Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Slavski kolač i žito nezaobilazni su deo krsne slave, ali se običaji koji prate njihovo osvećenje i lomljenje razlikuju od kraja do kraja Srbije. Dok je uobičajeno da domaćini na dan slave odnesu kolač i žito u crkvu, gde sveštenik obavlja molitvu i seče kolač, u pojedinim delovima zemlje sačuvan je drugačiji način obeležavanja ovog praznika.
Prema tom običaju, u crkvu se nosi samo slavско žito, dok se slavski kolač osvećuje u domu, bez prisustva sveštenika. Njegovo lomljenje u kući naziva se "dizanje slave", a čitav postupak prati posebna narodna molitva i niz ustaljenih radnji.
Kako je objašnjeno na sajtu Eparhije austrijsko-švajcarske, ukućani i gosti okupljaju se oko stola na kojem se nalaze slavski kolač, žito, upaljena sveća i čaša vina. Muškarci skidaju kape, a svi prisutni ustaju i učestvuju u obredu.
Shutterstock/nada54
Slavski kolač, Ilustracija
Domaćin se najpre prekrsti, pomene Boga i svetitelja kojeg slavi, celiva slavsku sveću i pali je. Potom nastupa takozvani dolibaša, obično stariji i ugledniji gost koji zauzima mesto na čelu stola. On se prekrsti, okadi ikonu, kolač, žito, sveću i domaćina, a zatim mu predaje kadionicu kako bi okadio okupljene goste.
Molitva za "dizanje slave"
"U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
– Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja, i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas, i oprosti nam dugove naše, kao što mi opraštamo dužnicima našim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zla.
– Sastali smo se, braćo i sestre, da se setimo tvrde slave časne i nebesne: Gospoda Boga, svete Živonačalne, Jednosušne i Nerazdelne Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha, Najvećeg Imena i slave koja može da pomože.
– Molimo se Svetoj Živonačalnoj Trojici: Ovo da kažemo za Blagog Hrista i Časnog Krsta: Blagog Hrista koga verujemo i Časnog Krsta kojim se krstimo, da se Časnim Krstom prekrstimo i Gospodu Histu zamolimo. Gospode Hriste i Časni Krste pomozite nama molimo se vama.
– Da se zamolimo i poklonimo Presvetoj Bogorodici, Hrišćanskoj zaštitnici; mi se molimo njoj, a ona sinu svom Isusu Hristu, za sve pravoslavne hrišćane širom celog sveta, a naročito za nas i, našeg domaćina.
– Kako rekosmo dobro rekosmo; ovo da kažemo za dva dana odabrana, Svete Petke i Svete Nedelje. Svete Petke Hristova Raspeća i Nedelje Hristova Vaskrsenja, koji nama često dolaze. Mi se njima molimo i poklanjamo. Sveta Petko i Sveta Nedeljo, pomozite nama i našem domaćinu.
– Ovo da kažemo za sviju lepih krsnih hrišćanskih imena koje pravoslavni hrišćani slave od istoka do zapada i od severa do juga. Ako ih ne možemo sve po redu pobrojiti, koji je mlađi koji stariji, možemo im se svima pomoliti i pokloniti: Gospode Hriste i sva lepa krsna hrišćanska imena, pomozite nama i našem domaćinu.
– Molismo se svima lepim krsnim hrišćanskim imenima i pomoće ako Bog da, ovo da rečemo za domaćina slave (ovde pomenuti slavu koja se toga dana slavi) koga naš domaćin slavi i služi svećom i liturđijom, njega sveti (opet reći ime slave) darovao svakim dobrim blagom i darom.
– Ovo da kažemo za tri Božija mira bez kojih se ne može: belice pšenice, vinove lozice i pčelice. Da nam rodi u polju belica pšenica, u brdu vinova lozica, da se rojči i parojči pčelica, muške i ženske glave koje o njima radile žive i zdrave bile.
– Kako rekosmo dobro, rekosmo. Ovo da kažemo za kolača i lomača, kolač lomiti Bogu se moliti i od Boga svako dobro dobiti“.
Ovu divnu narodnu molitvu, koja se izgovara prilikom rezanja slavskog kolača, u valjevskom kraju, zabeležio je prota Živko Todorović, sveštenik lelićski i valjevski. Na isti način može se lomiti kolač u celom našem narodu, tamo gde sveštenik nije u stanju da stigne, navedeno je na sajtu Eparhije Austrijsko-švajcarske.
Nakon kađenja počinje izgovaranje molitve koja se prenosi kao deo narodnog običaja. Dolibaša najpre izgovara "Oče naš", a potom se moli Svetoj Trojici, Hristu, Časnom krstu i Presvetoj Bogorodici, pominjući i svetitelje koje pravoslavni hrišćani proslavljaju.
U molitvi se posebno pominju domaćin i njegova krsna slava, uz molbu da mu svetitelj kojeg proslavlja podari svako dobro (videti okvir).
Dok dolibaša izgovara molitvu, okupljeni stoje i krste se na kraju svakog njenog odeljka. Kada se molitva završi, domaćin uzima kolač i sa donje strane ga zaseca unakrst, u obliku krsta.
Zatim mu se pridružuje jedan od gostiju, najčešće najstariji ili najbliži prijatelj, rođak ili komšija. Dolibaša vinom preliva sredinu kolača, dok ga domaćin i gost okreću. Najpre domaćin, a potom gost, otpiju malo vina sa kolača, celivaju se i izgovaraju: "Hristos!“
Postupak se ponavlja, a vino se preliva i preko bočnih pečata kolača. Domaćin i gost potom izgovaraju: "Hristos, posredje nas!"
Na kraju se kolač preliva vinom u obliku krsta, a domaćin i gost, nakon što otpiju vino, celivaju se i izgovaraju: "Hristos, posredje nas, na vekove amin, i dogodine u zdravlju i veselju."
Okupljeni odgovaraju: "Amin, Bože daj", nakon čega domaćin i gost lome kolač.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici. U pojedinim krajevima domaćica tada prinosi sito prekriveno belim peškirom ili salvetom, u kojem se nalazi dar za dolibašu i gosta koji je lomio kolač.
Pokloni su najčešće jabuka, slatkiši, čarape ili neki drugi prigodan dar.
Nakon lomljenja kolača gosti se služe žitom koje je prethodno osvećeno u crkvi. U nekim krajevima postoji i običaj služenja vinom. Tada domaćin prvi otpije gutljaj, nakon što se prekrsti i pomene Boga i svetitelja kojeg proslavlja, a zatim se po stareštvu služe i ostali gosti, od najstarijih do najmlađih.
Kada na red dođu deca, dolibaša im dosipa vino u čašu uz tradicionalne reči "da porastu“.
U međuvremenu domaćica seče slavski kolač i iznosi ga na trpezu. Okupljeni najpre uzimaju po krišku kolača, a potom počinje slavski ručak. Tokom obedovanja, u pojedinim krajevima, domaćin i dolibaša razmenjuju zdravice.
Važno je napomenuti da posebno služenje vinom tokom slave nije obavezno, jer su slavski kolač i žito već preliveni vinom. Ono u hrišćanskoj simbolici predstavlja blagodat i silu Duha Svetoga koja sve osvećuje, ali i nevinu krv Hristovu prolivenu prilikom raspeća.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
