Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
U pravoslavnom učenju, duhovi zla predstavljaju pale anđele, odnosno demone koji su se svojom pobunom protiv Boga odvojili od njega i postali protivnici čoveka i njegovog spasenja.
Crkva uči da njihovo delovanje nije usmereno samo na spoljašnja iskušenja, već pre svega na čovekove misli, osećanja i slabosti, kroz koje pokušavaju da ga udalje od Boga.
Duhovi zla nastoje da čoveka navedu na greh tako što u njegov um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe. Čovek koji takvim mislima počne da veruje može postepeno izgubiti unutrašnji mir, udaljiti se od molitve i prestati da traži pomoć od Boga.
U težim slučajevima, dugotrajno prepuštanje grehu može čoveka odvesti u duboku duhovnu pometnju i udaljavanje od crkvenog života.
Pravoslavlje, međutim, ne uči da čovek treba da živi u strahu od demonskog delovanja. Naprotiv, vernik se poziva na budnost, molitvu i poverenje u Boga. Duhovi zla nemaju vlast nad čovekom koji se slobodno okreće Gospodu, već iskušenja predstavljaju poziv na još čvršću veru i oslanjanje na Božiju pomoć.
Zato Crkva posebno upozorava na značaj molitve, ispovesti, pričešća i života u zajednici sa Bogom. Kada čovek prepozna misli koje ga vode ka grehu, ne treba da ih prihvati kao svoje, već da im se suprotstavi molitvom i da se obrati Gospodu.
U tom duhovnom podvigu važnu ulogu ima i smirenje, jer čovek ne pokušava da se sopstvenom snagom izbori sa svakim iskušenjem, već svoju nemoć poverava Bogu.
O duhovnoj borbi i snazi obraćanja Gospodu govorio je i starac Tadej, ukazujući da iskrena molitva menja čovekovo unutrašnje stanje i da se zlo ne pobeđuje strahom, već okretanjem Bogu:
"Ako se obratimo Gospodu srcem, duhovi zla odmah nestaju".
BONUS VIDEO
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Sveti oci često su govorili da je nestrpljenje jedan od najvećih neprijatelja duhovnog života.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
