Ajeti 45:12-15 iz sure Al-Ghashiya otkrivaju kako zahvalnost, oprost i moralna odgovornost mogu promeniti vaš pogled na svet i oblikovati vašu sudbinu.
U svakodnevnom životu često zaboravljamo koliko su blagodati koje nas okružuju dar od Stvoritelja. Ajeti iz sure Al-Ghashiya (45:12-15), izdvojeni za 7. novembar u knjizi The Qur'an – 365 Selections For Daily Reading, podsećaju nas na univerzalnu mudrost i praktične pouke koje islam pruža u vezi sa zahvalnošću, moralom i odgovornošću. Oni nas vode kroz razmišljanje o prirodnim resursima, međuljudskim odnosima i ličnoj odgovornosti za dela koja činimo, naglašavajući povezanost čoveka sa Stvoriteljem i svetom oko njega.
45:12 Alah vam daje da se morem koristite, da bi lađe, voljom Njegovom, po njemu plovile, da biste mogli tražiti blagodati Njegove i da biste bili zahvalni.
45:13 I daje vam da se koristite onim što je na nebesima i onim što je na Zemlji; sve je od Njega. To su, zaista, pouke za ljude koji razmišljaju.
45:14 Reci vernicima da oproste onima koji ne očekuju Alahove dane u kojima će On nagraditi ljude za ono što su radili.
45:15 Onaj koji čini dobro — sebi ga čini; a onaj koji radi zlo — radi protiv sebe; a na kraju ćete se Gospodaru svome vratiti.
Ovi ajeti nose višeslojnu poruku. Prvo, kroz ajete 45:12-13, Kur'an nas podseća na blagodati prirode i resursa: more koje omogućava trgovinu i putovanja, Zemlju i nebesa koja ljudima služe za život i iskušavanje. Islam ovde uči da svaka mogućnost koju čovek koristi – od putovanja do istraživanja sveta – dolazi voljom Alaha i predstavlja priliku za zahvalnost i promišljanje. Zahvalnost, u islamskom kontekstu, nije samo reč, nego stav srca i delovanje kroz pravilno korišćenje darova koje smo dobili.
Ajeti 45:14-15, s druge strane, upućuju na moralni i etički aspekt ljudskog života. Muslimanskim vernicma se nalaže da oproste one koji ne razmišljaju o Božijim danima nagrade, čime se podstiče strpljenje i saosećanje u međuljudskim odnosima. Istovremeno, Kur'an jasno naglašava princip odgovornosti: dobra dela su korist samom činiocu, dok zlo deluje protiv njega samog. Konačna poruka je univerzalna – svi se vraćamo Gospodaru, a život je test u kojem se ogledaju naša dela, zahvalnost i sposobnost opraštanja.
Iz svega ovoga može se zaključiti da Islam harmonizuje prirodni, društveni i duhovni svet: čovek koristi resurse sveta, razvija saosećanje prema drugima i vodi život u skladu s Božijom voljom, svesno prihvatajući odgovornost za svoja dela. Ovo je podsetnik da su zahvalnost, razmišljanje i moralna odgovornost stalno povezani u islamskom učenju, čineći svaki trenutak života prilikom za duhovni i etički rast.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Poslednjih vekova ljudi su tražili odgovore koji mogu razbiti podele, učvrstiti veru i doneti istinsku duhovnu snagu. Saznajte šta vekovima inspiriše islamske vernike i kako ovu poruku možete primeniti u svom svakodnevnom životu.
Ajet 42:15 sura Eš-Šura nas uči kako istrajati u veri, poštovati različitosti i ostati smiren čak i pod pritiskom okoline.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
Ajeti 44:7-14 pokazuju razliku između ljudi koji priznaju Božiju vlast i onih koji se igraju istinom, i podsećaju na odgovornost pred Gospodarom.
Ajeti iz sure Al Jāthiyah 45:2-6 pozivaju vernike da kroz smenu dana i noći, životinje, kišu i vetrove prepoznaju očigledne dokaze Božje prisutnosti i mudrosti, nudeći put ka dubljem razumevanju.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Ajeti 61:1–3 upozoravaju da reči bez dela gube smisao i pozivaju vernike na iskrenost, doslednost i svakodnevnu praksu vere.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
