Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Mnogi u crkvu ulaze telom, ali ne i pažnjom. Čovek pređe prag, a misli ostanu uz posao, razgovore, brige, planove i ono što se dogodilo nekoliko minuta ranije. Sveti Jovan Zlatousti nudi jednostavan, ali zahtevan odgovor na pitanje kako bi trebalo zakoračiti u hram: prvo treba utišati sebe.
Ulazak u crkvu, prema njegovoj pouci, nije samo u fizičkom smislu. To je trenutak u kojem čovek treba da prekine vezu sa bukom spoljašnjeg sveta i sabere se pred Bogom.
- Uđite u hram tihim koracima u potpunoj tišini. Neka ovde niko ne ulazi sa svetovnim brigama, niti sa rasejanošću i smetnjom. Ostavimo sve ovo iza prvih vrata. Ulazimo u Nebeske kraljevske palate, ulazimo u svetle krajeve; unutra su ispunjeni velikom tišinom i neizrecivim tajnama - reči su Svetog Jovana Zlatoustog ostale zapisane u crkvenim knjigama.
Ove reči ne govore samo o spoljašnjem ponašanju u hramu. Sveti Jovan Zlatousti usmerava pažnju na ono što čovek unosi sa sobom. Tišina koraka samo je početak. Mnogo je teže utišati misli, odložiti unutrašnju žurbu i prestati da se u molitvi bavimo onim što smo ostavili izvan crkvenih vrata.
Zlatousti objašnjava da hram nije prostor u koji se ulazi kao u bilo koju drugu građevinu. Zato i savet počinje korakom, ali se završava stanjem duše. Čovek može biti tih spolja, a potpuno rasejan iznutra. Može stajati pred ikonama, a mislima biti daleko od molitve.
Zato je pitanje "kako ulazimo u crkvu" zapravo pitanje šta unosimo s sobom. S telefonom u ruci, brigom koja nas pritiska, razgovorom koji još vodimo u mislima i nestrpljenjem koje smo doneli sa ulice, ili sa namerom da makar na trenutak zaćutimo pred Bogom? Prag crkve nije samo granica između dva prostora. To je mesto na kojem možemo da ostavimo ono što nas rasipa. Ako već znamo da utišamo korake, možda je vreme da naučimo da utišamo i misli.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 179 (5,10-15)
10. Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono što u telu učini, bilo dobro ili zlo. 11. Znajući, dakle, strah Gospodnji uveravamo ljude, a Bogu smo poznati, a nadam se da smo poznati i vašim savestima. 12. Jer ne preporučujemo opet sebe vama nego vam dajemo povod da se sa nama ponosite, da biste imali što odgovoriti onima koji se hvale onim što je na licu a ne što je na srcu. 13. Jer, ako smo van sebe, Bogu smo; ako smo prisebni, vama smo. 14. Jer nas ljubav Hristova obuzima pa ovako mislimo: da ako jedan za sve umre, to svi umreše.15. I On za sve umre, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre, i vaskrse.
Jevanđelje po Marku, začalo 2. (1,9-15)
9. I dogodi se u one dane da dođe Isus iz Nazareta Galilejskoga, i krsti ga Jovan u Jordanu. 10. I odmah izlazeći iz vode vide nebesa gde se otvaraju i Duh kao golub silazi na njega. 11. I glas dođe s neba: „Ti si Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.“ 12. I odmah ga Duh izvede u pustinju. 13. I bi onde u pustinji dana četrdeset, kušan od satane, i bi sa zverinjem, i anđeli mu služahu. 14. A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje o Carstvu Božijem. 15. I govoreći: "Ispunilo se vreme i približilo se Carstvo Božije; pokajte se i verujte u jevanđelje."
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
U SPC ne postoji jedinstvena cena za krštenje i za to postoji razlog.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
