Sveti oci različito tumače šta će se dogoditi sa celokupnom tvorevinom u večnosti. Pitanje da li životinje imaju mesto u budućem životu povezano je i sa učenjem o ljudskoj duši, molitvi i odnosu prema Božjim stvorenjima.
Ljubav prema psu ili mački za mnoge ljude ne svodi se samo na brigu o njihovom zdravlju i svakodnevnim potrebama. Ona otvara i pitanje šta se sa voljenim kućnim ljubimcem događa posle smrti. Da li životinje imaju dušu? Postoji li nada da će biti deo večnog života? Mogu li se pravoslavni hrišćani moliti za njih? Odgovori na ova pitanja zasnivaju se na Svetom pismu i tumačenjima svetih otaca, ali na neka od njih ne postoji konačan odgovor.
1. Da li samo čovek ima dušu?
Ne. Dušu ima sve što je živo, čak i biljke. Međutim, za razliku od ljudske duše, duša životinja i biljaka nije samostalno biće odvojeno od tela. Takvo mišljenje zastupa Sveti Vasilije Veliki u svom tumačenju Šestodneva: „Pošto, prema Svetom pismu, duša svakog živog bića predstavlja njegovu krv (3. Mojsijeva 17, 11), a zgrušana krv se obično pretvara u meso, dok se raspadnuto meso vraća u zemlju, sasvim je opravdano reći da je duša stoke nešto zemaljsko.“
Ovde se pod dušom podrazumeva ono što oživljava telo životinje ili biljke, čini ga živim i razlikuje ga od nežive prirode.
2. Znači li to da nema razlike između životinje i čoveka?
Neki sveti oci razlikovali su u čoveku duh, dušu i telo. Pritom se duh i duša obično ne posmatraju kao zasebna bića, već kao različiti delovi ljudske duše.
Prema tom tumačenju, duša je načelo koje oživljava telo, kao što duša životinje oživljava njeno telo. Duh je viši deo ljudske duše koji čoveku omogućava da opšti sa Bogom i drugim ljudima.
Upravo duh razlikuje čoveka od ostatka tvorevine i, prema ovom teološkom tumačenju, povezuje se sa besmrtnošću ljudske duše. Zahvaljujući duhu, čovek može da vodi duhovni život, odlazi u hram, učestvuje u svetim tajnama Crkve i moli se. Životinje nemaju duh u ovom smislu, pa se zato ne mogu izjednačavati sa čovekom.
3. Hoće li životinje učestvovati u večnom životu?
Sveto pismo ne daje neposredan odgovor na ovo pitanje, a mesta koja bi se mogla odnositi na njega sveti oci tumače na različite načine.
Apostol Pavle ovako govori o budućem stanju sveta: „Jer znamo da sva tvar zajedno uzdiše i tuži s nama do sada. A ne samo ona, nego i mi koji novinu Duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući posinjenje i izbavljenje telu svojemu. Jer se nadom spasosmo“ (Rimljanima 8, 22-24).
Sveti oci različito tumače ove reči. Blaženi Avgustin smatra da se izraz „tvar“ odnosi samo na ljude, dok Sveti Simeon Novi Bogoslov u njemu vidi nagoveštaj obnove čitavog sveta. Šta će se zaista dogoditi ostaje tajna.
Shutterstock/Standret
Ljubav prema psu ili mački za mnoge ljude ne svodi se samo na brigu o njihovom zdravlju i svakodnevnim potrebama, nego otvara i pitanje šta se sa voljenim kućnim ljubimcem događa posle smrti
4. Da li je pas nečista životinja?
U Starom zavetu postojala je podela na čiste i nečiste životinje. Nečiste životinje nisu se smele jesti niti prinositi na žrtvu. U ovu kategoriju spadali su i psi i mačke. Osim toga, psi su u starozavetnoj jevrejskoj tradiciji povezivani sa paganstvom.
U hrišćanstvu se ova starozavetna podela ne primenjuje kao obavezujuće versko pravilo. Apostolski sabor u Jerusalimu, održan oko 51. godine, utvrdio je da se od obraćenika iz mnogoboštva ne zahteva potpuno držanje Mojsijevog zakona.
Možemo, ali ne na isti način na koji se molimo za ljude. Prema teološkom stanovištu izloženom u ovom tekstu, životinje nisu stvorene po liku Božjem i nemaju besmrtnu dušu kao čovek. Zato se za njih ne molimo za spasenje i večni život na isti način kao za ljude.
Međutim, kada se životinja razboli, možemo se svojim rečima obratiti Gospodu i zamoliti Ga da joj podari zdravlje. Takva molitva nije zabranjena.
6. Kako treba da se odnosimo prema životinjama?
Prema životinjama treba da se odnosimo s ljubavlju i pažnjom, kao prema svim Božjim stvorenjima, u kojima se ogleda Njegova dobrota i lepota. Ipak, ljubav prema životinjama ne može se izjednačiti sa ljubavlju prema Bogu i ljudima.
Ova razlika može se približiti poređenjem ljubavi prema dragim predmetima, čak i onima koji za nas imaju veliku sentimentalnu vrednost, sa ljubavlju prema deci. Čovek može da se odrekne životinje radi dobrobiti drugog čoveka, ali ne bi trebalo da ugrožava čoveka radi životinje.
"A Isus mu reče: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. O ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci" (Matej 22, 37-40).
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Sveti oci različito tumače šta će se dogoditi sa celokupnom tvorevinom u večnosti. Pitanje da li životinje imaju mesto u budućem životu povezano je i sa učenjem o ljudskoj duši, molitvi i odnosu prema Božjim stvorenjima.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Sveti oci različito tumače šta će se dogoditi sa celokupnom tvorevinom u večnosti. Pitanje da li životinje imaju mesto u budućem životu povezano je i sa učenjem o ljudskoj duši, molitvi i odnosu prema Božjim stvorenjima.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
