Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, krsna slava nije samo običan porodični praznik - to je svetinja doma, dan kada se kroz gostoprimstvo i molitvu proslavlja zaštitnik porodice, svetac koji pred Gospodom zastupa dom i sve njegove ukućane. Zato svaki detalj slavskog dana, od dočeka gostiju do poslednje izgovorene rečenice pri ispraćaju, ima duboki smisao i simboliku.
Pravi domaćin gosta ne čeka u kući, već ga dočekuje pred pragom, nasmejan i svečano obučen. Taj trenutak susreta nije puka formalnost - to je susret ljubavi, poštovanja i radosti zajedništva.
Uz osmeh, domaćin izgovara reči dobrodošlice: "Dobro došli!"
Gosti odgovaraju čestitkom koja u sebi nosi blagoslov: "Srećna slava, domaćine, tebi i tvom domu, tvojim ukućanima na mnogo godina u zdravlju i veselju."
Na to domaćin uzvraća srdačno i blago: "Hvala, dobro došli, i vama neka Bog i (ime svetitelja) pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju.
Tek tada gosti prelaze prag doma, jer dom koji slavi slavu jeste mali hram, a domaćin toga dana stoji pred svetiteljem kao pred samim Bogom.
Jedan od najlepših i najdubljih običaja srpskog naroda jeste dvorenje slave. Toga dana domaćin ne sedi dok sveća gori. Gologlav, svečano obučen i vedrog izraza lica, on dočekuje i ispraća goste stojeći - s poštovanjem prema svetitelju koji je toga dana “glavni gost” u njegovoj kući.
Taj čin nije puka forma, već izraz duboke duhovne svesti - domaćin stoji pred svetiteljem kao u crkvi, na molitvi. To je njegov način da pokaže da se dan slave ne troši samo na gozbu, već i na duhovno bdijenje, u znak zahvalnosti i časti.
Ako je domaćin stariji i fizički ne može da izdrži ceo dan na nogama, tu svetu dužnost preuzima neko od mlađih - sin ili unuk. Tako se običaj prenosi i čuva, kao što se čuva i sama slava — od kolena do kolena.
Pored molitvenog dostojanstva, domaćin ima i praktičnu ulogu: brine o posluženju, o rasporedu gostiju, o tome da se svako oseća prijatno i dobrodošlo.
Njegov zadatak nije samo da nahrani, već i da ugošćuje duhom — da kroz reč, osmeh i toplinu pokaže da je hrišćanska ljubav ono što krasi svaku pravu slavu.
Na kraju dana, domaćin goste ispraća istom onom toplinom s kojom ih je dočekao, uz želju: "Da se dogodine opet sastanemo u zdravlju i veselju."
Tako se zatvara krug svetkovanja - molitvom, ljubavlju i zahvalnošću. Slava tada nije samo molitveno sećanje na svetitelja, već i živi dokaz da vera, gostoprimstvo i poštovanje još uvek žive u srpskom domu, onako kako su ih čuvali naši preci.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Iako hram tek dobija svoj oblik, vernici su ga ispunili molitvom i zajedništvom, dok je rukopoložen novi đakon, a po završetku služen pomen postradalim borcima u Odbrambeno-otadžbinskom ratu.
Posle duge i teške bolesti, upokojila se dugogodišnja članica redakcije Radija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke „Slovo ljubve“.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Kada se Crkva vređa, a duša ćuti – beseda o revnosti pokazuje kako pravednik postaje plamen koji ne gasne, već brani svetinju i spasava sebe.
Ajeti 46:2–4 iz sure El-Ahkaf postavljaju pitanje koje odzvanja kroz vekove: da li se danas klanjamo Bogu ili sopstvenim željama, moći i tehnologiji?
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Svi su žurili da stignu do svojih domova i pripreme posne specijalitete, jer je ovaj dan prilika za okupljanje porodice i obeležavanje slave, koju najveći broj pravoslavaca obeležava.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i brzu pripremu, idealan za sve ukućane, uz tajnu dodatne arome koja čini jelo neodoljivim na svakoj pravoslavnoj slavnoj trpezi.
Jednostavna za pripremu, a izgledom očarava — pravo iznenađenje za vaše goste i ponos svake domaćice koja s ljubavlju sprema slavsku trpezu.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
Kada se Crkva vređa, a duša ćuti – beseda o revnosti pokazuje kako pravednik postaje plamen koji ne gasne, već brani svetinju i spasava sebe.
U razgovoru sa svetogorskim monahom, hodočasnik otkriva kako post i strpljenje oblikuju duh, a istina Hrista daje snagu za životne izazove.
Od jeretika i vračeva do bezbožnih sveštenika – upozorenja ove podvižnice sa Krita potresaju verne i pozivaju na molitvu, pokajanje i život čistog srca.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Od jeretika i vračeva do bezbožnih sveštenika – upozorenja ove podvižnice sa Krita potresaju verne i pozivaju na molitvu, pokajanje i život čistog srca.
Prava molitva ne traži uvek mnogo reči, već čisto i ponizno srce.
Na opelu bivšeg košarkaša Mornara, pionira ovog sporta u Baru i uzornog hrišćanina, jeromonah Rafailo i vladika Pajsije govorili su o njegovoj veri, ljubavi prema porodici i neugasloj svetlosti koju je ostavio u zajednici.
