Ajeti 45:12-15 iz sure Al-Ghashiya otkrivaju kako zahvalnost, oprost i moralna odgovornost mogu promeniti vaš pogled na svet i oblikovati vašu sudbinu.
U svakodnevnom životu često zaboravljamo koliko su blagodati koje nas okružuju dar od Stvoritelja. Ajeti iz sure Al-Ghashiya (45:12-15), izdvojeni za 7. novembar u knjizi The Qur'an – 365 Selections For Daily Reading, podsećaju nas na univerzalnu mudrost i praktične pouke koje islam pruža u vezi sa zahvalnošću, moralom i odgovornošću. Oni nas vode kroz razmišljanje o prirodnim resursima, međuljudskim odnosima i ličnoj odgovornosti za dela koja činimo, naglašavajući povezanost čoveka sa Stvoriteljem i svetom oko njega.
45:12 Alah vam daje da se morem koristite, da bi lađe, voljom Njegovom, po njemu plovile, da biste mogli tražiti blagodati Njegove i da biste bili zahvalni.
45:13 I daje vam da se koristite onim što je na nebesima i onim što je na Zemlji; sve je od Njega. To su, zaista, pouke za ljude koji razmišljaju.
45:14 Reci vernicima da oproste onima koji ne očekuju Alahove dane u kojima će On nagraditi ljude za ono što su radili.
45:15 Onaj koji čini dobro — sebi ga čini; a onaj koji radi zlo — radi protiv sebe; a na kraju ćete se Gospodaru svome vratiti.
Ovi ajeti nose višeslojnu poruku. Prvo, kroz ajete 45:12-13, Kur'an nas podseća na blagodati prirode i resursa: more koje omogućava trgovinu i putovanja, Zemlju i nebesa koja ljudima služe za život i iskušavanje. Islam ovde uči da svaka mogućnost koju čovek koristi – od putovanja do istraživanja sveta – dolazi voljom Alaha i predstavlja priliku za zahvalnost i promišljanje. Zahvalnost, u islamskom kontekstu, nije samo reč, nego stav srca i delovanje kroz pravilno korišćenje darova koje smo dobili.
Ajeti 45:14-15, s druge strane, upućuju na moralni i etički aspekt ljudskog života. Muslimanskim vernicma se nalaže da oproste one koji ne razmišljaju o Božijim danima nagrade, čime se podstiče strpljenje i saosećanje u međuljudskim odnosima. Istovremeno, Kur'an jasno naglašava princip odgovornosti: dobra dela su korist samom činiocu, dok zlo deluje protiv njega samog. Konačna poruka je univerzalna – svi se vraćamo Gospodaru, a život je test u kojem se ogledaju naša dela, zahvalnost i sposobnost opraštanja.
Iz svega ovoga može se zaključiti da Islam harmonizuje prirodni, društveni i duhovni svet: čovek koristi resurse sveta, razvija saosećanje prema drugima i vodi život u skladu s Božijom voljom, svesno prihvatajući odgovornost za svoja dela. Ovo je podsetnik da su zahvalnost, razmišljanje i moralna odgovornost stalno povezani u islamskom učenju, čineći svaki trenutak života prilikom za duhovni i etički rast.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Poslednjih vekova ljudi su tražili odgovore koji mogu razbiti podele, učvrstiti veru i doneti istinsku duhovnu snagu. Saznajte šta vekovima inspiriše islamske vernike i kako ovu poruku možete primeniti u svom svakodnevnom životu.
Ajet 42:15 sura Eš-Šura nas uči kako istrajati u veri, poštovati različitosti i ostati smiren čak i pod pritiskom okoline.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
Ajeti 44:7-14 pokazuju razliku između ljudi koji priznaju Božiju vlast i onih koji se igraju istinom, i podsećaju na odgovornost pred Gospodarom.
Ajeti iz sure Al Jāthiyah 45:2-6 pozivaju vernike da kroz smenu dana i noći, životinje, kišu i vetrove prepoznaju očigledne dokaze Božje prisutnosti i mudrosti, nudeći put ka dubljem razumevanju.
Bez skupih sastojaka i dugog kuvanja, ova neobična poslastica bila je doručak u danima kada je bio dozvoljen beli mrs.
Niko od ljudi nije savršen i niko ne može drugome pružiti sve ono za čim njegovo srce čezne.
Sedmi Festival manastirskih proizvoda održan je 19. i 20. septembra ispred Hrama Svetog Save, gde su posetioci mogli da upoznaju rad monaških zajednica i da na jednom mestu vide njihove brojne proizvode.
Paroh podgorički govorio je o darovima koje čovek prima od Boga, odgovornosti koju oni nose, ali i o strahu koji ne sme da postane stanje iz kojeg čovek više ne vidi sopstvene mogućnosti.
U besedi iz 1964. svetitelj otkriva duboko značenje praznika i objašnjava kakvu vezu imaju Presveta Bogomajka, Hristova pobeda nad smrću, Sveto Pričešće i čovekov put ka spasenju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pojam koji se često vezuje za sukobe i nasilje vekovima izaziva rasprave, ali islamska tradicija o njemu govori mnogo složenije nego što se često prikazuje.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Kratka rečenica kojom muslimani počinju mnoge svakodnevne aktivnosti nosi duboko duhovno značenje i podseća vernike na Božju milost, pomoć i blagoslov.
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Sedmi Festival manastirskih proizvoda održan je 19. i 20. septembra ispred Hrama Svetog Save, gde su posetioci mogli da upoznaju rad monaških zajednica i da na jednom mestu vide njihove brojne proizvode.
Reč greh dolazi od starog biblijskog izraza koji doslovno znači "promašiti cilj" ili pogrešiti put.
Iako krsni znak predstavlja univerzalni simbol hrišćanske vere, način na koji se vernici osenjuju njime razlikuje se među hrišćanskim tradicijama.
Među sabranim narodom bilo je dosta bolesnih i nemoćnih, koji su u ovu svetinju došli na molitvu.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Malu Gospojinu, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Kodrat. Katolička crkva obeležava Svetog apostola Mateja, dok Jevreji danas obeležavaju Jom Kipur, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kada je imala tri godine, roditelji su je, prema zavetu, odveli u Jerusalimski hram.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
