Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Srpska pravoslavna crkva 26. septembra proslavlja Svetog sveštenomučenika Kornilija, rimskog oficira iz Kesarije Palestinske, koji je među prvim neznabošcima primio hrišćansku veru. Njegovo krštenje opisano je u Delima apostolskim i zauzima posebno mesto u priči o širenju Crkve među narodima.
Kornilije je bio Rimljanin i rimski oficir u Kesariji Palestinskoj. Prema svedočanstvu Svetog pisma, bio je pobožan čovek koji je pomagao siromašnima i molio se Bogu. Upravo zbog njegove vere i iskrenosti, prema svedočanstvu Dela apostolskih, Bog mu je poslao apostola Petra.
Apostol Petar je došao u Kornilijev dom i propovedao Hrista. Dok je slušao njegove reči, na Kornilija i okupljene sišao je Sveti Duh. Videvši da su i neznabošci primili dar Svetoga Duha, apostol Petar ih je krstio.
Kornilijevo krštenje bilo je važno za ranu Crkvu. U prvim godinama hrišćanstva među pojedinim hrišćanima postojalo je pitanje da li je Hristova Crkva namenjena samo Jevrejima ili je Jevanđelje namenjeno svim narodima.
Događaj iz Kornilijevog života pokazao je da se Hristova blagodat daje i neznabošcima koji prihvate veru. Kornilije je tako postao prvi neznabožac koji je primio krštenje i postao član Crkve Božje. Posle krštenja ostavio je svoj dotadašnji život i pošao za apostolom Petrom. Prema crkvenom predanju, apostol Petar ga je kasnije postavio za episkopa i poslao u grad Skipseosis da tamo propoveda Jevanđelje.
Kornilije je u Skipseosisu propovedao hrišćansku veru i zbog toga pretrpeo mnoga poniženja i mučenja. I pored progona, nastavio je da govori o Hristu i da ljude privodi veri.
Prema predanju, Kornilije je u tom gradu srušio hram posvećen Apolonu. Nakon toga krstio je kneza Dimitrija i još 277 neznabožaca. Njegov život bio je ispunjen propovedanjem i stradanjem za veru. Kao episkop, brinuo je o hrišćanima i nastojao da Jevanđelje približi ljudima koji do tada nisu poznavali Hrista.
Prema crkvenom predanju, Kornilije je unapred saznao kada će doći vreme da napusti ovaj svet. Pred smrt je okupio hrišćane, dao im savet i pomolio se Bogu za njih.
Zatim se mirno upokojio u dubokoj starosti. Posle njegove smrti, njegov grob je vremenom bio zaboravljen i zapušten. Predanje kaže da se Sveti Kornilije kasnije javio episkopu Troadskom Siluanu i pokazao mu gde se nalazi njegov grob. Zatražio je da se na tom mestu podigne crkva.
Episkop Siluan je, uz pomoć bogatog građanina Evgenija, podigao crkvu nad grobom svetitelja. Prema crkvenom predanju, od moštiju Svetog Kornilija dogodila su se brojna čudesa. Sveti sveštenomučenik Kornilije ostao je upamćen kao jedan od prvih neznabožaca koji su primili krštenje i kao episkop koji je do kraja života propovedao Hrista i služio Crkvi.
BONUS VIDEO
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku po starom kalendaru, dok se po novom praznuju Sveta prvomučenica Tekla i Sveti Siluan Atonski. Katolička crkva obeležava Gospu od Otkupljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Nakon što je, nagovorena od vračare, učinila preljubu, Teodora je napustila dotadašnji život i muža i odlučila da se potpuno posveti pokajanju.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
