Ajeti 45:12-15 iz sure Al-Ghashiya otkrivaju kako zahvalnost, oprost i moralna odgovornost mogu promeniti vaš pogled na svet i oblikovati vašu sudbinu.
U svakodnevnom životu često zaboravljamo koliko su blagodati koje nas okružuju dar od Stvoritelja. Ajeti iz sure Al-Ghashiya (45:12-15), izdvojeni za 7. novembar u knjizi The Qur'an – 365 Selections For Daily Reading, podsećaju nas na univerzalnu mudrost i praktične pouke koje islam pruža u vezi sa zahvalnošću, moralom i odgovornošću. Oni nas vode kroz razmišljanje o prirodnim resursima, međuljudskim odnosima i ličnoj odgovornosti za dela koja činimo, naglašavajući povezanost čoveka sa Stvoriteljem i svetom oko njega.
45:12 Alah vam daje da se morem koristite, da bi lađe, voljom Njegovom, po njemu plovile, da biste mogli tražiti blagodati Njegove i da biste bili zahvalni.
45:13 I daje vam da se koristite onim što je na nebesima i onim što je na Zemlji; sve je od Njega. To su, zaista, pouke za ljude koji razmišljaju.
45:14 Reci vernicima da oproste onima koji ne očekuju Alahove dane u kojima će On nagraditi ljude za ono što su radili.
45:15 Onaj koji čini dobro — sebi ga čini; a onaj koji radi zlo — radi protiv sebe; a na kraju ćete se Gospodaru svome vratiti.
Ovi ajeti nose višeslojnu poruku. Prvo, kroz ajete 45:12-13, Kur'an nas podseća na blagodati prirode i resursa: more koje omogućava trgovinu i putovanja, Zemlju i nebesa koja ljudima služe za život i iskušavanje. Islam ovde uči da svaka mogućnost koju čovek koristi – od putovanja do istraživanja sveta – dolazi voljom Alaha i predstavlja priliku za zahvalnost i promišljanje. Zahvalnost, u islamskom kontekstu, nije samo reč, nego stav srca i delovanje kroz pravilno korišćenje darova koje smo dobili.
Ajeti 45:14-15, s druge strane, upućuju na moralni i etički aspekt ljudskog života. Muslimanskim vernicma se nalaže da oproste one koji ne razmišljaju o Božijim danima nagrade, čime se podstiče strpljenje i saosećanje u međuljudskim odnosima. Istovremeno, Kur'an jasno naglašava princip odgovornosti: dobra dela su korist samom činiocu, dok zlo deluje protiv njega samog. Konačna poruka je univerzalna – svi se vraćamo Gospodaru, a život je test u kojem se ogledaju naša dela, zahvalnost i sposobnost opraštanja.
Iz svega ovoga može se zaključiti da Islam harmonizuje prirodni, društveni i duhovni svet: čovek koristi resurse sveta, razvija saosećanje prema drugima i vodi život u skladu s Božijom voljom, svesno prihvatajući odgovornost za svoja dela. Ovo je podsetnik da su zahvalnost, razmišljanje i moralna odgovornost stalno povezani u islamskom učenju, čineći svaki trenutak života prilikom za duhovni i etički rast.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Poslednjih vekova ljudi su tražili odgovore koji mogu razbiti podele, učvrstiti veru i doneti istinsku duhovnu snagu. Saznajte šta vekovima inspiriše islamske vernike i kako ovu poruku možete primeniti u svom svakodnevnom životu.
Ajet 42:15 sura Eš-Šura nas uči kako istrajati u veri, poštovati različitosti i ostati smiren čak i pod pritiskom okoline.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
Ajeti 44:7-14 pokazuju razliku između ljudi koji priznaju Božiju vlast i onih koji se igraju istinom, i podsećaju na odgovornost pred Gospodarom.
Ajeti iz sure Al Jāthiyah 45:2-6 pozivaju vernike da kroz smenu dana i noći, životinje, kišu i vetrove prepoznaju očigledne dokaze Božje prisutnosti i mudrosti, nudeći put ka dubljem razumevanju.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.
Crkva na bolest ne gleda isključivo kroz prizmu tela, već čoveka posmatra kao jedinstvo telesnog i duhovnog.
Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.
Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Svaka skrivena misao i odluka oblikuje život. Kada nestanu svedoci, istina izlazi na videlo i otvara put za unutrašnju snagu.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
Ajet 2:256 iz sure El-Bekare jasno pokazuje da prava vera dolazi iz slobodnog srca i razuma – lekcija koja menja pogled na duhovni izbor i međuljudske odnose.
Restauracija u rimskoj svetinji pretvorila se u političko-crkveni obračun, nakon što su vernici i javnost u nebeskom liku prepoznali savremenu vlast.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Svaka skrivena misao i odluka oblikuje život. Kada nestanu svedoci, istina izlazi na videlo i otvara put za unutrašnju snagu.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Mitropolit kruševački David rukopoložio je đakona Ivana Petronijevića u sveštenički čin.
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
