama za sebe.
- Čačanska crkva izgrađena je 1192. godine, a manastir Ježevica 1330. godine. Kao zadužbinar pominje se Sveti kralj Stefan Dečanski koji je podigao i slavne Dečane - pojasnio je otac Bogdan.
I pre i posle velikog slavskog sabranja, Ježevica ostaje otvorena za vernike koji dolaze tiho, bez najave i bez povoda. Neki dolaze da zapale sveću, neki da se pomole, a neki samo da u tišini provedu trenutak koji ne pripada svakodnevnoj žurbi.
Danas Manastir Ježevica stoji mirno podno Jelice, bez potrebe da privlači pažnju, ali sa jasnim osećajem trajanja. U njegovoj tišini, u jednostavnosti prostora i u sabranosti ljudi koji mu dolaze, prepoznaje se priča o mestu koje ne menja svoju suštinu, iako prolazi kroz vreme.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života. Malo poznati detalji iz prošlosti, zajedno sa svedočanstvima vernika o čudima, otkrivaju drugačiju sliku jedne od najvažnijih svetinja na Balkanu. Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde. Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
RINA
Crkve i manastiri
09:00 | 09.06.2026
ŠTA SE KRIJE IZA ZIDINA HILANDARA KOJE ČUVAJU IDENTITET SRPSKOG NARODA: Najveće srpske svetinje 1. deo
Crkve i manastiri
10:19 | 10.06.2026
PLAMEN KOJI UMALO NIJE IZBRISAO OSTROG PRELOMNI JE TRENUTAK U OVOM MANASTIRU: Najveće srpske svetinje 2. deo
Crkve i manastiri
10:32 | 11.06.2026
SVETO MESTO U KOM SE DESILO NAJVIŠE ISCELJENJA I ČUDA U NOVIJOJ ISTORIJI SRBIJE: Najveće srpske svetinje 3. deo
Crkve i manastiri
10:25 | 12.06.2026
MANASTIR U KOJEM SE OBLIKOVALA SRPSKA DRŽAVA I DANAS KRIJE BROJNA PITANJA: Najveće srpske svetinje 4. deo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Mitropolit mileševski Atanasije poželeo učenicima da budu radost svojim roditeljima, zavičaju, Srbiji i Srpskoj crkvi, a nakon molitve deca su primila blagoslov i prigodne poklone
U gradu u kojem pravoslavni život traje vekovima, svečani doček poglavara Srpske pravoslavne crkve bio je povod da se otvori i pitanje izgradnje novog bogoslužbenog prostora za sve brojniju zajednicu.
Jedni su podizali i obnavljali svetinje, drugi se odricali visokih položaja i birali samoću, a jedan je zbog vere završio na vešalima, ostavljajući iza sebe priče koje i danas pamti Crkva.
Susret vernika, sveštenstva i poglavara Srpske pravoslavne crkve uoči velikog jubileja Sabornog hrama u Ljubljani.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na dan kada Crkva slavi Prenos moštiju Svetog Nikolaja, manastir Ježevica zasijao je u punom liturgijskom sjaju — uz svetu liturgiju koju je služio vladika Justin, osvećenje novih ikona i molitveno sabranje kao svedočanstvo žive vere.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
Hram Svetog Vasilija (Vasilija Blaženog) nalazi se na Crvenom trgu i simbol je Moskve.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Đaci osnovnih i srednjih škola sa svojim veroučiteljima okupiće se u zavetnom hramu na molitvi za mudrost, istrajnost i napredak u učenju.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
