Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, krsna slava nije samo običan porodični praznik - to je svetinja doma, dan kada se kroz gostoprimstvo i molitvu proslavlja zaštitnik porodice, svetac koji pred Gospodom zastupa dom i sve njegove ukućane. Zato svaki detalj slavskog dana, od dočeka gostiju do poslednje izgovorene rečenice pri ispraćaju, ima duboki smisao i simboliku.
Pravi domaćin gosta ne čeka u kući, već ga dočekuje pred pragom, nasmejan i svečano obučen. Taj trenutak susreta nije puka formalnost - to je susret ljubavi, poštovanja i radosti zajedništva.
Uz osmeh, domaćin izgovara reči dobrodošlice: "Dobro došli!"
Gosti odgovaraju čestitkom koja u sebi nosi blagoslov: "Srećna slava, domaćine, tebi i tvom domu, tvojim ukućanima na mnogo godina u zdravlju i veselju."
Na to domaćin uzvraća srdačno i blago: "Hvala, dobro došli, i vama neka Bog i (ime svetitelja) pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju.
Tek tada gosti prelaze prag doma, jer dom koji slavi slavu jeste mali hram, a domaćin toga dana stoji pred svetiteljem kao pred samim Bogom.
Jedan od najlepših i najdubljih običaja srpskog naroda jeste dvorenje slave. Toga dana domaćin ne sedi dok sveća gori. Gologlav, svečano obučen i vedrog izraza lica, on dočekuje i ispraća goste stojeći - s poštovanjem prema svetitelju koji je toga dana “glavni gost” u njegovoj kući.
Taj čin nije puka forma, već izraz duboke duhovne svesti - domaćin stoji pred svetiteljem kao u crkvi, na molitvi. To je njegov način da pokaže da se dan slave ne troši samo na gozbu, već i na duhovno bdijenje, u znak zahvalnosti i časti.
Ako je domaćin stariji i fizički ne može da izdrži ceo dan na nogama, tu svetu dužnost preuzima neko od mlađih - sin ili unuk. Tako se običaj prenosi i čuva, kao što se čuva i sama slava — od kolena do kolena.
Pored molitvenog dostojanstva, domaćin ima i praktičnu ulogu: brine o posluženju, o rasporedu gostiju, o tome da se svako oseća prijatno i dobrodošlo.
Njegov zadatak nije samo da nahrani, već i da ugošćuje duhom — da kroz reč, osmeh i toplinu pokaže da je hrišćanska ljubav ono što krasi svaku pravu slavu.
Na kraju dana, domaćin goste ispraća istom onom toplinom s kojom ih je dočekao, uz želju: "Da se dogodine opet sastanemo u zdravlju i veselju."
Tako se zatvara krug svetkovanja - molitvom, ljubavlju i zahvalnošću. Slava tada nije samo molitveno sećanje na svetitelja, već i živi dokaz da vera, gostoprimstvo i poštovanje još uvek žive u srpskom domu, onako kako su ih čuvali naši preci.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Deset godina rada udruženja koje spaja medicinu i duhovnost pokazalo je da je lečenje dar koji nosi svešteničku dimenziju.
Pred praznik Hristovog rođenja franjevac je ušao u karlovački zatvor, služio svetu misu i susreo dvanaestoricu ljudi koje naziva Isusovim malenima.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
Njegove čudotvorne mošti nalaze se na Krfu.
Vernici i ljudi dobre volje sada imaju priliku da učestvuju u izgradnji duhovnog centra koji će okupljati generacije.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Svi su žurili da stignu do svojih domova i pripreme posne specijalitete, jer je ovaj dan prilika za okupljanje porodice i obeležavanje slave, koju najveći broj pravoslavaca obeležava.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Deset godina rada udruženja koje spaja medicinu i duhovnost pokazalo je da je lečenje dar koji nosi svešteničku dimenziju.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
Pravoslavlje tugu ne smatra strašnom, ali pravi razliku između prolazne žalosti i beznadežnog očajanja koje prelazi u uninije, a to jeste greh.
Kada vera postane deo svakog postupka i odluke, ona prirodno privlači pažnju, ne zato što se ističe, već zato što se razlikuje.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
Finansijska odluka o pomoći u obnovi manastira u Srpskom Kovinu otvorila je priču o veri, istorijskom pamćenju i odnosu države i Crkve severno od Dunava.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
