Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Kada čovek poveruje da za njega više nema izlaza, problem više nije samo u nevolji kroz koju prolazi. Očajanje tada počinje da određuje njegov pogled na život, druge ljude, ali i na Boga. Sveti Serafim Sarovski upravo zato nije blago govorio o ovom stanju, već ga je nazivao jednim od najpogubnijih duhovnih stanja.
- Nema goreg greha, i ništa strašnije i pogubnije od duha očajanja - govorio je Sveti Serafim Sarovski.
U pravoslavnom učenju tuga i očajanje nisu isto. Čovek može da pati, da bude pogođen gubitkom, da se suoči sa sopstvenim greškama i da ne zna kako dalje. Sve to ne znači da je izgubio veru. Očajanje nastupa kada se u srcu učvrsti uverenje da nema povratka, da oproštaj nije moguć i da trud više nema smisla.
Zato je pouka Svetog Serafima važna upravo onda kada čovek svoju prošlost i sadašnjost počne da posmatra samo kroz ono što je izgubio, pogrešio ili pretrpeo. Pravoslavlje ne negira težinu patnje, ali odbacuje misao da je patnja konačna presuda nad čovekom. Pokajanje ostaje moguće, promena ostaje moguća, a Božija milost nije ograničena ljudskim padom.
Očajanje ne rešava nijedan problem. Ono samo ubeđuje čoveka da rešenje više ne postoji. A upravo tu počinje borba za nadu.
Čitanje Jevanđelja za subotu 10. sedmice po Duhovima
shutterstock.com/Mircea Moira
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 119 (15,30-33)
30. Ali vas molim, braćo, radi Gospoda našeg Isusa Hrista, i radi ljubavi Duha, da mi budete saborci molitvama Bogu za mene; 31. da se izbavim od nepokornih u Judeji, i da služenje moje za Jerusalim bude po volji svetima; 32. da s radošću dođem k vama, po volji Božijoj, i da se uspokojim s vama. 33. A Bog mira neka je sa svima vama. Amin.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
24. A kada dođoše u Kapernaum, pristupiše Petru oni što kupe didrahme, i rekoše: „Zar učitelj vaš ne daje didrahme?” 25. Petar reče: „Daje.” I kad uđe u kuću, preteče ga Isus govoreći: „Šta misliš, Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju porez ili carinu, od svojih sinova ili od tuđih?” 26. Reče mu Petar: „Od tuđih.” Reče mu Isus: „Znači, sinovi su oslobođeni. 27. Ali da ih ne sablaznimo, idi na more i baci udicu, i koju ribu prvu uhvatiš, uzmi je; i kad joj otvoriš usta, naći ćeš statir: uzmi ga te im podaj za mene i za sebe.”1. U onaj čas pristupiše učenici Isusu govoreći: „Ko je, dakle, najveći u Carstvu nebeskome?” 2. I dozva Isus dete, i postavi ga među njih, 3. i reče: „Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko."
Posle greške mnogi ostaju zarobljeni u krivici i beznađu, ali veliki gruzijski svetitelj podseća da pravi put nije očajavanje, već iskreno pokajanje i hrabar povratak Bogu
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Ruski duhovnik upozorava na trenutak kada nevolja postane toliko teška da čovek počne da gubi oslonac i otkriva zašto upravo tada treba biti posebno oprezan sa onim što se događa u njegovim mislima.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
