Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Najveće životne slabosti često ne postanu vidljive onda kada nastanu. Ono što se u detinjstvu ne nauči, u mladosti može prerasti u strast, a u zrelom dobu u naviku od koje se teško oslobađamo. Zato Sveti Jovan Zlatoust život poredi sa ogromnim okeanom, a različite životne periode sa morima koja imaju svoje bure, vetrove i opasne struje. Njegova pouka postavlja važno pitanje: kako kroz različita životna doba sačuvati dušu od brodoloma?
Za ovog velikog propovednika Crkve svako životno doba donosi posebna iskušenja, ali i priliku da se čovek nauči vrlini i samodisciplini. Detinjstvo traži vaspitanje, mladost uzdržanje, a zrele godine borbu sa vezanošću za materijalna dobra i zavišću. Ono što se u jednom dobu ne savlada, u drugom može postati još teže za ispravljanje.
Upravo tu sliku Sveti Jovan Zlatoust razvija u jednoj od svojih pouka:
- Sadašnji život je kao ogroman okean. Prvim morem tog okeana možemo nazvati detinji uzrast, koji je podložan mnogim burama zbog nerazumnosti, lakomislenosti i nepostojanosti. Zato deci određujemo vaspitače i učitelje i roditeljskom brigom ispravljamo nedostatke prirode, kao što se na moru ti nedostaci nadomeštaju veštinom kormilarovom.
Posle toga dolazi more mladosti, gde duvaju silni vetrovi, jer se tada u čoveku budi pohota. Mladi u tom uzrastu naročito odbijaju da ih neko drugi ispravlja, ne samo zato što ih šibaju siloviti talasi pohote, nego i zato što njihove rđave postupke više niko ne obliči, jer tada već nisu pod nadzorom učitelja i vaspitača.
Potom nastupa uzrast odraslosti, kada čovek treba da se oženi, da uđe u brak, da rađa decu, upravlja domom i nosi se sa mnogim životnim brigama. Tada čoveka naročito iskušavaju strasna vezanost za materijalna dobra i zavist.
Ako u svakom uzrastu budemo doživljavali duhovni brodolom, kako da preplovimo okean sadašnjeg života i izbegnemo buduću kaznu? Ako se u detinjem uzrastu ne naučimo razumnosti, u mladosti nećemo biti u stanju da živimo uzdržljivo, a kada postanemo odrasli ljudi, nećemo moći da pobedimo srebroljublje i zavist. A kada ostarimo, sa dušama krajnje raslabljenim svim tim grehovnim ranama, u gornje pristanište ući ćemo bez duhovnog dobra u sebi, a obremenjeni mnoštvom duhovnog đubreta. Đavo će nam se tada podsmevati, a mi ćemo plakati, jer smo sami sebi zaslužili nepodnošljive muke - govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
Slika koju rečima oslikava Zlatoust, snažna je upravo zato što ne ostavlja prostor za odlaganje. Ono što se danas ne ispravlja može sutra postati navika, a navika vremenom može toliko ovladati čovekom da mu je potrebna velika borba da je se oslobodi.
Svako životno doba nosi svoje iskušenje, ali i svoju priliku za ispravku. Pitanje je samo da li ćemo tu priliku prepoznati dok još imamo vremena.
Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Shvativši težinu svojih grehova, ovaj svetitelj je odlučio da promeni život, stupio je u manastir i predao se potpunoj poslušnosti svom duhovniku.
Od Marije i Ane do Sare, Eve i Marte, ova imena povezana su sa važnim ženama iz Svetog pisma i pravoslavnog predanja, a iza svakog od njih stoji drugačija biblijska priča.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Od Marije i Ane do Sare, Eve i Marte, ova imena povezana su sa važnim ženama iz Svetog pisma i pravoslavnog predanja, a iza svakog od njih stoji drugačija biblijska priča.
Rukopis iz 12. veka, nastao po narudžbini kneza Miroslava, zbog svoje osetljivosti javnosti se izlaže svega nekoliko dana godišnje
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Shvativši težinu svojih grehova, ovaj svetitelj je odlučio da promeni život, stupio je u manastir i predao se potpunoj poslušnosti svom duhovniku.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Rukopis iz 12. veka, nastao po narudžbini kneza Miroslava, zbog svoje osetljivosti javnosti se izlaže svega nekoliko dana godišnje
Bez mesa, mlečnih proizvoda i ulja, nekoliko običnih namirnica pretvara se u toplo, gusto i zasitno jelo iz "Pravoslavnog posnog kuvara".
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
