Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, krsna slava nije samo običan porodični praznik - to je svetinja doma, dan kada se kroz gostoprimstvo i molitvu proslavlja zaštitnik porodice, svetac koji pred Gospodom zastupa dom i sve njegove ukućane. Zato svaki detalj slavskog dana, od dočeka gostiju do poslednje izgovorene rečenice pri ispraćaju, ima duboki smisao i simboliku.
Pravi domaćin gosta ne čeka u kući, već ga dočekuje pred pragom, nasmejan i svečano obučen. Taj trenutak susreta nije puka formalnost - to je susret ljubavi, poštovanja i radosti zajedništva.
Uz osmeh, domaćin izgovara reči dobrodošlice: "Dobro došli!"
Gosti odgovaraju čestitkom koja u sebi nosi blagoslov: "Srećna slava, domaćine, tebi i tvom domu, tvojim ukućanima na mnogo godina u zdravlju i veselju."
Na to domaćin uzvraća srdačno i blago: "Hvala, dobro došli, i vama neka Bog i (ime svetitelja) pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju.
Tek tada gosti prelaze prag doma, jer dom koji slavi slavu jeste mali hram, a domaćin toga dana stoji pred svetiteljem kao pred samim Bogom.
Jedan od najlepših i najdubljih običaja srpskog naroda jeste dvorenje slave. Toga dana domaćin ne sedi dok sveća gori. Gologlav, svečano obučen i vedrog izraza lica, on dočekuje i ispraća goste stojeći - s poštovanjem prema svetitelju koji je toga dana “glavni gost” u njegovoj kući.
Taj čin nije puka forma, već izraz duboke duhovne svesti - domaćin stoji pred svetiteljem kao u crkvi, na molitvi. To je njegov način da pokaže da se dan slave ne troši samo na gozbu, već i na duhovno bdijenje, u znak zahvalnosti i časti.
Ako je domaćin stariji i fizički ne može da izdrži ceo dan na nogama, tu svetu dužnost preuzima neko od mlađih - sin ili unuk. Tako se običaj prenosi i čuva, kao što se čuva i sama slava — od kolena do kolena.
Pored molitvenog dostojanstva, domaćin ima i praktičnu ulogu: brine o posluženju, o rasporedu gostiju, o tome da se svako oseća prijatno i dobrodošlo.
Njegov zadatak nije samo da nahrani, već i da ugošćuje duhom — da kroz reč, osmeh i toplinu pokaže da je hrišćanska ljubav ono što krasi svaku pravu slavu.
Na kraju dana, domaćin goste ispraća istom onom toplinom s kojom ih je dočekao, uz želju: "Da se dogodine opet sastanemo u zdravlju i veselju."
Tako se zatvara krug svetkovanja - molitvom, ljubavlju i zahvalnošću. Slava tada nije samo molitveno sećanje na svetitelja, već i živi dokaz da vera, gostoprimstvo i poštovanje još uvek žive u srpskom domu, onako kako su ih čuvali naši preci.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
U besedi za Nedelju bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja moć razvezuje najteže okove i vraća izgubljeni mir duši.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svi su žurili da stignu do svojih domova i pripreme posne specijalitete, jer je ovaj dan prilika za okupljanje porodice i obeležavanje slave, koju najveći broj pravoslavaca obeležava.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
U besedi za Nedelju bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja moć razvezuje najteže okove i vraća izgubljeni mir duši.
Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok nisu odobravali strast, ali nisu ni osuđivali čoveka - njihova poruka iz 6. veka razbija današnje krajnosti i otkriva put o kome se retko govori.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Pravoslavna duhovnost uči da se zlo ne pobeđuje zlom, već dobrim, i da se istinska pobeda ne ostvaruje nad drugim čovekom, već nad sobom.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok nisu odobravali strast, ali nisu ni osuđivali čoveka - njihova poruka iz 6. veka razbija današnje krajnosti i otkriva put o kome se retko govori.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Sveštenik Bojan Krstanović ukazuje da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
