Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Poslednjih godina sve više vernika priznaje da se oseća zbunjeno kada treba da pripremi slavu. Posebno oni koji tek počinju da slave često se izgube u moru saveta i tumačenja koja kruže po društvenim mrežama. Mnoge od tih informacija ne potiču iz crkvenih izvora, već se zasnivaju na etnografskim zapisima ili, još češće, na proizvoljnim tumačenjima i prenošenju iskustava laika. Zato je važno čuti reč samih sveštenika, onih koji podsećaju da suština slave nije u običajima, već u veri.
– Za slavu je potreban: slavski kolač, slavsko žito, slavska sveća i vino – kaže protojerej Srećko Zečević. Ali svaki od tih simbola ima dublje značenje, jer slava nije običaj radi forme, već čin vere koji povezuje dom sa Bogom i precima.
– Slavski kolač predstavlja samog Gospoda Isusa Hrista. Jer je Hristos rekao: „Ja sam hleb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hleba živeće vavek – podseća otac Srećko.
Kolač se zato ne pravi tek kao jelo, već kao sveti hleb, koji se mesi uoči slave, od čistog brašna i vode, uz nekoliko kapi osvećene vode.
– Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta utiskuje se pečat sa slovima IS HS NI KA, što znači: Isus Hristos pobeđuje.
Tako kolač postaje molitva u obliku hleba — simbol pobede dobra, ljubavi i zajedništva u domu. Kada se prelije vinom, to nije puki ritual, već, kako kaže sveštenik, vino simboliše krv koja je tekla iz Hristovih rana.
– Sečenje kolača označava deljenje blagodati; najpre ukućani uzimaju deo, a ostatak ostaje na trpezi kao znak mira i zahvalnosti.
– Slavsko žito ili koljivo se sprema u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje članova porodice koji slave i za naše pretke koji su u blagočestivoj veri pre nas tu slavu slavili – objašnjava otac Srećko.
On naglašava da se žito ne sprema "za pokoj duše svetitelja", jer su svi svetitelji u Bogu živi i nalaze se pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici.
Žito se kuva od čistog pšeničnog zrna, koje se zatim melje, zaslađuje šećerom i orasima i ukrašava. Ali smisao nije u ukusu, već u simbolici zrno koje umire da bi iznedrilo novi život podseća na vaskrsenje i večnost. To je molitva za žive i za preminule, znak da ljubav i vera ne prestaju ni smrću.
– Zato se slavsko žito sprema za sve slavske dane, i za Svetog Arhanđela Mihaila, i za Svetog Iliju – kaže otac Srećko, jer svaki praznik je novi susret sa svetlošću.
Sveća, koja gori pored ikone, osvetljava dom kao mala molitva što se penje ka nebu. Vino i kolač, žito i sveća, četiri su znaka jednog istog smisla da je slava dan kada se vera obnavlja, a dom ispunjava blagoslovom.
I kako podseća protojerej Srećko Zečević, ono što je najvažnije ne nalazi se na trpezi, već u srcu, jer samo dom u kome vladaju molitva, ljubav i mir zaista slavi.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
U obredu crkvenog venčanja u pravoslavnoj crkvi burme imaju posebno mesto.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Aristovula po starom i Svetog Marka Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave Cvetnicu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok mnogi prolaze nezainteresovano ili pretenciozno iskačući krsnim znakom, pouka ruskog starca otkriva kako iskrena molitva i pravi znak krsta mogu povezati srce sa nebeskim Carstvom i precima koji nas čekaju.
Spominje se u poslanici Rimljanima kao jedan od onih kojima apostol Pavle šalje pozdrave.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
U obredu crkvenog venčanja u pravoslavnoj crkvi burme imaju posebno mesto.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
Dok mnogi prolaze nezainteresovano ili pretenciozno iskačući krsnim znakom, pouka ruskog starca otkriva kako iskrena molitva i pravi znak krsta mogu povezati srce sa nebeskim Carstvom i precima koji nas čekaju.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Ustoličenje Sare Malali pokrenulo je raspravu u hrišćanskom svetu o ulozi žena u Crkvi, ali stav pravoslavlja ostaje nepromenjen već dva milenijuma.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Sveto pismo nudi dublji i celovitiji pogled na zdrav način života - onaj koji obuhvata i telo i dušu, ali pre svega unutrašnje stanje čoveka.
