Bliski saradnik patrijarha Irineja i Porfirija, ipođakon Vladimir Jelić ostavio je iza sebe suprugu i četvoro dece, a život posvetio Crkvi i porodici.
Ipođakon Vladimir Jelić, dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora u Beogradu i bliski saradnik patrijarha Irineja, a potom i patrijarha Porfirija, usnuo je u Gospodu. Svojim životom svedočio je veru u Hrista, ljubav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i spremnost da pomogne drugima, ne štedeći sebe. Iza sebe je ostavio suprugu Ivanu i četvoro dece, Andreja, Irinu, Milicu i Marka.
Otac Vladimir Jelić bio je čovek čiji su život i služba bili obeleženi verom, odanošću Crkvi i nesebičnom ljubavlju prema bližnjima. Kao ipođakon i dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora u Beogradu, godinama je služio Crkvi, najpre kao verni pratilac i bliski saradnik blaženopočivšeg patrijarha Irineja, a potom kao odani saradnik patrijarha Porfirija.
Njegova predanost nije se ogledala samo u odgovornosti koju je nosio već i u načinu na koji je živeo svoju veru, u odnosu prema ljudima, porodici i crkvenoj zajednici.
Vera koja se potvrđivala delima
Vladimir Jelić potekao je iz blagočestive i bogomoljne porodice, a duhovno je stasavao u zajednici okupljenoj oko Pravoslavne misionarske škole pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu. U tom okruženju njegova vera u Hrista dobijala je svakodnevni izraz kroz molitvu, služenje i ljubav prema bližnjima.
Oni koji su ga poznavali pamtiće ga kao neposrednog i iskrenog čoveka, tople duše, vedrog duha i širokog osmeha. Njegovu ličnost obeležavali su dobrota, smirenje i spremnost da bude uz druge onda kada im je pomoć najpotrebnija.
Bio je veran suprug i otac četvoro dece, a ljubav prema porodici i služenje Crkvi predstavljali su važna uporišta njegovog života. U svemu što je činio nastojao je da veru ne svedoči samo rečima već i postupcima, pokazujući da se hrišćanska ljubav prepoznaje u konkretnim delima pažnje, požrtvovanja i brige za drugoga.
SPC
Ipođakon Vladimir Jelić
Požrtvovanje kao svedočanstvo jevanđeljske ljubavi
Posebno mesto u sećanju na Vladimira Jelića zauzimaju njegova hrabrost i spremnost da ugrozi sopstveni život pokušavajući da spase druge. Tom prilikom pretrpeo je teške povrede, ne mareći za sebe dok je nastojao da pomogne ljudima u opasnosti.
Takav čin podseća na reči Svetog apostola Pavla da ljubav „ne traži svoje“ (1 Kor 13, 5), kao i na Hristove reči iz Jevanđelja po Jovanu: „Od ove ljubavi niko nema veće, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje“ (Jn 15, 13).
U hrišćanskom razumevanju ljubav nije samo osećanje ili izgovorena reč već i spremnost da se čovek založi za drugoga, ponese njegov teret i pritekne mu u pomoć kada je najteže. Vladimirovo požrtvovanje ostaje svedočanstvo takve ljubavi.
Njegov život bio je obeležen služenjem roditeljima, porodici, Crkvi i srpskom narodu. Oni koji su ga poznavali čuvaće uspomenu na njegovu vedrinu, neposrednost, dobrotu i detinju iskrenost, koja se ogledala u njegovim očima i osmehu.
Molitva za pokoj duše ova Vladimira
Odlazak ipođakona Vladimira Jelića ostavlja bol u srcima njegove porodice, prijatelja i svih koji su sa njim delili godine služenja i zajedništva. U pravoslavnoj veri molitveno sećanje na upokojene ostaje izraz ljubavi i nade u vaskrsenje i život budućega veka.
Zato se verni mole da Gospod primi dušu usnulog sluge svoga Vladimira u svoje nebeske obitelji, tamo gde nema bola, ni tuge, ni uzdisanja, nego gde je život večni.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije u besedi se prisetio nesebične ljubavi uglednog privrednika Vidaka Radevića prema svetinjama i narodu, ističući da dela učinjena u slavu Božiju ostaju sačuvana i nakon zemaljskog rastanka.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
Osam istorijskih Mercedesa, koje su pape koristile od 1930. godine, izloženo je u Vatikanskim muzejima. Postavka otkriva gotovo vek razvoja papamobila, od luksuznih detalja do savremenih bezbednosnih rešenja.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Osiju po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetog sveštenomučenika Zinovija i njegovu sestru, Svetu mučenicu Zinoviju. Katolička crkva spominje Svetog Alfonsa Rodrigeza, dok se Jevreji pripremaju za Šabat, a muslimani klanjaju džuma-namaz.
Proslavljamo starozavetnog svetitelja koji je ukoravao Izrailj i Judu zbog idolopoklonstva, proricao propast Samarije i dolazak Gospoda, ali i govorio o Božjoj milosti prema onima koji ostanu verni Bogu.
Veliki hrišćanski svetitelj je još početkom 5. veka upozoravao na pogubne posledice lošeg društva i objašnjavao kako tuđe navike mogu promeniti čoveka.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da nijedno političko opredeljenje ne sme biti važnije od brata i sestre, upozorivši da mržnja, gnev i međusobne svađe vode ka tome da na kraju svi budu gubitnici.
Sofija Urukalo, koja je preživela Drugi svetski rat i decenijama čuva ljubav prema srpskom narodu, primila je blagoslov patrijarha Porfirija tokom njegovog susreta sa srpskom zajednicom u Australiji.
U Crkvi Svetog kneza Lazara u Aleksandriji, u Sidneju, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je srpski narod da iskušenja savremenog doba prihvati kao priliku da se još više približi Crkvi i Bogu.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Jedan od najpoštovanijih pravoslavnih podvižnika, upozoravao je da će se presudna razlika između onih koji će prepoznati obmanu i onih koji će joj poverovati pokazati tamo gde je mnogi najmanje traže.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
