Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Mnogi ljudi su se bar jednom zapitali kako životinje prepoznaju dobrotu kod čoveka. Zašto se pas bez straha približi nekome koga prvi put vidi, zašto ptica mirno sleti u blizinu nekoga, a divlja životinja ponekad pokaže poverenje prema čoveku koji joj ne nanosi strah? Odgovor na ovo pitanje jedna pouka starca Pajsija Svetogorca ne traži u onome što se kod čoveka vidi spolja, već u stanju njegove duše.
Starac Pajsije govorio je da životinje osećaju čovekovu ljubav i saosećanje, jer nisu ravnodušne prema onome što čovek nosi u sebi. Prema njegovom učenju, odnos između čoveka i životinjskog sveta nije samo pitanje navike ili instinkta, već je povezan sa duhovnim stanjem čoveka i posledicama greha koje su dotakle čitavu tvorevinu.
- Životinje imaju instinkt. Zato, ako ih voliš i ako te boli njihova patnja, one to osećaju. U raju su životinje osećale miomiris Božanske blagodati i služile su Adamu. Posle čovekovog pada u greh, sva tvorevina zajedno uzdiše sa čovekom. Pogledaj samo onog sirotog zeca: stalno ima uplašen pogled. Njegovo malo srce neprestano drhti i kuca "tuk-tuk-tuk". Nesrećnik gotovo i ne spava! Koliko samo strada to malo, ni za šta krivo stvorenje zbog naših grehova! Ali kada se čovek vrati u stanje u kojem je bio pre pada u greh, životinje mu ponovo bez straha prilaze - govorio je starac Pajsije Svetogorac.
Ovom poukom starac Pajsije podseća da blagost prema tvorevini nije samo znak lepog vaspitanja, već i odraz unutrašnje promene čoveka. Kada se u čoveku obnovi ljubav, tada se, prema njegovim rečima, obnavlja i izgubljena bliskost sa svetom koji ga okružuje. Možda zato životinje ponekad vide ono što ljudi ne umeju odmah da prepoznaju: mir ili nemir koji čovek nosi u sebi.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 155 (14,6-19)
6. A sad, braćo, ako dođem k vama govoreći jezike, šta ću vam koristiti ako vam ne budem govorio ili u otkrivenju ili u poznanju, ili u proroštvu, ili u pouci? 7. I bezdušne stvari koje daju glas, bilo svirala ili gusle, ako ne daju razgovetne glasove, kako će se razumeti šta se svira ili gudi? 8. Jer, ako truba da nejasan glas, ko će se pripremiti za boj? 9. Tako i vi, ako rečete jezikom nerazumljivu reč kako će se znati šta govorite? Jer ćete govoriti u vetar.
10. Ma koliko da je na svetu vrsta glasova, ali nijedan od njih nije bez značenja. 11. Ako, dakle, ne znam značenje glasa, biću tuđin onome koji govori, i onaj koji govori biće meni tuđin. 12. Tako i vi, budući da ste revnitelji duhovnih darova, trudite se da izobilujete u onima koji su za izgrađivanje Crkve. 13. Zato, koji govori jezik, neka se moli Bogu da i tumači. 14. Jer ako se tim jezikom molim Bogu, moj duh se moli, a um je moj bez ploda.
15. Šta treba, dakle? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom, hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom. 16. Jer ako blagosiljaš duhom, kako će onaj koji zauzima mesto običnog vernika reći amin na tvoje blagodarenje, kad ne zna šta govoriš? 17. Jer ti dobro blagodariš, ali se drugi ne izgrađuje. 18. Blagodarim Bogu mome što govorim jezike više od svih vas. 19. Ali u Crkvi volim reći pet reči umom svojim, da i druge poučim, negoli hiljade reči jezikom.
Jevanđelje po Mateju, začalo 81. (20,17-28)
17. I polazeći Isus gore u Jerusalim, uze nasamo na putu Dvanaestoricu učenika, i reče im: 18. „Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Čovečiji biće predan prvosveštenicima i književnicima; i osudiće ga na smrt; 19. i predaće ga neznabošcima da mu se rugaju i da ga šibaju i razapnu; i treći dan vaskrsnuće.” 20. Tada mu pristupi mati sinova Zevedejevih sa sinovima svojim klanjajući mu se i moleći ga za nešto.
21. A on joj reče: „Šta hoćeš?” Reče mu: „Reci da sednu ova moja dva sina, jedan sa desne strane tebi, a jedan s leve strane tebi, u carstvu tvome.” 22. A Isus odgovarajući reče: „Ne znate šta ištete. Možete li piti čašu koju ću ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?” Rekoše mu: „Možemo.” 23. I reče im: „Čašu, dakle, moju ispićete i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se; ali sesti meni s desne i s leve strane, nije moje da dam, nego kojima je pripremio Otac moj.”
24. I čuvši to desetorica, rasrdiše se na ta dva brata. 25. A Isus dozvavši ih reče: „Znate da knezovi naroda gospodare njima i velikaši vladaju nad njima. 26. Da ne bude tako među vama; nego koji hoće da bude veliki među vama, neka vam bude služitelj. 27. I koji hoće među vama da bude prvi, neka vam bude sluga; 28. kao što ni Sin Čovječiji nije došao da mu služe, nego da služi i dadne život svoj u otkup za mnoge.”
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.
Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.
Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Više od jednog veka zaboravljen letak iz manastirske apoteke opisuje napitak od koke i kole, čiji sastav podseća na recept iz kojeg je kasnije nastala Koka-kola, otvarajući veliku istorijsku misteriju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Otac Hrizostom je naglasio da temelj svakodnevne molitve treba da budu reči kojima čovek traži Božiju milost, oproštaj grehova i spasenje, kako za sebe, tako i za svoje bližnje.
Sveti oci učili su da hrišćanin ne sme da gradi svoje odnose na praznim rečima i prolaznim pohvalama.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Jednostavan obrok za post na vodi priprema se od sastojaka koje gotovo svi imaju kod kuće, a retko se pojavljuje na savremenim kulinarskim sajtovima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
