U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
U srcu južnoaustralijske pustinje, daleko od velikih gradova i u surovim klimatskim uslovima, nalazi se svetinja koja svedoči o istrajnosti vere i snazi duhovnog nasleđa. U gradiću, udaljenom oko 850 kilometara severno od Adelajda, svečano je proslavljena hramovna slava jedinstvene podzemne bogomolje, Crkve Svetog proroka Ilije, koja već decenijama predstavlja jednu od najneobičnijih pravoslavnih svetinja u svetu.
Svetu arhijerejsku Liturgiju na praznik Svetog proroka Ilije služio je mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, koji je dan ranije svečano dočekan u Kuber Pidiju. U navečerje praznika, 1. avgusta, mitropolit je prisustvovao prazničnom večernjem bogosluženju, a potom i celovečernjem koncertu nedavno osnovanog hora "A Kapela Ortodoks", kojim rukovodi Evgenija Mur.
Na dan hramovne slave, mitropolit Siluan služio je svetu Liturgiju uz sasluživanje arhimandrita Petra, arhijerejskog zamenika, umirovljenog protojereja-stavrofora Milorada Jovčića, koji služi pri ovoj misionarskoj parohiji, protojereja Gorana Ćećeza, protonamesnika Gorana Jovčića, jereja Jovana Jovčića, protođakona Pavela Tokarjeva iz Ruske pravoslavne zagranične crkve, đakona Mišela Miočinovića, kao i ipođakona i čtečeva iz Sidneja, Melburna i Adelajda.
Prazničnom sabranju prisustvovali su brojni vernici pristigli iz više gradova Australije, a posebno mesto imalo je i prvo učešće hora "A Kapela Ortodoks" u arhijerejskoj liturgiji.
Tumačeći pročitano jevanđeljsko začalo, mitropolit Siluan je podsetio vernike da svaki čovek korača burnim morem života, ali da na tom putu nikada nije sam, jer su prisutni Božija ruka, Njegov promisao, blagodat i pomoć.
Vladika je naglasio da se istinsko poštovanje Svetog proroka Ilije ne pokazuje samo kroz običaje i spoljašnje izraze pobožnosti, već pre svega kroz život u Crkvi i učešće u svetoj liturgiji, gde vernik najdublje ostvaruje zajednicu sa Bogom. Nakon liturgije, mitropolit Siluan je osveštao slavske darove koje je prineo jerej Jovan Jovčić sa svojom blagočestivom porodicom.
Podzemna Crkva Svetog proroka Ilije u Kuber Pidiju predstavlja jedinstven spoj vere, umeća i prilagođavanja čoveka surovim prirodnim uslovima. Nastala je iz potrebe srpskih doseljenika koji su u ovaj udaljeni rudarski kraj dolazili u potrazi za poslom i boljim životom, ali koji su sa sobom poneli i želju da sačuvaju svoju veru i okupe se oko crkve.
Kuber Pidi je poznat kao jedno od najvećih svetskih nalazišta opala, poludragog kamena koji se vadi duboko ispod površine pustinjske zemlje. Među rudarima koji su ovde radili bili su i mnogi Srbi, koji su u ovom neobičnom okruženju uspeli da podignu svetinju koja danas predstavlja dragoceni deo srpskog pravoslavnog nasleđa, ali i jedinstveni primer sakralne arhitekture u svetu.
Zbog izuzetno visokih temperatura, koje tokom leta često prelaze 40 stepeni Celzijusa, vernici su pronašli jednostavno i domišljato rešenje: crkvu su izgradili ispod zemlje. Hram se nalazi na dubini od oko devet metara, a ceo kompleks, dug oko 30 metara, obuhvata crkvu, crkveni dvor, parohijski dom i crkvenu školu.
Podzemni prostor pruža prirodnu zaštitu od pustinjskih vrućina, ali istovremeno stvara poseban ambijent za molitvu. Tišina stenovitih zidova i neobična unutrašnjost čine ovu svetinju drugačijom od gotovo svih pravoslavnih hramova u svetu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Posebnost ove svetinje ogleda se i u njenom unutrašnjem uređenju. Pošto sastav zemlje, pomešan sa solju i krečom, nije omogućavao klasično oslikavanje fresaka, umetnici su pronašli drugačiji način da ukrase hram.
Ideja za ikonostas preuzeta je od rumunske pravoslavne tradicije. Ikone su slikane na staklu, ispod kojeg se nalazi osvetljenje, čime je postignut poseban vizuelni efekat i ikonostasu data posebna lepota.
Poseban doprinos uređenju hrama dao je umetnik sa Novog Zelanda, koji je, nadahnut srpskim ikonama iz vizantijskog perioda, uspeo da oblikuje stenovite zidove i u njih ukleše prikaze nalik freskama. Tako su u ovoj pustinjskoj svetinji nastale jedinstvene freske koje nisu naslikane, već isklesane u samom kamenu.
Crkva Svetog proroka Ilije u Kuber Pidiju danas nije samo neobičan arhitektonski poduhvat, već i snažan primer vere, istrajnosti i želje jednog naroda da sačuva svoje duhovne korene, čak i hiljadama kilometara daleko od otadžbine. U tišini podzemnog hrama, među stenama južnoaustralijske pustinje, vekovna pravoslavna tradicija dobila je svoj jedinstveni izraz, potvrđujući da se svetinja može podići svuda gde postoje vera i ljubav prema Bogu.
U hramu Svetog velikomučenika Prokopija svečano je obeležena hramovna slava, a Episkop valjevski Isihije pozvao je vernike da u patnji bližnjih prepoznaju priliku za ljubav, saosećanje i delatnu hrišćansku veru.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Budi deo Religija.rs zajednice.
U nedelju, 1. novembra, posle svete Liturgije u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija biće služen pomen stradalima na Železničkoj stanici.
Svetom arhijerejskom liturgijom, uz sasluženje arhijereja iz tri pomesne crkve, odata je počast duhovniku čija su ljubav prema narodu i apostolska revnost ostavili neizbrisiv trag.
General Aleksus G. Grinkevič i komandant KFOR-a Robert Vergori razgovarali su sa mitropolitom o bezbednosti srpskog naroda, očuvanju manastira Visoki Dečani i uslovima za trajni mir na Kosovu i Metohiji.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Gotovo dve decenije čekalo se da bude određena lokacija za podizanje svetinje, za šta se posebno zalagao blaženopočivši mitropolit Amfilohije.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Bio je jedan od velikih pustinjskih otaca, a svojim podvigom i duhovnom snagom postao je uzor monaštva u Palestini.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Pristupanje Svetoj tajni zahteva pripremu koja podrazumeva post, molitvu, pokajanje i trud da se čovek duhovno očisti i dostojno pristupi svetinji.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Prva i najčešća greška odnosi se na trenutak Svete liturgije kada sveštenik poziva oglašene da priklone glave Gospodu.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da nijedno političko opredeljenje ne sme biti važnije od brata i sestre, upozorivši da mržnja, gnev i međusobne svađe vode ka tome da na kraju svi budu gubitnici.
U nedelju, 1. novembra, posle svete Liturgije u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija biće služen pomen stradalima na Železničkoj stanici.
Svetom arhijerejskom liturgijom, uz sasluženje arhijereja iz tri pomesne crkve, odata je počast duhovniku čija su ljubav prema narodu i apostolska revnost ostavili neizbrisiv trag.
General Aleksus G. Grinkevič i komandant KFOR-a Robert Vergori razgovarali su sa mitropolitom o bezbednosti srpskog naroda, očuvanju manastira Visoki Dečani i uslovima za trajni mir na Kosovu i Metohiji.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Bio je jedan od velikih pustinjskih otaca, a svojim podvigom i duhovnom snagom postao je uzor monaštva u Palestini.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Pristupanje Svetoj tajni zahteva pripremu koja podrazumeva post, molitvu, pokajanje i trud da se čovek duhovno očisti i dostojno pristupi svetinji.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Brige zbog novca i materijalne sigurnosti mogu postati veliki teret, naročito kada čovek ne zna odakle da počne i kako da izađe iz teške situacije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News