U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
U srcu južnoaustralijske pustinje, daleko od velikih gradova i u surovim klimatskim uslovima, nalazi se svetinja koja svedoči o istrajnosti vere i snazi duhovnog nasleđa. U gradiću, udaljenom oko 850 kilometara severno od Adelajda, svečano je proslavljena hramovna slava jedinstvene podzemne bogomolje, Crkve Svetog proroka Ilije, koja već decenijama predstavlja jednu od najneobičnijih pravoslavnih svetinja u svetu.
Svetu arhijerejsku Liturgiju na praznik Svetog proroka Ilije služio je mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, koji je dan ranije svečano dočekan u Kuber Pidiju. U navečerje praznika, 1. avgusta, mitropolit je prisustvovao prazničnom večernjem bogosluženju, a potom i celovečernjem koncertu nedavno osnovanog hora "A Kapela Ortodoks", kojim rukovodi Evgenija Mur.
Na dan hramovne slave, mitropolit Siluan služio je svetu Liturgiju uz sasluživanje arhimandrita Petra, arhijerejskog zamenika, umirovljenog protojereja-stavrofora Milorada Jovčića, koji služi pri ovoj misionarskoj parohiji, protojereja Gorana Ćećeza, protonamesnika Gorana Jovčića, jereja Jovana Jovčića, protođakona Pavela Tokarjeva iz Ruske pravoslavne zagranične crkve, đakona Mišela Miočinovića, kao i ipođakona i čtečeva iz Sidneja, Melburna i Adelajda.
Prazničnom sabranju prisustvovali su brojni vernici pristigli iz više gradova Australije, a posebno mesto imalo je i prvo učešće hora "A Kapela Ortodoks" u arhijerejskoj liturgiji.
Tumačeći pročitano jevanđeljsko začalo, mitropolit Siluan je podsetio vernike da svaki čovek korača burnim morem života, ali da na tom putu nikada nije sam, jer su prisutni Božija ruka, Njegov promisao, blagodat i pomoć.
Vladika je naglasio da se istinsko poštovanje Svetog proroka Ilije ne pokazuje samo kroz običaje i spoljašnje izraze pobožnosti, već pre svega kroz život u Crkvi i učešće u svetoj liturgiji, gde vernik najdublje ostvaruje zajednicu sa Bogom. Nakon liturgije, mitropolit Siluan je osveštao slavske darove koje je prineo jerej Jovan Jovčić sa svojom blagočestivom porodicom.
Podzemna Crkva Svetog proroka Ilije u Kuber Pidiju predstavlja jedinstven spoj vere, umeća i prilagođavanja čoveka surovim prirodnim uslovima. Nastala je iz potrebe srpskih doseljenika koji su u ovaj udaljeni rudarski kraj dolazili u potrazi za poslom i boljim životom, ali koji su sa sobom poneli i želju da sačuvaju svoju veru i okupe se oko crkve.
Kuber Pidi je poznat kao jedno od najvećih svetskih nalazišta opala, poludragog kamena koji se vadi duboko ispod površine pustinjske zemlje. Među rudarima koji su ovde radili bili su i mnogi Srbi, koji su u ovom neobičnom okruženju uspeli da podignu svetinju koja danas predstavlja dragoceni deo srpskog pravoslavnog nasleđa, ali i jedinstveni primer sakralne arhitekture u svetu.
Zbog izuzetno visokih temperatura, koje tokom leta često prelaze 40 stepeni Celzijusa, vernici su pronašli jednostavno i domišljato rešenje: crkvu su izgradili ispod zemlje. Hram se nalazi na dubini od oko devet metara, a ceo kompleks, dug oko 30 metara, obuhvata crkvu, crkveni dvor, parohijski dom i crkvenu školu.
Podzemni prostor pruža prirodnu zaštitu od pustinjskih vrućina, ali istovremeno stvara poseban ambijent za molitvu. Tišina stenovitih zidova i neobična unutrašnjost čine ovu svetinju drugačijom od gotovo svih pravoslavnih hramova u svetu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Posebnost ove svetinje ogleda se i u njenom unutrašnjem uređenju. Pošto sastav zemlje, pomešan sa solju i krečom, nije omogućavao klasično oslikavanje fresaka, umetnici su pronašli drugačiji način da ukrase hram.
Ideja za ikonostas preuzeta je od rumunske pravoslavne tradicije. Ikone su slikane na staklu, ispod kojeg se nalazi osvetljenje, čime je postignut poseban vizuelni efekat i ikonostasu data posebna lepota.
Poseban doprinos uređenju hrama dao je umetnik sa Novog Zelanda, koji je, nadahnut srpskim ikonama iz vizantijskog perioda, uspeo da oblikuje stenovite zidove i u njih ukleše prikaze nalik freskama. Tako su u ovoj pustinjskoj svetinji nastale jedinstvene freske koje nisu naslikane, već isklesane u samom kamenu.
Crkva Svetog proroka Ilije u Kuber Pidiju danas nije samo neobičan arhitektonski poduhvat, već i snažan primer vere, istrajnosti i želje jednog naroda da sačuva svoje duhovne korene, čak i hiljadama kilometara daleko od otadžbine. U tišini podzemnog hrama, među stenama južnoaustralijske pustinje, vekovna pravoslavna tradicija dobila je svoj jedinstveni izraz, potvrđujući da se svetinja može podići svuda gde postoje vera i ljubav prema Bogu.
U hramu Svetog velikomučenika Prokopija svečano je obeležena hramovna slava, a Episkop valjevski Isihije pozvao je vernike da u patnji bližnjih prepoznaju priliku za ljubav, saosećanje i delatnu hrišćansku veru.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
Ono što je bilo ne može se promeniti, a ono što će biti nije u ljudskim rukama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Sveštenik Evgenije Murzin govori o dva pravoslavna tumačenja ovog neobičnog jevanđeljskog stiha i objašnjava zašto se Sveta Marija Magdalena poštuje kao ravnoapostolna.
Kao žena koju je Hristos izbavio od demonskih sila i prva vesnica Njegovog Vaskrsenja, Blaga Marija vekovima nadahnjuje vernike da se uz molitvu, pokajanje i pouzdanje u Boga suoče sa životnim izazovima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Vernici su se sabrali u prvoj srpskoj školi u dijaspori, gde je nova direktorka uvedena u dužnost molitvom, a zajednica još jednom pokazala kako se identitet čuva znanjem, verom i zajedništvom.
Mitropolit Siluan predvodio svečano sabranje, osvećen je impozantni mozaik prvog srpskog arhiepiskopa, a 45. omladinski festival spojio je duhovnost, tradiciju i srpsku zajednicu u Australiji.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima.
Na liturgijskom slavlju u vojnom hramu Svetog apostola Marka episkop vojni Dositej govorio je o vrlinama svetog vladara i objasnio zašto njegov život i danas ostaje uzor onima koji čuvaju narod, mir i slobodu.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu Mariju Magdalenu – Blagu Mariju po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svetih sedam otroka u Efesu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ivana Marije Vijanea, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
