Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, krsna slava nije samo običan porodični praznik - to je svetinja doma, dan kada se kroz gostoprimstvo i molitvu proslavlja zaštitnik porodice, svetac koji pred Gospodom zastupa dom i sve njegove ukućane. Zato svaki detalj slavskog dana, od dočeka gostiju do poslednje izgovorene rečenice pri ispraćaju, ima duboki smisao i simboliku.
Pravi domaćin gosta ne čeka u kući, već ga dočekuje pred pragom, nasmejan i svečano obučen. Taj trenutak susreta nije puka formalnost - to je susret ljubavi, poštovanja i radosti zajedništva.
Uz osmeh, domaćin izgovara reči dobrodošlice: "Dobro došli!"
Gosti odgovaraju čestitkom koja u sebi nosi blagoslov: "Srećna slava, domaćine, tebi i tvom domu, tvojim ukućanima na mnogo godina u zdravlju i veselju."
Na to domaćin uzvraća srdačno i blago: "Hvala, dobro došli, i vama neka Bog i (ime svetitelja) pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju.
Tek tada gosti prelaze prag doma, jer dom koji slavi slavu jeste mali hram, a domaćin toga dana stoji pred svetiteljem kao pred samim Bogom.
Jedan od najlepših i najdubljih običaja srpskog naroda jeste dvorenje slave. Toga dana domaćin ne sedi dok sveća gori. Gologlav, svečano obučen i vedrog izraza lica, on dočekuje i ispraća goste stojeći - s poštovanjem prema svetitelju koji je toga dana “glavni gost” u njegovoj kući.
Taj čin nije puka forma, već izraz duboke duhovne svesti - domaćin stoji pred svetiteljem kao u crkvi, na molitvi. To je njegov način da pokaže da se dan slave ne troši samo na gozbu, već i na duhovno bdijenje, u znak zahvalnosti i časti.
Ako je domaćin stariji i fizički ne može da izdrži ceo dan na nogama, tu svetu dužnost preuzima neko od mlađih - sin ili unuk. Tako se običaj prenosi i čuva, kao što se čuva i sama slava — od kolena do kolena.
Pored molitvenog dostojanstva, domaćin ima i praktičnu ulogu: brine o posluženju, o rasporedu gostiju, o tome da se svako oseća prijatno i dobrodošlo.
Njegov zadatak nije samo da nahrani, već i da ugošćuje duhom — da kroz reč, osmeh i toplinu pokaže da je hrišćanska ljubav ono što krasi svaku pravu slavu.
Na kraju dana, domaćin goste ispraća istom onom toplinom s kojom ih je dočekao, uz želju: "Da se dogodine opet sastanemo u zdravlju i veselju."
Tako se zatvara krug svetkovanja - molitvom, ljubavlju i zahvalnošću. Slava tada nije samo molitveno sećanje na svetitelja, već i živi dokaz da vera, gostoprimstvo i poštovanje još uvek žive u srpskom domu, onako kako su ih čuvali naši preci.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Dok su vernici molili, jedan glas odjeknuo je hramom, izazvavši šok među prisutnima i državnim funkcionerima.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, dugo nisu imali dece, te se njeno rođenje smatra darom od Boga.
Jednostavna priprema i bogat ukus čine ih savršenim rešenjem za doručak ili večeru kada je potrebno nešto zasitno i domaće.
U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svi su žurili da stignu do svojih domova i pripreme posne specijalitete, jer je ovaj dan prilika za okupljanje porodice i obeležavanje slave, koju najveći broj pravoslavaca obeležava.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Dok su vernici molili, jedan glas odjeknuo je hramom, izazvavši šok među prisutnima i državnim funkcionerima.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, dugo nisu imali dece, te se njeno rođenje smatra darom od Boga.
U besedi za sredu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da svi narodi moraju stati pred Hrista, a ono što danas odlučimo o veri oblikuje večnu sudbinu svakog od nas.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Novog Bogoslova po starom i Blagovesti po novom kalendaru. Katolici slave Navještenje (Blagovesti), dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
