Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Oktobar donosi sedam krsnih slava, a prva je 6. oktobra, kada se proslavlja Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja. Potom slede Miholjdan, Pokrov Presvete Bogorodice, Tomindan, Srđevdan, Sveta Petka i Lučindan.
Datumi slava ove godine padaju različitim danima u nedelji, pa će slavske trpeze biti i mrsne i posne. Jedina oktobarska slava uz koju je ove godine propisan post jeste Pokrov Presvete Bogorodice, koji se obeležava 14. oktobra, u sredu.
Prva oktobarska krsna slava obeležava se 6. oktobra. Tog dana Srpska pravoslavna crkva praznuje Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja.
Prema Jevanđelju, Sveti Jovan bio je sin sveštenika Zaharije i pravedne Jelisavete. Zahariji je anđeo Gospodnji objavio da će njegova žena, iako u poznim godinama, začeti sina kome će dati ime Jovan.
Sveti Jovan Preteča i Krstitelj imao je posebnu ulogu u istoriji spasenja jer je pripremao narod za dolazak Hrista i propovedao pokajanje. Njegovo začeće Crkva praznuje kao jedan od događaja koji prethode njegovom rođenju i kasnijoj propovedi.
Ove godine 6. oktobar pada u utorak, a prema crkvenom kalendaru tog dana nije propisan post.
Na Miholjdan, 12. oktobra, praznuje se Prepodobni Kirijak Otšelnik, svetitelj poznat i kao Kirijak Pustinjak. Ovaj praznik u srpskom narodu poznat je pod imenom Miholjdan i jedna je od krsnih slava koje se proslavljaju u oktobru.
Prepodobni Kirijak rođen je u Korintu. Još kao mladić zamonašio se i život posvetio molitvi, postu i podvigu. Predanje ga pamti kao velikog podvižnika koji je proveo decenije u pustinji.
Miholjdan ove godine pada u ponedeljak. Tog dana nije propisan post, pa se slava priprema uz mrsnu trpezu.
Pokrov Presvete Bogorodice praznuje se 14. oktobra. Praznik je posvećen događaju koji se, prema crkvenom predanju, dogodio u Vlahernskoj crkvi u Carigradu.
Tokom molitve Presveta Bogorodica javila se Svetom Andreju Jurodivom i njegovom učeniku Epifaniju. Oni su je videli kako stoji u vazduhu iznad naroda, raširenih ruku, sa omoforom kojim je zaklanjala okupljene vernike.
Otuda i naziv praznika Pokrov, koji govori o zaštiti i zastupništvu Presvete Bogorodice.
Pokrov 2026. godine pada u sredu, pa je tog dana propisan post na ulju. Porodice koje slave ovaj praznik treba da pripreme posnu slavsku trpezu u skladu sa crkvenim tipikom.
Sveti apostol Toma praznuje se 19. oktobra, a ovaj dan u narodu je poznat kao Tomindan. Sveti Toma bio je jedan od dvanaestorice Hristovih apostola.
Njegovo ime posebno se vezuje za događaj koji je usledio nakon Hristovog vaskrsenja. Kada su mu drugi apostoli rekli da su videli Gospoda, Toma nije odmah poverovao. Kada se Hristos potom javio i njemu, apostol Toma ispovedio je veru rečima: „Gospod moj i Bog moj!“
Tomindan ove godine pada u ponedeljak i nije postan dan.
Samo dan kasnije, 20. oktobra, praznuju se Sveti mučenici Sergije i Vakho. U srpskom narodu ovaj praznik poznat je kao Srđevdan i jedna je od krsnih slava koje se obeležavaju u oktobru.
Sergije i Vakho bili su rimski vojnici i visoki državni službenici koji su, prema crkvenom predanju, postradali zbog vere u Hrista. Njihovo mučeništvo Crkva pamti kao svedočanstvo istrajnosti u veri.
Srđevdan 2026. godine pada u utorak, a tog dana nije propisan post.
Jedna od najpoznatijih oktobarskih krsnih slava jeste praznik Prepodobne mati Paraskeve, koji se u narodu najčešće naziva Sveta Petka. Proslavlja se 27. oktobra.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, u blizini Carigrada, u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Posle smrti roditelja napustila je svetovni život i posvetila se molitvi i podvigu. Njene mošti danas se nalaze u Jašiju u Rumuniji.
Poštovanje Svete Petke veoma je rasprostranjeno među pravoslavnim Srbima, a njen praznik ima posebno mesto i u životu mnogih porodica koje je proslavljaju kao krsnu slavu.
Ove godine Sveta Petka pada u utorak i nije postan dan.
Poslednja oktobarska krsna slava je Lučindan, koji se praznuje 31. oktobra. Tog dana Crkva proslavlja Svetog apostola i jevanđelista Luku.
Sveti Luka jedan je od četvorice jevanđelista i autor Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. Prema crkvenom predanju, bio je i lekar, a Crkva ga pamti i kao prvog hrišćanskog ikonopisca.
Lučindan je rasprostranjena krsna slava u srpskom narodu. U 2026. godini 31. oktobar pada u subotu, a tog dana nije propisan post.
BONUS VIDEO
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U Hramu Svete Trojice u Bransviku, nedaleko od Melburna, srpski pravoslavni vernici dočekali su poglavara Srpske pravoslavne crkve.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Veliki praznici i dani posvećeni svetiteljima obeležiće početak jeseni, a evo šta vernici treba da znaju o svakom od njih.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
