Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Poslednjih godina sve više vernika priznaje da se oseća zbunjeno kada treba da pripremi slavu. Posebno oni koji tek počinju da slave često se izgube u moru saveta i tumačenja koja kruže po društvenim mrežama. Mnoge od tih informacija ne potiču iz crkvenih izvora, već se zasnivaju na etnografskim zapisima ili, još češće, na proizvoljnim tumačenjima i prenošenju iskustava laika. Zato je važno čuti reč samih sveštenika, onih koji podsećaju da suština slave nije u običajima, već u veri.
– Za slavu je potreban: slavski kolač, slavsko žito, slavska sveća i vino – kaže protojerej Srećko Zečević. Ali svaki od tih simbola ima dublje značenje, jer slava nije običaj radi forme, već čin vere koji povezuje dom sa Bogom i precima.
– Slavski kolač predstavlja samog Gospoda Isusa Hrista. Jer je Hristos rekao: „Ja sam hleb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hleba živeće vavek – podseća otac Srećko.
Kolač se zato ne pravi tek kao jelo, već kao sveti hleb, koji se mesi uoči slave, od čistog brašna i vode, uz nekoliko kapi osvećene vode.
– Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta utiskuje se pečat sa slovima IS HS NI KA, što znači: Isus Hristos pobeđuje.
Tako kolač postaje molitva u obliku hleba — simbol pobede dobra, ljubavi i zajedništva u domu. Kada se prelije vinom, to nije puki ritual, već, kako kaže sveštenik, vino simboliše krv koja je tekla iz Hristovih rana.
– Sečenje kolača označava deljenje blagodati; najpre ukućani uzimaju deo, a ostatak ostaje na trpezi kao znak mira i zahvalnosti.
– Slavsko žito ili koljivo se sprema u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje članova porodice koji slave i za naše pretke koji su u blagočestivoj veri pre nas tu slavu slavili – objašnjava otac Srećko.
On naglašava da se žito ne sprema "za pokoj duše svetitelja", jer su svi svetitelji u Bogu živi i nalaze se pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici.
Žito se kuva od čistog pšeničnog zrna, koje se zatim melje, zaslađuje šećerom i orasima i ukrašava. Ali smisao nije u ukusu, već u simbolici zrno koje umire da bi iznedrilo novi život podseća na vaskrsenje i večnost. To je molitva za žive i za preminule, znak da ljubav i vera ne prestaju ni smrću.
– Zato se slavsko žito sprema za sve slavske dane, i za Svetog Arhanđela Mihaila, i za Svetog Iliju – kaže otac Srećko, jer svaki praznik je novi susret sa svetlošću.
Sveća, koja gori pored ikone, osvetljava dom kao mala molitva što se penje ka nebu. Vino i kolač, žito i sveća, četiri su znaka jednog istog smisla da je slava dan kada se vera obnavlja, a dom ispunjava blagoslovom.
I kako podseća protojerej Srećko Zečević, ono što je najvažnije ne nalazi se na trpezi, već u srcu, jer samo dom u kome vladaju molitva, ljubav i mir zaista slavi.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Mesto stogodišnje tradicije molitve i tišine menja vlasnika, ali monaški duh i arhitektura i dalje će odoljevati vremenu.
Posle dugog čekanja i bezbrojnih obraćanja, gradska skupština je konačno donela odluku kojom je ispunjena višegodišnja želja stanovnika podgoričkog naselja Konik.
Rođen je u Rimu, gde mu je otac bio carski antipat.
Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Porodice Manigoda i Kuribak dobijaju sredstva za obnovu kuća i alate, dok deo donacije rešava decenijski problem puta prema selu Dobrigošće.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
