U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
U srcu južnoaustralijske pustinje, daleko od velikih gradova i u surovim klimatskim uslovima, nalazi se svetinja koja svedoči o istrajnosti vere i snazi duhovnog nasleđa. U gradiću, udaljenom oko 850 kilometara severno od Adelajda, svečano je proslavljena hramovna slava jedinstvene podzemne bogomolje, Crkve Svetog proroka Ilije, koja već decenijama predstavlja jednu od najneobičnijih pravoslavnih svetinja u svetu.
Svetu arhijerejsku Liturgiju na praznik Svetog proroka Ilije služio je mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, koji je dan ranije svečano dočekan u Kuber Pidiju. U navečerje praznika, 1. avgusta, mitropolit je prisustvovao prazničnom večernjem bogosluženju, a potom i celovečernjem koncertu nedavno osnovanog hora "A Kapela Ortodoks", kojim rukovodi Evgenija Mur.
Na dan hramovne slave, mitropolit Siluan služio je svetu Liturgiju uz sasluživanje arhimandrita Petra, arhijerejskog zamenika, umirovljenog protojereja-stavrofora Milorada Jovčića, koji služi pri ovoj misionarskoj parohiji, protojereja Gorana Ćećeza, protonamesnika Gorana Jovčića, jereja Jovana Jovčića, protođakona Pavela Tokarjeva iz Ruske pravoslavne zagranične crkve, đakona Mišela Miočinovića, kao i ipođakona i čtečeva iz Sidneja, Melburna i Adelajda.
Prazničnom sabranju prisustvovali su brojni vernici pristigli iz više gradova Australije, a posebno mesto imalo je i prvo učešće hora "A Kapela Ortodoks" u arhijerejskoj liturgiji.
Tumačeći pročitano jevanđeljsko začalo, mitropolit Siluan je podsetio vernike da svaki čovek korača burnim morem života, ali da na tom putu nikada nije sam, jer su prisutni Božija ruka, Njegov promisao, blagodat i pomoć.
Vladika je naglasio da se istinsko poštovanje Svetog proroka Ilije ne pokazuje samo kroz običaje i spoljašnje izraze pobožnosti, već pre svega kroz život u Crkvi i učešće u svetoj liturgiji, gde vernik najdublje ostvaruje zajednicu sa Bogom. Nakon liturgije, mitropolit Siluan je osveštao slavske darove koje je prineo jerej Jovan Jovčić sa svojom blagočestivom porodicom.
Podzemna Crkva Svetog proroka Ilije u Kuber Pidiju predstavlja jedinstven spoj vere, umeća i prilagođavanja čoveka surovim prirodnim uslovima. Nastala je iz potrebe srpskih doseljenika koji su u ovaj udaljeni rudarski kraj dolazili u potrazi za poslom i boljim životom, ali koji su sa sobom poneli i želju da sačuvaju svoju veru i okupe se oko crkve.
Kuber Pidi je poznat kao jedno od najvećih svetskih nalazišta opala, poludragog kamena koji se vadi duboko ispod površine pustinjske zemlje. Među rudarima koji su ovde radili bili su i mnogi Srbi, koji su u ovom neobičnom okruženju uspeli da podignu svetinju koja danas predstavlja dragoceni deo srpskog pravoslavnog nasleđa, ali i jedinstveni primer sakralne arhitekture u svetu.
Zbog izuzetno visokih temperatura, koje tokom leta često prelaze 40 stepeni Celzijusa, vernici su pronašli jednostavno i domišljato rešenje: crkvu su izgradili ispod zemlje. Hram se nalazi na dubini od oko devet metara, a ceo kompleks, dug oko 30 metara, obuhvata crkvu, crkveni dvor, parohijski dom i crkvenu školu.
Podzemni prostor pruža prirodnu zaštitu od pustinjskih vrućina, ali istovremeno stvara poseban ambijent za molitvu. Tišina stenovitih zidova i neobična unutrašnjost čine ovu svetinju drugačijom od gotovo svih pravoslavnih hramova u svetu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Posebnost ove svetinje ogleda se i u njenom unutrašnjem uređenju. Pošto sastav zemlje, pomešan sa solju i krečom, nije omogućavao klasično oslikavanje fresaka, umetnici su pronašli drugačiji način da ukrase hram.
Ideja za ikonostas preuzeta je od rumunske pravoslavne tradicije. Ikone su slikane na staklu, ispod kojeg se nalazi osvetljenje, čime je postignut poseban vizuelni efekat i ikonostasu data posebna lepota.
Poseban doprinos uređenju hrama dao je umetnik sa Novog Zelanda, koji je, nadahnut srpskim ikonama iz vizantijskog perioda, uspeo da oblikuje stenovite zidove i u njih ukleše prikaze nalik freskama. Tako su u ovoj pustinjskoj svetinji nastale jedinstvene freske koje nisu naslikane, već isklesane u samom kamenu.
Crkva Svetog proroka Ilije u Kuber Pidiju danas nije samo neobičan arhitektonski poduhvat, već i snažan primer vere, istrajnosti i želje jednog naroda da sačuva svoje duhovne korene, čak i hiljadama kilometara daleko od otadžbine. U tišini podzemnog hrama, među stenama južnoaustralijske pustinje, vekovna pravoslavna tradicija dobila je svoj jedinstveni izraz, potvrđujući da se svetinja može podići svuda gde postoje vera i ljubav prema Bogu.
U hramu Svetog velikomučenika Prokopija svečano je obeležena hramovna slava, a Episkop valjevski Isihije pozvao je vernike da u patnji bližnjih prepoznaju priliku za ljubav, saosećanje i delatnu hrišćansku veru.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Vernici su se sabrali u prvoj srpskoj školi u dijaspori, gde je nova direktorka uvedena u dužnost molitvom, a zajednica još jednom pokazala kako se identitet čuva znanjem, verom i zajedništvom.
Mitropolit Siluan predvodio svečano sabranje, osvećen je impozantni mozaik prvog srpskog arhiepiskopa, a 45. omladinski festival spojio je duhovnost, tradiciju i srpsku zajednicu u Australiji.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
