Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Postoje trenuci kada čovek učini sve što je u njegovoj moći, a ipak ne uspeva da pronađe rešenje za problem koji ga pritiska. Što više razmišlja, traži izlaz i pokušava da predvidi svaki naredni korak, to mu se čini da je odgovor sve dalje.
Upravo u takvim okolnostima pravoslavna vera čoveka podseća na važnost poverenja u Boga i njegovu promisao.
Čovek često želi da unapred zna kako će se neki događaj završiti. Brine zbog onoga što tek treba da dođe, vraća se mislima na ono što je već prošlo i pokušava da pronađe način da svojim razumom upravlja okolnostima koje ne može da promeni.
Takva briga može da unese nemir u srce i da čoveka udalji od molitve i unutrašnjeg mira.
Pravoslavno iskustvo uči da vera ne znači odsustvo teškoća, već poverenje da čovek ni u njima nije napušten. Božija promisao deluje i onda kada čovek toga nije svestan. Ono što se u jednom trenutku čini kao zatvoren put, vremenom može dobiti potpuno drugačiji smisao.
Kada ne postoji mogućnost da se određena okolnost odmah promeni, čoveku ostaje da učini ono što može, a ono što prevazilazi njegove snage da prepusti Bogu. Molitva tada nije samo traženje rešenja, već i predavanje sopstvene volje Božijoj volji.
Sveti oci često su govorili o tome da čovek treba da se čuva preterane brige za budućnost. Niko ne može da zna sve što ga čeka, niti može svojim mislima da upravlja svim događajima. Zbog toga je poverenje u Boga jedno od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Sveti Gavrilo Gruzijski upravo takvu veru povezuje sa predavanjem Bogu onoga što čovek sam ne može da reši:
"Kada ne možeš da rešiš problem i ne znaš šta da radiš, uzdaj se u Božiju promisao i ne razmišljaj ni o čemu drugom."
Bonus video
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Bog nikad ne ostavlja čoveka u nevolji.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
