Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Oktobar donosi sedam krsnih slava, a prva je 6. oktobra, kada se proslavlja Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja. Potom slede Miholjdan, Pokrov Presvete Bogorodice, Tomindan, Srđevdan, Sveta Petka i Lučindan.
Datumi slava ove godine padaju različitim danima u nedelji, pa će slavske trpeze biti i mrsne i posne. Jedina oktobarska slava uz koju je ove godine propisan post jeste Pokrov Presvete Bogorodice, koji se obeležava 14. oktobra, u sredu.
Prva oktobarska krsna slava obeležava se 6. oktobra. Tog dana Srpska pravoslavna crkva praznuje Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja.
Prema Jevanđelju, Sveti Jovan bio je sin sveštenika Zaharije i pravedne Jelisavete. Zahariji je anđeo Gospodnji objavio da će njegova žena, iako u poznim godinama, začeti sina kome će dati ime Jovan.
Sveti Jovan Preteča i Krstitelj imao je posebnu ulogu u istoriji spasenja jer je pripremao narod za dolazak Hrista i propovedao pokajanje. Njegovo začeće Crkva praznuje kao jedan od događaja koji prethode njegovom rođenju i kasnijoj propovedi.
Ove godine 6. oktobar pada u utorak, a prema crkvenom kalendaru tog dana nije propisan post.
Na Miholjdan, 12. oktobra, praznuje se Prepodobni Kirijak Otšelnik, svetitelj poznat i kao Kirijak Pustinjak. Ovaj praznik u srpskom narodu poznat je pod imenom Miholjdan i jedna je od krsnih slava koje se proslavljaju u oktobru.
Prepodobni Kirijak rođen je u Korintu. Još kao mladić zamonašio se i život posvetio molitvi, postu i podvigu. Predanje ga pamti kao velikog podvižnika koji je proveo decenije u pustinji.
Miholjdan ove godine pada u ponedeljak. Tog dana nije propisan post, pa se slava priprema uz mrsnu trpezu.
Pokrov Presvete Bogorodice praznuje se 14. oktobra. Praznik je posvećen događaju koji se, prema crkvenom predanju, dogodio u Vlahernskoj crkvi u Carigradu.
Tokom molitve Presveta Bogorodica javila se Svetom Andreju Jurodivom i njegovom učeniku Epifaniju. Oni su je videli kako stoji u vazduhu iznad naroda, raširenih ruku, sa omoforom kojim je zaklanjala okupljene vernike.
Otuda i naziv praznika Pokrov, koji govori o zaštiti i zastupništvu Presvete Bogorodice.
Pokrov 2026. godine pada u sredu, pa je tog dana propisan post na ulju. Porodice koje slave ovaj praznik treba da pripreme posnu slavsku trpezu u skladu sa crkvenim tipikom.
Sveti apostol Toma praznuje se 19. oktobra, a ovaj dan u narodu je poznat kao Tomindan. Sveti Toma bio je jedan od dvanaestorice Hristovih apostola.
Njegovo ime posebno se vezuje za događaj koji je usledio nakon Hristovog vaskrsenja. Kada su mu drugi apostoli rekli da su videli Gospoda, Toma nije odmah poverovao. Kada se Hristos potom javio i njemu, apostol Toma ispovedio je veru rečima: „Gospod moj i Bog moj!“
Tomindan ove godine pada u ponedeljak i nije postan dan.
Samo dan kasnije, 20. oktobra, praznuju se Sveti mučenici Sergije i Vakho. U srpskom narodu ovaj praznik poznat je kao Srđevdan i jedna je od krsnih slava koje se obeležavaju u oktobru.
Sergije i Vakho bili su rimski vojnici i visoki državni službenici koji su, prema crkvenom predanju, postradali zbog vere u Hrista. Njihovo mučeništvo Crkva pamti kao svedočanstvo istrajnosti u veri.
Srđevdan 2026. godine pada u utorak, a tog dana nije propisan post.
Jedna od najpoznatijih oktobarskih krsnih slava jeste praznik Prepodobne mati Paraskeve, koji se u narodu najčešće naziva Sveta Petka. Proslavlja se 27. oktobra.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, u blizini Carigrada, u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Posle smrti roditelja napustila je svetovni život i posvetila se molitvi i podvigu. Njene mošti danas se nalaze u Jašiju u Rumuniji.
Poštovanje Svete Petke veoma je rasprostranjeno među pravoslavnim Srbima, a njen praznik ima posebno mesto i u životu mnogih porodica koje je proslavljaju kao krsnu slavu.
Ove godine Sveta Petka pada u utorak i nije postan dan.
Poslednja oktobarska krsna slava je Lučindan, koji se praznuje 31. oktobra. Tog dana Crkva proslavlja Svetog apostola i jevanđelista Luku.
Sveti Luka jedan je od četvorice jevanđelista i autor Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. Prema crkvenom predanju, bio je i lekar, a Crkva ga pamti i kao prvog hrišćanskog ikonopisca.
Lučindan je rasprostranjena krsna slava u srpskom narodu. U 2026. godini 31. oktobar pada u subotu, a tog dana nije propisan post.
BONUS VIDEO
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Budi deo Religija.rs zajednice.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Kada je imala tri godine, roditelji su je, prema zavetu, odveli u Jerusalimski hram.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Evtiha po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Čudo Svetog arhangela Mihaila u Kolosima. Katolička crkva obeležava 23. nedelju kroz godinu, dok je u jevrejskom kalendaru 24. elul, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News