Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Najveće životne slabosti često ne postanu vidljive onda kada nastanu. Ono što se u detinjstvu ne nauči, u mladosti može prerasti u strast, a u zrelom dobu u naviku od koje se teško oslobađamo. Zato Sveti Jovan Zlatoust život poredi sa ogromnim okeanom, a različite životne periode sa morima koja imaju svoje bure, vetrove i opasne struje. Njegova pouka postavlja važno pitanje: kako kroz različita životna doba sačuvati dušu od brodoloma?
Za ovog velikog propovednika Crkve svako životno doba donosi posebna iskušenja, ali i priliku da se čovek nauči vrlini i samodisciplini. Detinjstvo traži vaspitanje, mladost uzdržanje, a zrele godine borbu sa vezanošću za materijalna dobra i zavišću. Ono što se u jednom dobu ne savlada, u drugom može postati još teže za ispravljanje.
Upravo tu sliku Sveti Jovan Zlatoust razvija u jednoj od svojih pouka:
- Sadašnji život je kao ogroman okean. Prvim morem tog okeana možemo nazvati detinji uzrast, koji je podložan mnogim burama zbog nerazumnosti, lakomislenosti i nepostojanosti. Zato deci određujemo vaspitače i učitelje i roditeljskom brigom ispravljamo nedostatke prirode, kao što se na moru ti nedostaci nadomeštaju veštinom kormilarovom.
Posle toga dolazi more mladosti, gde duvaju silni vetrovi, jer se tada u čoveku budi pohota. Mladi u tom uzrastu naročito odbijaju da ih neko drugi ispravlja, ne samo zato što ih šibaju siloviti talasi pohote, nego i zato što njihove rđave postupke više niko ne obliči, jer tada već nisu pod nadzorom učitelja i vaspitača.
Potom nastupa uzrast odraslosti, kada čovek treba da se oženi, da uđe u brak, da rađa decu, upravlja domom i nosi se sa mnogim životnim brigama. Tada čoveka naročito iskušavaju strasna vezanost za materijalna dobra i zavist.
Ako u svakom uzrastu budemo doživljavali duhovni brodolom, kako da preplovimo okean sadašnjeg života i izbegnemo buduću kaznu? Ako se u detinjem uzrastu ne naučimo razumnosti, u mladosti nećemo biti u stanju da živimo uzdržljivo, a kada postanemo odrasli ljudi, nećemo moći da pobedimo srebroljublje i zavist. A kada ostarimo, sa dušama krajnje raslabljenim svim tim grehovnim ranama, u gornje pristanište ući ćemo bez duhovnog dobra u sebi, a obremenjeni mnoštvom duhovnog đubreta. Đavo će nam se tada podsmevati, a mi ćemo plakati, jer smo sami sebi zaslužili nepodnošljive muke - govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
Slika koju rečima oslikava Zlatoust, snažna je upravo zato što ne ostavlja prostor za odlaganje. Ono što se danas ne ispravlja može sutra postati navika, a navika vremenom može toliko ovladati čovekom da mu je potrebna velika borba da je se oslobodi.
Svako životno doba nosi svoje iskušenje, ali i svoju priliku za ispravku. Pitanje je samo da li ćemo tu priliku prepoznati dok još imamo vremena.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 208 (3,23-29; 4,1-5)
A pre dolaska vere bismo pod zakonom čuvani i zatvoreni za veru koja se imala otkriti. 24. Tako nam zakon postade vaspitač za Hrista, da bi se verom opravdali; 25. a kada dođe vera, više nismo pod vaspitačem. 26. Jer ste svi sinovi Božiji verom u Hrista Isusa. 27. Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. 28. Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovek) u Hristu Isusu.
29. A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo i naslednici po obećanju. 1. Ali kažem, za vreme dok je naslednik dete ništa se ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar svega. 2. Nego je pod starateljima i upraviteljima do roka koji je otac odredio. 3. Tako i mi, kada bejasmo deca, bejasmo porobljeni stihijama sveta; 4. A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svoga, koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom, 5. da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje.
Jevanđelje po Marku, začalo 25 (6,30-44)
30. I sabraše se apostoli kod Isusa, i javiše mu sve, i što učiniše i šta ljude naučiše. 31. I reče im: „Pođite vi sami na usamljeno mesto, i otpočinite malo.“ Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu vremena ni da jedu. 32. I otidoše lađom u pusto mesto sami. 33. I videše ih ljudi da odlaze, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova hitahu onamo, i pretekoše ih i skupiše se oko njega. 34. I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali mu se na njih, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo. 35. I kad bi već kasno, pristupiše k njemu učenici njegovi govoreći: „Pusto je mesto, a već je dočkan; 36. otpusti ih neka idu u okolna sela i naselja da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.“
37. A on odgovarajući reče im: „Podajte im vi da jedu.“ I rekoše mu: „Da idemo da kupimo hleba za dvesta dinara i da im damo da jedu?“ 38. A on im reče: „Koliko hlebova imate? Idite vidite.“ I doznavši rekoše: „Pet hlebova i dve ribe.“ 39. I zapovedi im da ih posade sve po grupama po zelenoj travi. 40. I posadiše se red za redom po sto i po pedeset. 41. I uzevši onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima da stave pred njih; i one dve ribe razdeli svima. 42. I jedoše svi, i nasitiše se. 43. I nakupiše komada dvanaest punih kotarica, i od riba. 44. A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.
BONUS VIDEO
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Lekarski tim predvođen profesorom Stefanom Margaritorom obavio je dvočasovni zahvat, a prema prvim procenama, poglavar Rimokatoličke crkve mogao bi već sutra da ustane iz bolničkog kreveta.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Lekarski tim predvođen profesorom Stefanom Margaritorom obavio je dvočasovni zahvat, a prema prvim procenama, poglavar Rimokatoličke crkve mogao bi već sutra da ustane iz bolničkog kreveta.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
