Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Poslednjih godina sve više vernika priznaje da se oseća zbunjeno kada treba da pripremi slavu. Posebno oni koji tek počinju da slave često se izgube u moru saveta i tumačenja koja kruže po društvenim mrežama. Mnoge od tih informacija ne potiču iz crkvenih izvora, već se zasnivaju na etnografskim zapisima ili, još češće, na proizvoljnim tumačenjima i prenošenju iskustava laika. Zato je važno čuti reč samih sveštenika, onih koji podsećaju da suština slave nije u običajima, već u veri.
– Za slavu je potreban: slavski kolač, slavsko žito, slavska sveća i vino – kaže protojerej Srećko Zečević. Ali svaki od tih simbola ima dublje značenje, jer slava nije običaj radi forme, već čin vere koji povezuje dom sa Bogom i precima.
– Slavski kolač predstavlja samog Gospoda Isusa Hrista. Jer je Hristos rekao: „Ja sam hleb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hleba živeće vavek – podseća otac Srećko.
Kolač se zato ne pravi tek kao jelo, već kao sveti hleb, koji se mesi uoči slave, od čistog brašna i vode, uz nekoliko kapi osvećene vode.
– Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta utiskuje se pečat sa slovima IS HS NI KA, što znači: Isus Hristos pobeđuje.
Tako kolač postaje molitva u obliku hleba — simbol pobede dobra, ljubavi i zajedništva u domu. Kada se prelije vinom, to nije puki ritual, već, kako kaže sveštenik, vino simboliše krv koja je tekla iz Hristovih rana.
– Sečenje kolača označava deljenje blagodati; najpre ukućani uzimaju deo, a ostatak ostaje na trpezi kao znak mira i zahvalnosti.
– Slavsko žito ili koljivo se sprema u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje članova porodice koji slave i za naše pretke koji su u blagočestivoj veri pre nas tu slavu slavili – objašnjava otac Srećko.
On naglašava da se žito ne sprema "za pokoj duše svetitelja", jer su svi svetitelji u Bogu živi i nalaze se pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici.
Žito se kuva od čistog pšeničnog zrna, koje se zatim melje, zaslađuje šećerom i orasima i ukrašava. Ali smisao nije u ukusu, već u simbolici zrno koje umire da bi iznedrilo novi život podseća na vaskrsenje i večnost. To je molitva za žive i za preminule, znak da ljubav i vera ne prestaju ni smrću.
– Zato se slavsko žito sprema za sve slavske dane, i za Svetog Arhanđela Mihaila, i za Svetog Iliju – kaže otac Srećko, jer svaki praznik je novi susret sa svetlošću.
Sveća, koja gori pored ikone, osvetljava dom kao mala molitva što se penje ka nebu. Vino i kolač, žito i sveća, četiri su znaka jednog istog smisla da je slava dan kada se vera obnavlja, a dom ispunjava blagoslovom.
I kako podseća protojerej Srećko Zečević, ono što je najvažnije ne nalazi se na trpezi, već u srcu, jer samo dom u kome vladaju molitva, ljubav i mir zaista slavi.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
U prestonicu stižu relikvije neprocenjive vrednosti, vezane za Svetog Savu i najdublje slojeve srpske tradicije, uoči izložbe koja će trajati do sredine leta i koja se već najavljuje kao događaj koji prevazilazi uobičajene kulturne okvire.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
