Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
Sve više ljudi govori o tome da ih svakodnevne brige toliko iscrpljuju da u najtežim trenucima nemaju snage čak ni da se mole.
Problemi koji se gomilaju, neizvesnost zbog budućnosti, porodične teškoće, bolest, finansijski problemi i gubici veli broj ljudi dovodi u takvom stanje da nisu u stanju da funkcionišu.
U takvim trenucima i molitva, koja bi trebalo da bude utočište, postane teška. Čovek stane pred ikonu, pokuša da izgovori molitvu, ali misli neprestano odlaze prema onome što ga muči. Umesto sabranosti dolaze strah i nemir. Reči se izgovaraju bez pažnje, a ponekad nema snage ni za njih.
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao. Brige više nisu samo povremene misli, već postaju stalno prisutne. Čovek ih nosi tokom dana, vraća im se pred spavanje i sa njima se budi. Tako se iscrpljenost samo produbljuje, a osećaj nemoći postaje sve veći.
Zbog toga se kod čoveka može pojaviti još jedan teret - osećaj krivice. Ne samo da je zabrinut zbog onoga što se događa u njegovom životu, već počinje da misli da je i u veri zakazao.
Govori sebi da bi trebalo više da se moli, da bi trebalo da ima više poverenja, da ne bi smeo toliko da strahuje. A što se više trudi da zaustavi svoje misli, one mogu postajati još upornije.
Starac Tadej je dao rešenje i za ovaj problem:
"Obratite pažnju na mir u srcu, neka bude samo tišina i opustite se. Ako ne možete da se molite, budite tihi, nemajte nikakve misli, prepustite te brige Gospodu i on će sve da uredi bolje od nas."
Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Čovek koji živi molitvom ne postaje ravnodušan prema svetu, već slobodan od robovanja okolnostima.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Iako je Crkva zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, brojni vernici svedoče da su kroz molitvu Svetoj Kirijakiji pronašli mir, snagu i nadu.
Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Jednostavan čin pred palionicom povezan je sa molitvom za bolesne, one kojima je pomoć najpotrebnija i upokojene.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
