Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
U pravoslavlju se gordost ne prepoznaje uvek po otvorenoj oholosti. Čovek može biti učtiv, smiren u nastupu i spolja besprekoran, a da istovremeno u sebi gradi sliku o sopstvenoj nepogrešivosti. Upravo tu skrivenu stranu gordosti osvetljava jedna od pouka arhimandrita Rafaila Karelina, ukazujući na to da najveća opasnost nije u onome što čovek pokazuje drugima, već u onome što više ne primećuje u sebi.
- Čovek posednut gordošću često je zadovoljen samo ovom strašću i stoga, na prvi pogled, može delovati pristojno, pa čak i moralno. Ali ta navodna pristojnost zasnovana je na narcizmu, samopouzdanju i strašnom duhovnom slepilu - govorio je arhimandrit Rafail Karelin.
Ova misao otvara pitanje koje se u svakodnevnom životu lako previdi: da li je čovek zaista skroman samo zato što se ponaša pristojno? Karelin pažnju pomera sa spoljašnjeg ponašanja na unutrašnji odnos prema sebi. Prema njegovom upozorenju, gordost ne mora da se ispolji kao bahatost, svađa ili prezir prema drugima. Ona može biti mnogo tiša i zbog toga teža za prepoznavanje.
Čovek može biti zadovoljan sobom upravo zato što ne vidi razlog da se menja. Njegova pristojnost tada ne proizlazi nužno iz smirenja, već iz uverenja da već jeste onakav kakav treba da bude. Tu, prema Karelinovoj misli, nastaje duhovni problem: čovek više ne preispituje sebe jer je sopstvenu sliku o sebi već proglasio dovoljno dobrom.
Karelinovo upozorenje zato nije poziv da u svakoj pristojnoj osobi tražimo skrivenu manu. Mnogo je važnije da čovek isto pitanje postavi sebi. Ako više ne vidimo ništa u sebi što bi trebalo menjati, možda problem nije u tome što smo postali besprekorni, već u tome što smo prestali da vidimo.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 172 (2,14-17; 3,1-3)
14. A hvala Bogu koji nam svagda daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svoga na svakome mestu; 15. jer smo mi Hristov miomir Bogu među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju: 16. jednima miris smrti za smrt, a drugima miris života za život. A za ovo ko je sposoban? 17. Jer mi nismo kao oni mnogi koji trguju rečju Božijom, nego iz iskrenosti, kao od Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo.
1. Počinjemo li opet sebe preporučivati? Ili su nam potrebne kao nekima preporučne poslanice za vas ili preporuke od vas? 2. Vi ste naša poslanica napisana u srcima našim koju znaju i čitaju svi ljudi, 3. pokazujući se da ste poslanica Hristova, kroz naše služenje napisana, ne mastilom, nego Duhom Boga živoga, ne na kamenim tablicama, nego na telesnim tablicama srca.
Jevanđelje po Mateju, začalo 95. (23,23-28)
23. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je pretežnije u Zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati. 24. Vođi slepi, koji oceđujete komarca a kamilu proždirete. 25. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu, a iznutra su pune grabeža i nepravde. 26. Fariseju slepi, očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste. 27. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. 28. Tako i vi: spolja se pokazujete ljudima pravedni a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.
Veliki duhovnik 20. veka objasnio je zašto prihvatanje bližnjeg predstavlja pravi put ljubavi i ukazao na grešku koju ljudi najčešće prave u odnosima.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Svetogorski starac podseća da Hristos ni čoveka koji je sagrešio ne prestaje da poziva na pokajanje, borbu i povratak Njemu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od srebroljublja i gordosti do neblagodarnosti i ravnodušnosti, svetogorski starac nabraja ponašanja koja se lako prikriju iza svakodnevnih navika, a čoveka mogu udaljiti od Boga i drugih ljudi.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Iako ;ovek zabrinutost često doživljava kao znak odgovornosti, ona može prerasti u stalnu unutrašnju napetost.
U besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj govori o lepoti, raskoši i sujeti, upozoravajući šta se iza spoljašnjeg sjaja može kriti u čovekovoj duši.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
