Paroh podgorički govorio je o darovima koje čovek prima od Boga, odgovornosti koju oni nose, ali i o strahu koji ne sme da postane stanje iz kojeg čovek više ne vidi sopstvene mogućnosti.
Strah, sumnja u sopstvene mogućnosti i osećaj da ono što nam je dato nije dovoljno lako mogu da zaustave čoveka. Jevanđelska priča o talantima, međutim, otkriva drugačiji put: svaki dar koji smo primili ujedno je i poziv na odgovornost, a trenutak kada pomislimo da više ništa ne možemo može postati početak novog duhovnog uzrastanja.
U 16. nedelju po Duhovima, na dan kada Crkva proslavlja Svetog mučenika Sozonta i pretprazništvo Rođenja Presvete Bogorodice, u Crkvi Svetog Georgija pod Goricom liturgiju je služio paroh podgorički protojerej-stavrofor Gojko Perović, uz sasluženje bratstva ovog svetog hrama i molitveno učešće brojnih vernika.
Po pročitanom Jevanđelju sabranima se obratio otac Gojko Perović, govoreći o tome kako jevanđelske pouke čoveku neprestano otkrivaju nova i dublja značenja života i vere.
Otac Gojko je ukazao na to da se jevanđelska reč na nedeljnim liturgijama čita i tumači pre pristupanja svetoj tajni pričešća. Tokom vekova, kako je rekao, umnožavali su se slojevi tumačenja Svetog pisma, ali i teškoće savremenog čoveka da razume njegovu poruku.
- Na nedjeljnim liturgijama, baš u ovo vrijeme, prije nego što dođe do one najveće tajne zbog koje se sabiramo, a to je tajna Gospodnje trpeze i svetoga pričešća, čitamo riječ Božiju i poučavamo se njenim značenjima. A u ovih dvije hiljade godina crkvene istorije, ti su se slojevi tumačenja i značenja namnožili, ali su se namnožile i muke nerazumijevanja, tako da današnji moderni čovjek mnogo teže razumije uopšte smisao Crkve i Svetog pisma nego što ga je razumio čovjek u prva tri vijeka. Spram muka dolazi i lijek.
Upravo u tome otac Gojko vidi jednu od važnih uloga jevanđelske pouke. Čovek nije pozvan da se zaustavi na onome što mu je odmah vidljivo, već da kroz veru, strpljenje i duhovno sazrevanje otkriva dublji smisao događaja i sopstvenog života.
- Crkva nas kroz ove jevanđelske pouke usmjerava na to da nam Bog otkriva neke istine koje se na prvi pogled ne mogu vidjeti, za koje treba strpljenje, za koje treba da čovjek malo sazri da bi vidio i otkrio pravu tajnu onoga što mu se dešava.
Jevanđelske priče, prema njegovim rečima, ne iscrpljuju se jednim tumačenjem. Čak i kada čovek poveruje da je razumeo njihovu poruku, pred njim može da se otvori novi sloj značenja.
- Tako i ove jevanđelske priče, braćo i sestre, nas uče da, kad iscrpiš jedan smisao značenja i misliš da više ti ništa ne može tu novo da se otkrije, tek te čeka novi razred i nova nauka. To se Bog s nama ne šali, braćo i sestre, nego nam otkriva da, kad nestanu tvoje moći i kad misliš da baš više ništa ne možeš, e da vidiš šta sve možeš. Nije to igra mačke i miša, to je igra otkrivanja i uzrastanja u novoj istini - besedio je otac Gojko.
U tim rečima posebno mesto zauzima trenutak ljudske slabosti. Ono što čovek doživi kao kraj svojih mogućnosti može postati trenutak u kojem će otkriti da njegove snage ipak nisu iscrpljene.
Govoreći o jevanđelskoj priči o talantima, otac Gojko Perović podsetio je da njena poruka nije ograničena samo na sposobnosti i darove koje čovek poseduje. U njenoj osnovi nalazi se svest da je sve što imamo primljeno kao dar.
- Ovo je priča o tome da nam je sve dodato i da nema nikoga među nama kome nije sve poklonjeno. Mi smo, ovakvi kakvi smo, poklonjeni sami sebi od Boga. Bog nam je poklonio nas same i sve što imamo, i sve čime bismo se sad možda mogli pohvaliti, i sve na šta bismo se mogli osloniti, sve nam je to poklonjeno.
Takva svest o darovima koje smo primili ne vodi čoveka pasivnosti. Naprotiv, ako nam je nešto povereno, onda za to postoji i odgovornost.
Zato je priča o talantima, kako je objasnio, istovremeno poruka protiv očajanja, ali i protiv ljenosti.
- Čuva nas ova priča od neke depresije, ali nas čuva i od neke ljenosti. Ako je ovo što imamo dato, ako ti je ovo dao neki poslodavac, neki šef, neki nastavnik, kao neki domaći zadatak, onda nemaš pravo da ležiš ili da spavaš cijeli dan i da kažeš, ma to će neko drugi ili ja to ne mogu. Čim ti je dato, znači da možeš. Pozabavi se sobom. Čim ti je dato, znači da možeš. Ova nas priča čuva i od straha.
Poseban deo besede bio je posvećen strahu. Otac Gojko nije govorio o strahu kao osećanju koje čovek može jednostavno da ukloni, već o opasnosti da strah postane trajno stanje koje upravlja njegovim životom.
- Normalno je da se bojimo, ali nije normalno da nas taj strah obuzima i da to bude neko naše prirodno stanje. Ova nas priča čuva od neke negativne neizvjesnosti i upućuje da na početku i na kraju budemo prepušteni volji Božijoj - zaključio je u besedi otac Gojko.
Jevanđelska priča o talantima tako pred čoveka postavlja jednostavno, ali zahtevno pitanje: šta činimo sa onim što nam je povereno? Poruka oca Gojka Perovića jeste da dar ne treba posmatrati kao razlog za poređenje sa drugima niti kao teret pred kojim treba ustuknuti. Ono što nam je dato poziva nas na trud, odgovornost i poverenje u Boga.
Po završetku svete službe Božije, zajedničarenje sveštenoslužitelja i parohijana nastavljeno je u Svetogeorgijevskom domu.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
U besedi za 16. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega je spasenje ljudi za Gospoda bilo poput hrane bez koje ne može da bude.
U besedi za ponedeljak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava nerazdeljivo jedinstvo Oca i Sina i pokazuje koliko je duboka razlika između ljubavi koja sjedinjuje i volje koja traži svoje.
Paroh podgorički govorio je o darovima koje čovek prima od Boga, odgovornosti koju oni nose, ali i o strahu koji ne sme da postane stanje iz kojeg čovek više ne vidi sopstvene mogućnosti.
U besedi iz 1964. godine svetitelj otkriva duboko značenje praznika i objašnjava kakvu vezu imaju Presveta Bogomajka, Hristova pobeda nad smrću, Sveto Pričešće i čovekov put ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Malu Gospojinu, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Kodrat. Katolička crkva obeležava Svetog apostola Mateja, dok Jevreji danas obeležavaju Jom Kipur, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
U besedi za ponedeljak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava nerazdeljivo jedinstvo Oca i Sina i pokazuje koliko je duboka razlika između ljubavi koja sjedinjuje i volje koja traži svoje.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od Marije i Ane do Sare, Eve i Marte, ova imena povezana su sa važnim ženama iz Svetog pisma i pravoslavnog predanja, a iza svakog od njih stoji drugačija biblijska priča.
Čudo koje je Hristos učinio na svadbi u Kani Galilejskoj krije važnu pouku za supružnike
Krstovi, ikone i crkveni barjaci predvode vernike u molitvi, ali iza ovog prizora stoji tradicija čije korene nalazimo još u Svetom pismu.
Bio je među Hristovim učenicima, a zatim je kockom izabran da zauzme mesto izdajnika Jude.
Među sabranim narodom bilo je dosta bolesnih i nemoćnih, koji su u ovu svetinju došli na molitvu.
Bratstvo Sabornog hrama poziva vernike na večernje bogosluženje 18. septembra, uoči praznika Čuda Svetog arhangela Mihaila u Honi, dok će sutradan biti služena sveta liturgija.
Tokom pokloničkog putovanja kroz Srbiju, ruski arhijerej sa sveštenstvom posetio je jednu od najznačajnijih svetinja Srpske pravoslavne crkve i poklonio se njenim svetinjama.
Na imanju poznate srpske porodice okupili su se vernici, a tokom svečane službe rukopoložen je novi đakon i dodeljeno crkveno priznanje.
Reč greh dolazi od starog biblijskog izraza koji doslovno znači "promašiti cilj" ili pogrešiti put.
Iako krsni znak predstavlja univerzalni simbol hrišćanske vere, način na koji se vernici osenjuju njime razlikuje se među hrišćanskim tradicijama.
Među sabranim narodom bilo je dosta bolesnih i nemoćnih, koji su u ovu svetinju došli na molitvu.
Služenje Bogu ne znači samo oblačenje svetih odeždi i nežno recitovanje refrena akatista, istakao je otac Andrej.
Reč greh dolazi od starog biblijskog izraza koji doslovno znači "promašiti cilj" ili pogrešiti put.
Među sabranim narodom bilo je dosta bolesnih i nemoćnih, koji su u ovu svetinju došli na molitvu.
"Pomaže Bog“ nije samo forma pozdravljanja pri susretu sa drugim čovekom, već izraz koji ima dublje značenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
