Bitno je samo ne gubiti nadu.
U životu svakog čoveka postoje trenuci kada se stvari odvijaju potpuno drugačije od onoga što je očekivao.
Porodični odnosi mogu da se poremete, deca mogu da krenu putem koji roditelji nisu želeli, bolest može da promeni svakodnevicu, a čovek može da se nađe pred problemom za koji ne vidi rešenje. Tada se često javlja osećaj nemoći, posebno kada izostanu mir, snaga za molitvu i sposobnost da se čovek usredsredi na ono što je pred njim.
Pravoslavna vera čoveka u takvim okolnostima ne pada u očajanje, već se se uzda u Boga. Hrišćanin ne zna uvek zbog čega se određene stvari događaju niti može da sagleda njihov konačni ishod.
Upravo zato vera podrazumeva predavanje života Bogu i onda kada čovek više ne vidi put kojim treba da ide.
O trenucima kada se izgubi osećaj sigurnosti i kada čovek više ne može da se osloni na sopstvene planove govorio je otac Vasilije Gondikakis, ukazujući na značaj poverenja u Boga i očuvanja nade:
"Kada stvari loše krenu, kada ne funkcionišu po našim planovima, kada su odnosi u našoj porodici zakomplikovani, kada naša deca ne napreduju, kada slabosti i kobna bolest nastupe, kada ne znamo šta da radimo, kada ne možemo da nađemo spokoj, kada nismo u stanju da učimo, kada ne možemo da se molimo i osećamo se potpuno izgubljenim - nemojmo nadu da izgubimo.
Recimo prosto: Moj Gospode, čini šta god hoćeš. Ja ne znam, ti znaš, ti me voliš. Ako želiš da mene i moje domaćinstvo razjediniš - neka se to desi, ako je to volja tvoja. Kada ovo izgovorimo, tada Bog, koji voli svoje stvorenje, dolazi i daje nam snagu, blagodat i utehu koja su izvan razumevanja bilo čega što dolazi spolja. Tada zaista razumemo šta znači da je Jona zavapio iz utrobe kita, i bio spasen, i da je Hristos vaskrsao iz mrtvih."
Bonus video
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Ruski duhovnik upozorava na trenutak kada nevolja postane toliko teška da čovek počne da gubi oslonac i otkriva zašto upravo tada treba biti posebno oprezan sa onim što se događa u njegovim mislima.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
U Hramu Svete Trojice u Bransviku, nedaleko od Melburna, srpski pravoslavni vernici dočekali su poglavara Srpske pravoslavne crkve.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
