Ajeti 46:2–4 iz sure El-Ahkaf postavljaju pitanje koje odzvanja kroz vekove: da li se danas klanjamo Bogu ili sopstvenim željama, moći i tehnologiji?
U knjizi “The Qur’an – 365 Selections for Daily Reading”, za 9. novembar pred čitaocem se otvaraju stihovi iz sure El-Ahkaf (46:2–4) — snažan podsjetnik na Božiju svemoć, mudrost i potpunu vlast nad stvaranjem. Ovi ajeti nose ton polemike sa onima koji poriču objavu, podsećajući ih da nijedno stvorenje, pa ni njihova umišljena božanstva, nema udela u stvaranju svemira. U njima se ogleda i poziv na razmišljanje: svaka lažna sigurnost, svaka iluzija moći i samodovoljnosti ruši se pred činjenicom da sve što postoji ima svoj izvor, smisao i kraj — i da je jedini Stvoritelj i Zakonodavac Alah, Silni i Mudri.
46:2 „Knjigu objavljuje Alah, Silni i Mudri!“
Ovi ajeti iz sure El-Ahqāf predstavljaju duboku teološku i intelektualnu pouku o prirodi Božanske objave i ljudske odgovornosti pred istinom. Kada Alah kaže: „Knjigu objavljuje Alah, Silni i Mudri“, u prvi plan stavlja se izvor Kurana — Onaj koji je savršen u moći i savršen u mudrosti. Time se verniku pokazuje da je Kuran ne samo tekst učenja, već i živa objava Božanskog reda u svetu.
U trećem ajetu, podsećanje da su „nebesa i Zemlja stvoreni mudro i do roka određenog“ usmerava ljudsku svest ka prolaznosti svega stvorenog: ništa nije slučajno, ali ništa nije večno osim Njega. Svaka epoha, svaka civilizacija i svako ljudsko biće ima svoj rok — a taj rok nije u rukama čoveka.
Četvrti ajet postavlja izazov svakom obliku širka, duhovne zablude koja daje božanska svojstva stvorenjima. U pitanju „Šta mislite o onima koje mimo Allaha molite?“ krije se ne samo kritika idolopoklonstva nego i poziv na racionalno preispitivanje: gde su dokazi, gde je stvoriteljska moć onih kojima se klanjate? Time Kur’an razbija granicu između vere i razuma, pokazujući da istinska vera ne traži slepo prihvatanje, već spoznaju i predanost istini.
Poruka sure El-Ahkaf odzvanja i u savremenom svetu prepunom lažnih idola: moći, novca, tehnologije i ega. Ona nas podseća da sve što je stvoreno ima svoje granice, ali da granica nema samo Božija mudrost. I dok nevernici, kako kaže ajet, „okreću glave“, vernik u svakom Božijem znaku vidi poziv na pokajanje, veru i zahvalnost — jer samo onaj ko spozna izvor postojanja može hodati svetom sa smirajem srca i jasnoćom uma.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
Ajeti 44:7-14 pokazuju razliku između ljudi koji priznaju Božiju vlast i onih koji se igraju istinom, i podsećaju na odgovornost pred Gospodarom.
Ajeti iz sure Al Jāthiyah 45:2-6 pozivaju vernike da kroz smenu dana i noći, životinje, kišu i vetrove prepoznaju očigledne dokaze Božje prisutnosti i mudrosti, nudeći put ka dubljem razumevanju.
Ajeti 45:12-15 iz sure Al-Ghashiya otkrivaju kako zahvalnost, oprost i moralna odgovornost mogu promeniti vaš pogled na svet i oblikovati vašu sudbinu.
Sura El Gašije upozorava na ruganje Božijim rečima i prolaznost Zemlje, ali ujedno pokazuje kako zahvalnost i vera vode unutrašnjem miru i sigurnosti.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Ajeti 61:1–3 upozoravaju da reči bez dela gube smisao i pozivaju vernike na iskrenost, doslednost i svakodnevnu praksu vere.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
